Bata Trokrilni

Uskoro izlazi novi album, Order of Chaos. Barem tako najavljuju, a ja očekujem da može da postane i album godine, ako bude na nivou prošlog. Ovaj bend nema slabe ili dosadne pesme, ni albuma.

Odgovor je prost - kad bude bilo dovoljno publike koja sluša bend i spremna je da plati da ga vidi uživo.

Solidan album, mada ni blizu Land of the Free 2. Ima nekoliko šablonskih pesama koje preskačem, tu spada i To the Metal. Prva pesma, Rise, zanimljiva je i zarazna, Deadlands je moj favorit na albumu, Mother Angel može da prođe (iako je uvodni rif upadljivo sličan Helloween-ovoj pesmi Hey Lord), a Empathy ima originalnost i neki neobičan šmek koji me tera da je višestruko preslušavam.Uglavnom, album nije nastavio kvalitetan niz prethodna 3 albuma, ali i ne predstavlja neki bitan pad. I da, produkcija je očajna, nema to veze s tim koliki je bitrate.

Album, u celini, nije ništa posebno. Izgleda da su istrošili glavninu ideja na Carved in Stone. No, nije me razočarao, jer ima dve prejake pesme - Hunter and Prey i Empty Hollow, čije refrene sam već krenuo da pevušim, koliko brzo ulaze u uši. Ni uvodna stvar, The Edge of Darkness, nije za bacanje. Sve u svemu, ovaj bend je i dalje u igri i diže evropsku heavy/speed/power scenu, tim pre što je godina počela bledim izdanjem Dream Evil, dosadnim (po običaju) albumom Astral Doors i prosečnim Gamma Ray (koji ima više dobrih pesama, ali ne toliko dobrih kao pomenute tri od Rage).

1. Youthanasia 2. Rust in Peace 3. Countdown to Extinction 4. Endgame ...pa svi ostali.

Dr. Stein nije nikakva Hansenova zaostavština. Takve šaljive gej pesmice Hansen nije mogao da napiše, pisao ih je Weikath. Tako da ovoj pesmi sasvim priliči da bude urađena na ovakav način, od početka je bila zajebantska i neozbiljna i ne znam što prozivati Derisa zbog toga, kad je Weikath očigledno bio mastermind cele operacije.

Ma znam to, radili su i Mađari i Poljaci verzije pesama i na maternjem i na engleskom, u pokušaju da se probiju i na strano tržište, ali to je onda razlog više da se ne raspadnu.

I meni je jedna od omiljenih. A ovo su Master i Kipelov izveli jednu od takođe jakih pesama, za koju nisam još našao snimak da je Aria izvela, ali verovatno jeste posle drugog albuma: http://www.youtube.com/watch?v=aHSDft7Dn7g

Da, to je upravo sa pomenutog В поисках новой жертвы. Kao i ovo: http://www.youtube.com/watch?v=cl3oH5R24UU

Ako je samo zbog Apartmana, mnogo je.

Lol - ne lol, pokušaj da se kroz hvaljenje jednog benda na mala vrata provuče teza o gejštini većine bendova iz pravca kome ovaj pripada - nije uspeo, jer je tu bata Princ da uvek i svuda zaštiti heavy metal i njegove legende.

U Srbiji je bio Pergament kao mudni heavy, kasnije Kraljevski apartman, a valja dodati i Dargoron kao jedini mudni power. Inače, heavy po definiciji mora da bude mudni, ako to nije, onda nije ni heavy. Uostalom, ja ne vidim nikakvu sličnost Forever Storm sa bendovima Persuader i Stormwarrior. Više je to heavy u fazonu Stormwitch, Warlord, rani HammerFall, Twisted Tower Dire, uz dodavanje thrash elemenata, kroz rifove koji vuku na Iced Earth.

Netačno.

Zašto je ovaj bend svojevremeno prestao sa radom? Rusi, Mađari i Poljaci imaju i danas kultne heavy bendove iz osamdesetih, koji pevaju na maternjem jeziku. Mi u Srbiji takav bend nemamo, a to je mogao upravo Pergament da postane.

Najnovije, u poslednja 4 dana:

Omot je na isti fazon kao i svi albumi Gamma Ray. Nijedan mi nije nešto spektakularno, pa ni ovaj.

Meni je pred svaki koncert neka vrsta okupa, s obzirom na to koliko poznatih ljudi sretnem. S tim što ja to posmatram nezavisno od yumetala, bez obzira što većina tih ljudi jesu članovi foruma.

I, kao što sam i želeo, duplo izdanje World of Sin/Chalice of Steel je u mojim rukama. Kako razvaljuje slušanje tih albuma na originalu! Jedna zanimljiva stvar: već duže vreme uporno pokušavam da nađem na netu tekstove pesama sa albuma World of Sin, ali NIGDE nisam mogao da ih nađem. Za ostale albume ima, za taj ne, pa sam opravdano pomislio da možda te tekstove nisu ni štampali. No, kad sam dobio disk, unutra su na bukletu sasvim regularno tekstovi i za World of Sin i za Chalice of Steel. Ne znam šta je u pitanju, pa nema na netu, ali eto, sad ih imam u mnogo lepšem obliku.

Tačno. Dobar muzičar uvek može da smisli neku zajebanu foru za sviranje, ali između komplikovanog sviranja i dobre kompozicije se nikako ne može staviti znak jednakosti.

Nije još toliko daleko, ali biće.

Definitivno se sluša više od heavy/speed i US power bendova, koje ja slušam. Ako izuzmemo par najvećih imena, naravno.

390 dinara je standardna cena.

Ako tamo ne bude bilo Megadeth-a, ne idem. Više mi se isplati da gledam Metallicu posebno, u tom slučaju.

Pazario sam danas album. Dobro je, fino odrađeno, ima smisla. Pozitivno je da se neko poduhvatio izdavanja jednog pravog heavy metal albuma na inače učmaloj domaćoj metal sceni. Jedinu zamerku imam na tekstove. Sad ne znam, verovatno ste namerno hteli da budu u tom fazonu, ali svako će primetiti da tu ima dosta šablona. Kao da nema već milion pesama koje nose naziv "Battle Cry", i kao da se u milion tekstova ne pominje "like the eagles we will fly free", ili "as I look through the mirror, I don't know what I see". Velikim i poznatim bendovima, poput Manowar-a, se može da ponavljaju isfurane fazone, dok bi jednom mladom i perpektivnom bendu više pristajalo da da neki lični pečat. Ali, nema veze, bolje je i tako početi, nego nikako. Uz Pero Defformero, ovo je jedini domaći metal album koji sam kupio ove godine, što valjda govori o tome da sam zadovoljan ovim ostvarenjem.

Prvi pornić sam gledao u sedmoj godini života. Ne znam kako se zove, ali ja sam ga zvao "Liže patku".