Bata Trokrilni

Karta kupljena već u petak, čim je koncert objavljen. Da ne ispušim kao za Testament.

Video ih u Sofiji, ispržili svirku samo tako. Ipak su oni izumeli heavy metal. No, ipak ne mogu da prežalim što se nisam organizovao da ih vidim 2022. u Budimpešti. Tad sam dao prednost Arch Enemy, sad kontra, a šteta velika. Razlika u set listama nebo i zemlja. Ovako sam umesto One Shot at Glory, Hell Patrol, A Touch of Evil, Freewheel Burning... dobio Sinner, Saints in Hell, Devil's Child, Love Bites. Ne može da se poredi uopšte.

Pa prva dva su i najjača, ali izgleda ladno ne sviraju moju omiljenu Alone in the Dark, koju inače redovno sviraju. Samo zbog toga sam oklevao s kupovinom ulaznice, i evo rasprodaše se.

Album ima 2 uvodna instrumentala i 19 pesama. Od tih 19 preskočite 8-10 po želji, i dobićete više nego pristojan album. Tako da ovo i nije toliki podbačaj kako mi se na prvih par slušanja činilo, samo je dužina zakamuflirala kvalitet.

Kad sam čuo prve četiri pesme što su izašle, bio sam u sledećem fazonu - da ovaj album izlazi 2018, bio bi bomba, a ovako će biti samo Firepower 2. No, posle nekoliko slušanja zaključak je - jeste Firepower 2, ali ne kopija Firepower, već Firepower+! Na albumu bukvalno nema slabe deonice, vozi i kida od početka do kraja. Da mi je neko rekao tamo 2008. kad je izašao Nostradamus, ili 2012. kad su završili Epitaph turneju da će u 2024. da budu ne samo još aktivni, već i snime ovako nešto, rekao bih ma važi... Novi Saxon je bio isto fenomenalan, ali Priest je ipak Priest, Rage nažalost malo podbacio, čeka se Accept da zaokružimo prvu heavy trećinu godine.

Koncert bio jedan kroz jedan odličan u svakom smislu, uključujući i Jagode, nepotrebno je tražiti dlaku u jajetu. Treći put ih gledam, prvi put još pre okruglo 10 godina, nikad bolji nisu bili. Što se tiče penjanja klinaca na binu i pokazivanja sisa, pozitivno sam iznenađen da ta generacija u Srbiji uopšte sluša heavy (ili je korona i odsustvo koncerata 2020-21. učinilo svoje, pa nisam registrovao njihovu pojavu). S druge strane sam iznenađen i da je gotovo celokupna ekipa oldcshool heavyjanera pedesetogodišnjaka koje redovno srećem po nekim drugim svirkama u zemlji i bliskom inostranstvu bila prisutna, jer sam mislio da oni prate samo matore bendove. Sećam se npr. kad sam jednom od njih pre tih 10 godina rekao da idem na Enforcer, a on nije ni bio čuo za bend. Drago mi je da su se apdejtovali.

Kad se Teša vrati na yum i okači novu fotografiju.

Procureo Deceivers juče. Bojao sam se da će možda pesme za koje nisu izbacili spotove biti slabije, ali ne. Kida od prve do poslednje, najjači s Alisom do sada.

Pesma je vrh vrhova, idealna da otvori album. Činjenica je da Arch Enemy po kvalitetu nije na nivou najjačeg perioda 2001-2007. (i to nema veze sa Alissom, pad je počeo sa Khaos Legions), ali na svakom albumu i dalje ima po par pesama koje kidaju. Ova će biti jedna od takvih.

Album solidan. Na nivou Thunderbolt, samo malo ujednačeniji, nešto poput Sacrifice. Najjača pesma Super Nova.

Što se mog mišljenja o ovom albumu tiče, potpis i paraf na ovu recenziju:

Prošao je voz za to odavno. Poslušaj album, čista erotika. Zaboravih reći da mi je jedina nešto slabija Monetary Gods. Zato sam i prijatno iznenađen albumom, nisam očekivao ovako nešto kad su je izbacili kao singl. A na pomenutom refrenu čak i kaže "at the end of the..." na potpuno istom mestu.

Album doslovno kida, još od Judas Priest Firepower nije izašao neki koji bi me tako vozio. Uvođenje dve gitare izgleda pun pogodak. Samo, melodija refrena u Resurrection Day od tona do tona ista kao HammerFall - At the End of the Rainbow.

Slabiji, slabiji puno nego prošli album, ali dobar. Звёзды и кресты i Белый ад bih izdvojio, i naravno Kosovo polje. Može i na yt da se sluša ceo:

Poštarina. Naručivao sam preko jednog sajta gde nema poštarine, ali su prestali da šalju u Srbiju.

ja ga bogme naizmenično sa novim Rage vrtim već mesec i po dana i još uvek ne može da mi dosadi, naročito prva polovina albuma. Jeste najslabiji od poslednja četiri, ali nijanse su u pitanju, a pogotovo možda jedna nijansica u odnosu na Blind Rage (od Blood of the Nations na ovamo svaki sledeći album je za nijansicu slabiji od prethodnog). Recimo da Blind Rage ima pet vrhunskih pesama, a ovaj četiri, mada na ovom nema loših pesama poput Wanna Be Free. Šteta samo što u ovo naše slepo crevo heavy metala originali dolaze posle godinu dana ili nikad, pa valja sačekati prvi odlazak u inostranstvo za kupovinu CD-a.

Godinu za godinom dve ubice od albuma, pravi stari Rage zvuk. Time Will Tell najbolja, uz nju Walk Among the Dead i Bloodshed in Paradise. Pun pogodak je i što su ponovo snimili nekoliko pesama sa prvog albuma, posebno dobro zvuče Faster Than Hell i Sword Made of Steel.

Još jedan odličan album u nizu. Druga polovina albuma nešto slabija, ali u celini to je to, dostojan naslednik prethodna tri. Koolaid najjača pesma, a uz nju Die by the Sword, No Regrets i Hole in the Head. Uzgred, odličan nastup su imali na Wackenu sa simfonijskim orkestrom. Čeka se Budimpešta 21. januara.

Još jedan fenomenalan nastup Accept-a, meni četvrti po redu koji gledam. I naravno da ne želim da bude poslednji, jurim ih opet čim izdaju novi album. Deset pesama jeste malo, biti predgrupa onim švedskim pozerima jeste bezveze, ali ništa od toga ne umanjuje utisak da se radi o najjačem HM bendu već 6-7 godina unazad. Restless and Wild pesma za ubijanje uživo. A ovima što su svirali posle sam pokušao da dam šansu iz zadnjih redova, izdržao do šeste pesme i otišao.

1. Pokolgep - Metalbomba 2. Rage - The Devil Strikes Again 3. Megadeth - Dystopia 4. Metal Church - XI 5. Metallica - Hardwired... To Self-Destruct 6. HammerFall - Built to Last 7. Primal Fear - Rulebreaker 8. Axel Rudi Pell - Game of Sins

Kad sam prvi put čuo Ghost, bili su otkrovenje za mene. U međuvremenu mi je oduševljenje splasnulo, treći album im je daleko ispod nivoa prva dva, ali to ne umanjuje da su uspeli malo da osveže scenu. I u BG su imali fin nastup, falila je samo Secular Haze da upotpuni.

Dystopia je album kakav se čekao, nemam nijednu zamerku. Poisonous Shadows je balada kao što samo Megadeth može da napravi. A onaj Brazilac je udahno bendu energiju kao niko od Fridmana na ovamo.

Через все времена je naravno još jedan u nizu odličnih albuma, baš žestok onako. Najjače pesme Город i Время Затмений. No, što je najvažnije, ruske careve heavy metala sam napokon video letos u Moskvi na Aria Fest-u. Malo kraći nastup nego što sam se nadao, ali ubitačan. I drugi bendovi što su nastupali: Kruiz, Doro i Slot, bili su odlični. Kupio zvaničnu majicu i pokupovao šta mi je od originala nedostajalo.

Odličan album je bio Devil Seed, kao i svi prethodni. Šteta što na turneji sa Enforcerom nisu došli negde bliže nama, kakva bi to bombastična kombinacija bila.

Gledao ih u Pešti u julu i mogu slobodno da kažem da mi je to bio najbolji koncert u životu. Poštena svirka, kidanje od prve do poslednje pesme, a posebnu draž koncertu je dalo to što su svirali skoro ceo Totalis Metal, čiji su jubilej obeležavali. Onaj osećaj kad ne znaš jezik, a kao da ga znaš. Metalbomba je zaista metal bomba od albuma, naravno odmah sam ga maznuo na originalu. Ne kos belem je fina patriotska balada, došlo mi da zaplačem za vreme koncerta dok su je svirali, iako nisam Mađar.