Bata Trokrilni

Ne fantaziram ja, već moj umetnički alter-ego, koji jednostavno mora da mašta o svemu, lošem-dobrom, verovatnom-neverovatnom. Kao za cimerku moje bivše. Uz to, ova riba je sama kriva što je udarila glavu, gde se juri tako... Kao da će kita da joj pobegne.

U stvari, on već uveliko postoji, ali još nijedna stvar nije do kraja snimljena i plasirana, pa ga zovem "sledeći".

Zgodna je ova ribidžona. Da nisam prešao u aseksualce, karao bih je tu, na trotoaru. Začas bi je prošla glavobolja od ovog udarca.

E da, obavestite se šta znači reč "debil". Imate na Wikipediji, ako ne znate. Čak i oni žohari sa Vojno-milicajsko-medicinske akademije, koji su me predstavili kao psihotičnog serijskog ubicu, morali su da navedu i jednu pozitivnu osobinu - visoko natprosečnu inteligenciju. Skoro sam radio i testiranje za Mensu i, ako je verovati onome što kažu da je potreban broj tačnih odgovora, velike su šanse da me prime u članstvo. Dakle, debil je neko drugi, pobrkali ste nešto. Živi bili.

Tek sad sam čuo i prvi album ovog benda. Solidno, mada mislim da je pesma Wings of Darkness isforsirana, ima i boljih na tom albumu.

Sada sam primer za vas alternativce kakvi ne treba (jer, i kad bi hteli, ne bi mogli) da budu, održavam plamen tr00 heavy metala živim i svoj sledeći muzički projekat ću nazvati upravo imenom pokojne prababe.

Mnogi od vas nisu bili ni rođeni kada sam, daleke 1988. na jednom čaršavu ispisao 6 magičnih slova - ime moje upravo preminule prababe. Zbog toga sam dobio batine, a onda sam pokušao iglu za štrikanje da nabijem u utičnicu, ne bih li se pridružio prababi - jedva su me zadržali. Kakav crni Vožd i sodomiziranje koza i jaraca, kakvi Gojko i Brunhilda i izvrtanje krstova po seoskim grobljima - ja sam idejno bio black metal pre svih.

Dobra igra Partizana i zaslužena pobeda, ali se bojim da će da useru u naredne dve utakmice, koje bi trebalo takođe da dobiju.

Prvo, Gamma Ray od samih početaka kopira razne bendove. Kai je svoj stil formirao dok je bio u Helloween-u. Sve ovo kasnije su samo razni pokušaji recikliranja, a kad postane dosadno, okreće se bendovima poput Maidena i Judasa, koje ne samo da kopira, već im doslovno krade melodije i rifove. Što meni odgovara, naravno, jer bolje da liče na Maidene i Judase, nego da ne liče ni na šta (zato mi se poslednja 3 albuma najviše sviđaju). Drugo, nisu "neinspirisani", već "neinspirativni" bendovi, ako si na to mislio. Treće, među bendovima koji kopiraju Judase ima bendova koji su itekako uspeli da formiraju sopstveni stil, da postanu Judas+. Naročito ih možeš naći među perifernim, ali vrlo živahnim scenama Južne Amerike, istočne Evrope, Japana... Četvrto, ako stvarno očekuješ od Gamma Ray da na ovom albumu pokažu nešto drugo u odnosu na ovo - hajde neka to i pokažu. Ja ne očekujem i više mi prija ovako.

Baš zato što je Judas Priest ripoff, očekujem jebeno dobar album.

Jedva sam na netu iskopao jedan raritet. U pitanju je neoficijelni živi album sa Himera turneje, V Poiskah Novoy Zhertvy. Neko skoro uploadovao: http://mp3-rus.ru/engine/print.php?newsid=4729 Vredi skinuti i poslušati, set lista je prilično zanimljiva.

Gde ne slušam, Cemetery Gates mi jedna od omiljenih pesama. Ima ponešto zanimljivo i na pomenutom albumu, mada u suštini nisam fan novijih radova Pantere. Power Metal smatram njihovim ubedljivo najboljim albumom.

Pa jebi ga, taj album je barem imao čemu da bude vesnik, a ja se bojim da će albumi koji budu izašli iduće godine moći da nagoveste samo propadanje heavy metala koje će uslediti u toku naredne decenije. Zato sam i hteo da napišem za koje sam albume smatrao da su obeležili prethodnu deceniju, dok je još vruće.

Pa neka imamo, ali rekao sam logiku - 80-te, 90-te, 00-te... Brave New World jednostavno nije album 90-tih, i tačka. Kao što Painkiller nije album 80-tih.

Jeste, ali je bolje ovako računati kad se priča o muzici. Ne možeš 1990. godinu svrstati u 80-te, niti 2000. u 90-te godine. Znači, ako su 80-te od 1980. do 1989, a 90-te od 1990. do 1999, onda istu logiku primenjujemo i sada. Štaviše, povod da otvorim ovu temu bila je tema sa avant garde podforuma o jednoj listi najboljih albuma decenije, upravo ovako određenoj.

Fin album. Malo prenabudžen, sa dugačkim pesmama, ali može se slušati. Otprilike u fazonu prethodnog, dobar heavy sa prog uticajima. Instrumental Tunel je objasnio, imali su i na prošlom jedan dobar, Eneida se zvao.

Za početak, promena štima. Ne valja ti taj A štim.

Naravno, ja bih voleo da grešim i da tučemo Argentinu u četvrtfinalu. To bi mi omogućilo da posle 20 godina zaboravim Savićevićev promašaj i Piksijevu prečku.

Inače, Argentina će izbaciti Francusku u osmini finala, Nigerija Meksiko, a Nemačka Englesku. Mi ćemo, je li, Slovence, Holandija Paragvaj, Italija Kamerun, Brazil Čile, a Španija Portugal. Znači, četvrtfinala Nemačka - Nigerija, Argentina - Srbija, Italija - Španija i Brazil - Holandija. Polufinala Argentina - Španija, Nigerija - Brazil. Na afričkom kontinentu, dakle, po prvi put afrička ekipa u polufinalu. U finalu Brazil tuče Španiju.

Mislim da je red da postoji i ovakva tema, jer smo na kraju nultih godina 21. veka, pa da vidimo šta se kvalitetno moglo čuti o njoj. Kada je reč o pravcima koje ja slušam, ova decenija sigurno nije bila bolja od 80-tih. U kakvom odnosu stoji prema 90-tim, nešto mi je teže da procenim. 90-te su počele najjačim albumom svih vremena, po mom mišljenju (Painkiller), da bi zatim usledio blagi pad, a onda i renesansa ovog zvuka. Nulte godine krenule su nastavkom te renesanse, koja stiže do vrhunca sredinom decenije, da bi zatim usledila stagnacija, da ne kažem novi pad. Pretpostavljam da se oni koji su u nekom drugom fazonu, pre svega prog/avant garde, neće složiti s ovakvom ocenom. Ja sam najpre izdvojio nekih 40-tak naslova koje smatram najvrednijim, a onda sastavio top 10 listu, što nije bilo nimalo lako. Neću rangirati albume, pošto stvarno ne bih mogao da se odlučim, već ih samo nabrojati: Iron Maiden - Brave New World Judas Priest - Angel of Retribution Ария - Крещение огнём Grave Digger - Ballads of a Hangman Primal Fear - Seven Seals Nightwish - Century Child Axel Rudi Pell - Kings and Queens Saxon - Lionheart Halford - Resurrection Sentenced - The Funeral Album Bilo bi lepo sve ovo imati na originalu, za sada od ovih imam 6, a sedmi bi uskoro trebalo da mi stigne.

U grupi zauzimamo prvo mesto, tučemo Slovence u osmini finala i u četvrtfinalu ispadamo od Argentine. Tako će biti.

Stvarno? Pa znao sam ja da Kai ne može da napiše tako gej pesmu.

Desilo se ono što sam priželjkivao, Nemci, po treći put otkako pratim mondijale. Što nisam pogodio prognozu, dobro je, neka nisam. Ključna utakmica nam je prva, protiv Gane, definitivno. Dobro je što nam je najslabiji protivnik, Australija, poslednji, ako treba nešto da se kalkuliše. Dobra je i susedna grupa. Ako tamo Englezi budu prvi, što se očekuje, a mi zauzmemo prvo mesto u našoj, u osmini finala idemo na nekog od protivnika koga možemo da pobedimo - Sloveniju, SAD, ili Alžir.

I ja bih više voleo Nemce, ali ono što bih ja voleo retko se ostvaruje. Češće se ostvari ono što prognoziram, pa hajde da vidimo.

Rekao sam već šta priželjukujem, a evo šta prognoziram. Ako omašim sva 3 protivnika, banujte me na 2 dana: Italija Paragvaj Japan