Bata Trokrilni

Ja preslušao ponešto. Ovo neki čudni aranžmani, nešto klasično, akustično. I čudna vokalna rešenja na A Tale That Wasn't Right.

Meni se, iskreno, ne sviđa. Kad čovek umre, posvećuje mu se balada, a ne rokačina. Trebalo je nešto da nauče od Alogijinog Lamenta, ili od Iced Earth-a i pesme koju su izveli u Ratu bendova. Ovako su pokušali da naprave thrash metal pesmu da bi ličili na Space Eater, što je bezveze. Ne znam čija je ideja bila da na taj način proba da oda poštu, ali ne bih rekao da su baš najbolje rešenje odabrali.

Odlična pesma, baš čudan neki prizvuk ima. Više je u fazonu nekih starijih radova Putnika, nego poslednjeg albuma. Ja nažalost nisam bio na letošnjem koncertu, jer nisam bio u BG tada, ali iduće godine bi bilo logično da za četvrt veka postojanja naprave nekoliko koncerata, pa i neki u Beogradu.

Dobra pesma, njihov stil totalno.

Pošto vidim da se hvali The Funeral Album, evo nešto i od mene, upravo s tog albuma: http://www.youtube.com/watch?v=ctt0v552G9o Enjoy it.

Meni su samo 2 pesme Bloodbound-a (Nosferatu i Metal Monster) bile jače od celih nastupa HammerFall-a i Sabatona zajedno.

Ja imam 998 loved tracks, trenutno. A svega 3 meseca sam na Last.fm. Svaka pesma koja mi nešto znači dobija taj status. Recimo, od benda Aria ima svega nekoliko pesama koje nemaju srce pored naslova kod mene.

To je logično ako se ispostavi da mogu da očekujem da se karte rasprodaju. Ali, upravo pokušavam da provalim da li to treba da očekujem.

Jedno pitanje za one koji imaju iskustva sa odlascima na koncerte u Budimpeštu. 4. marta Rage nastupa u klubu Diesel (to je kod nekog planetarijuma). Da li je neko već bio u tom klubu i zna koliko publike može da primi? I koliko publike obično u Budimpešti dolazi na koncerte bendova kao što je Rage? Pitanja su važna da bih znao, ako se odlučim da odem, da li postoji rizik da se koncert rasproda unapred, pa da na dan koncerta ne preostane karata.

Dobro je, Tešo, razumeli smo.

Otkad je merilo kvantitet umesto kvaliteta?

4. marta su u Budimpešti, ako nekog zanima.

Hajde ovako, imam ja jedno pitanje. Tamo negde, 1995/6, gledao sam jedan napeti triler, za koji se ne sećam kako se zove, niti ko glumi. Ono čega se sećam je da žena ostaje sama sa dve ćerke i upoznaje nekog lika koji je slikar, za koga se udaje. Njih dvoje i deca se sele u kuću njegove pokojne majke. U početku sve izgleda savršeno, a onda počinju anonimni telefonski pozivi koji govore ženi da je nepoželjna i da napusti krevet pokojne majke svog muža. Lik za sve to vreme radi na jednoj slici u šumskoj kolibi, a njegova žena kad tu sliku vidi shvata da njen muž stoji iza svega, da je dvostruka ličnost, da je ubio svoju majku strujom dok se kupala u kadi i da namerava da ubije ćerke svoje žene. Zna li neko o kom filmu je reč?

Znači, i erotske časopise. Kao što rekoh u statusu, pun mi je kurac "satanista" koji se lože na kosovski boj, a svi znamo da se u tom boju ginulo za veru 'rišćansku. Vidim da ih ima puno na forumu, među "satanistima" sve sami ultra-nacionalisti. Najgori je onaj Vožd Jovan Pogani. Trebalo bi neko da došapne ovim klerofašistima iz Obraza i Dveri da je i Satana s njima, mislim da nisu provalili do sada.

Naravno, nije važno šta je, bitno je da novi Megadeth-ov album sabija.

S obzirom na ukus koji si do sada demonstrirao, preporučujem ti albume iz srednjeg perioda (Land of the Free, Somewhere Out in Space i Powerplant). To bi ti više ležalo, a inače generalno preporučujem poslednja 3 albuma. Ono što nikako ne preporučujem su prva 3 albuma, sa Scheepers-om, posebno treći, iako znam da ovde ima onih koji seku vene na te albume. Mene iskreno, većina pesama iz tog perioda - smara, čak i one najblje među njima.

Gledao sam Orphan, odličan je. Nije ispalo kako su neki govorili, da se na kraju otkriva "nešto što niko nije očekivao". Ja sam dobrim delom provalio fazon još na pola filma, mada nisam toliko otišao u ekstrem koliko je ispalo na kraju. Ko je gledao, zna o čemu pričam. Mogu reći da je ta fora upravo ono što daje dodatnu količinu jezivosti filmu i uzdiže ga iznad većine horora koji se javljaju u poslednje vreme. Da nema toga, ovo bi bio samo još jedan u nizu prosečnih filmova o dečjem nasilju. Moram da priznam da mi se zbog toga posle jako dugo vremena desilo da imam problema sa spavanjem posle gledanja filma, što nije bio slučaj kada sam gledao neke daleko brutalnije horore. Poenta je, dakle, pogođena.

I po šabanskoj faci.

Kao i uvek, slabi smo za Evropu, ali smo jaki za Zvezdu.

Ja obično koristim odrednicu heavy/speed da razdvojim žešće i brže heavy bendova (Grave Digger, Rage, Paragon...) u odnosu na klasične heavy bendove. Inače, tačno je da je izvorni speed nalik thrash metalu (Exciter, Agent Steel...). Danas u speed trpaju sve što je brzo, a ne mogu jasno da ga svrstaju u heavy, thrash ili power, sa čim se mnogi ne slažu. Recimo, Weikath iz Helloween-a se ljuti što kažu da je Helloween na prvom albumu bio speed. On smatra da su od početka imali melodičniji zvuk i da su bili power.

Mislim da je logičnije da je speed brzi heavy. Thrash bi trebalo da je po default-u brz, s tim što i u njemu, kao u svakom pravcu, ima i sporijih pesama.

Mogla bi se očekivati neka od susednih ili bliskih zemalja.

Megadeth je, što se mene tiče, jedan od najjačih heavy metal bendova svih vremena, a da li će ga neko svrstati u čisti thrash ili nešto drugo, ne zanima me. Postoji jako puno žestokih heavy, speed i power bendova koji u sebi imaju thrash primese, ali imaju i dovoljno melodije, što ih u mojim ušima razlikuje od bendova kao što je Slayer.

I kad smo već kod albuma World of Sin, a ništa nije pisano na ovoj temi mesecima, da kažem da sam naručio preko Rock Express-a duplo izdanje World of Sin/Chalice of Steel. S nestrpljenjem očekujem to i nadam se da će tog diska biti na lageru. Inače, koju god recenziju da sam čitao, svi pljuju po albumu World of Sin, pre svega po produkciji i vokalu. Ja kažem - nek' se jebu, album je savršen, nema slabe pesme. Produkcija jeste nižeg kvaliteta, ali u tome i jeste draž, gitare režu onako kako bi kod ovakvog benda i trebalo. Vokal je možda slabiji od Babuškina, ali se baš zato savršeno uklapa u ovakvu produkciju.

Novi Slayer sam čuo samo jednom i više nikad, isto kao i prethodni album svojevremeno. Jednostavno mi ne leži takva muzika. Megadeth i Slayer muzički nemaju veze jedan s drugim i besmisleno je porediti njihove albume.