Bata Trokrilni

Ne, to zna i moja baba, koja nije čitala dela tih autora. Sećam se kad je jednom izjavila, gledajući Amerikance na TV-u: "Bezbrižni ljudi, ne plaše se da će neko da ih bombarduje".

Meni je bitan izgled karata. One sa zagrebačkih koncerata su do jaja, zadovoljstvo ih je čuvati. Za ovaj koncert kartu kupujem posle ovih praznika, u utorak ili sredu, ako se ne otkaže.

Pa i ne kažem da treba martinke da nosi, ni ja ih ne nosim. Ali neki kožni prslučić može da nabaci.

To što je Kalif bio u vojsci, ne daje mu za pravo da on sere, a da se nama to brani. Ionako je tu ideologiju za koju je položio zakletvu odavno napustio, a sada ga u Americi brane profesionalni vojnici, pa nema potrebe da se više vojno angažuje. Pre ću ja koji nisam služio vojsku otići u rat, no što će on.

Pa onda idite ti i Čeda i radite nešto konkretno. Plaćajte porez u Americi i Nemačkoj, nemojte da palamudite ovde bezveze. Ima ko će da vodi ovu državu.

Imaju oni više tipova tih Satan raketa, ja mislim. Izgleda da se ovaj Kalif samo pravi blesav, jer ipak je nemoguće ovoliko luptai, a biti ozbiljan. Pa nisu dva Srbina došla do znanja o Vijetnamu ne znam kako, već tako što su pročitali knjige renomiranih autora, između ostalog i onih koji su učestvovali u kreiranju američke spoljne politike u vreme rata o kome pričamo (Kisindžera sam već pomenuo). Čisto sumnjam da su ti Vijetnamci i taj frajer iz Kambodže to čitali. Neka su oni bili na licu mesta, ali baš zato imaju drugačiju perspektivu, iz prve ruke, nema tu analitike. Pa valjda Kisindžer bolje zna zašto su Ameri ratovali u Vijetnamu i da li su pobedili, pa on je donosio odluke tada. Mislim, ako su ti Vijetnamci i frajer iz Kambodže merilo, onda bi ja trebalo da se razumem bolje od renomiranih analitičara u NATO bombardovanje, jer sam ga proveo u Surdulici, po kojoj je dosta bombi palo. Ipak, ne bih rekao da mi je to iskustvo omogućilo da bolje spoznam taj događaj. Ja sam u to vreme bio u zabludi da smo mi oborili 70 NATO aviona, da će Rusi da zarate s NATO zbog nas i slično. Priznajem da sam bio u zabludi, bio sam mlad i - ograničen svojim neposrednim iskustvom. Nisam imao uvid u celinu, za tako nešto ipak je potrebno posmatrati "odozgo". I taj frajer iz Kambodže je imao svoje ograničeno iskustvo i zablude, možda i mnogo gore od onih koje sam ja imao.

Mene je taj album teško razočarao. Soldier of Fortune ga šije višestruko.

Na Normana sam ponosan, i na Bruce Campbell-a i na svaku svoju pesmu. I sve to samo pokazuje da sam umetnička duša, stvaralački raspoložen, spreman da se oprobam na raznim poljima i nisam jednodimenzionalna ličnost kao neki. I ljudi me vole zbog toga. I to ne bilo koji ljudi, već ljudi koji su dobri kao leba. Mene ne vole jedino zli i podmukli ljudi, dokazano. Kao što je dokazano i na fakultetu i posle njega, od strane merodavnih ljudi, da bolje stojim sa znanjem i razumevanjem onoga za šta sam se školovao, nego bilo ko drugi u mojoj generaciji, i još par generacija oko nje. Neko se hvali devojkama koje je poševio, neko medaljama koje je osvojio, ja se hvalim onim u čemu sam se ja iskazao. A na ovu temu sam došao da pišem ono što mogu da kažem o svetskoj ekonomskoj krizi, ne o Normanu, niti o mom budućem poslu. Te teme ja nisam načeo.

To ne spada u postavljene zahteve.

Mene niko nije gledao popreko, iako takođe znam te pesme.

Ne, ja ne želim da budem nikakav poslanik, niti da se bavim unutrašnjom politikom. Ja hoću da budem diplomata, u službi svoje države. Kao što rekoh, diplomatija nam je preko potrebna, da bismo popravili međunarodni položaj, jer od tog položaja dosta toga zavisi, pa i ekonomija ove zemlje. Tj. mi se još uvek oporavljamo od 90-tih, kada nas je sjebao upravo loš međunarodni položaj. E zato nama trebaju stručnjaci iz oblasti međunarodnih odnosa i spoljne politike, a ja sam jedan od njih, što sam dokazao i na detaljnom testiranju za ministarstvo, gde sam, po podacima iz prve ruke, bio ne samo među 20 (koliko su obećali da će da prime), već PRVI među njima, čime sam još jednom dokazao da sam u svojoj i nekoliko generacija okolo, BEZ PREMCA u pogledu znanja koje posedujem i sposobnosti da to znanje primenim. Na kraju su mi bukvalno i krv vadili, snimali pluća, morao sam da ustajem u 6 ujutru i da pišam u flašicu koju ću kasnije odneti na VMA, psihološki profil su mi detaljno istražili, a još uvek vrše bezbednosnu proveru u kojoj za mene pitaju koga stignu. E vidiš, ja sve to nisam radio džabe i sada čekam da održe obećanje i prime nas 20 najboljih na posao, da pomognemo spoljnoj politici ove zemlje. Ako nisi znao, u Americi na hiljade mladih i sposobnih ljudi, stručnih u oblasti za koju sam i ja stručan, rade u raznim telima koja učestvuju u kreiranju i realizaciji spoljne politike. Evo možeš Kalifa da pitaš, on živi tamo. Zato su i sila broj 1 u svetu, što znaju koliko su spoljna politika i diplomatija važne i zato što cene znanje i sposobnost mladih ljudi iz tih oblasti. Da sam ja završio međunarodne studije na Harvardu, Stenfordu ili Kolumbiji, ne bih ja nikoga molio za posao, nego bi došli federalni agenti po mene i pokupili me, da ne bih slučajno otišao za nekog drugog da radim. U Srbiji nažalost, to ne ide tako, a ja se bojim da će pod plaštom "štednje" ići još gore. Što se tiče mojih adolescentskih shvatanja i tvog zluradog komentara o HammerFall-u - napušiš mi se malo kurčine.

Ne znam, ja dres ne bih obukao ni kad odem na utakmicu, a kamoli da na koncert dođem s njim, i još na bini da budem.

A možda je to jednostavno njegov fazon za muvanje.

I šta će time uštedeti? Kurac moj. I ovako nam je državna uprava neefikasna, biće još gora sa manje službenika. I niko mi još ne odgovori na pitanje o porezima. Kažem, jednim udarcem ubijaju dve muve - prave socijalne slučajeve od službenika koje otpuštaju i nezaposlenih kojima zabranjuju zapošljavanje, dok na drugoj strani prave još socijalnih slučajeva od otpuštenih iz privatnog sektora, jer su rasterali investitore ogromnim porezima.

U praktičnom pravcu, mislim da je Vlada Srbije više istripovala krizu u zemlji, nego što je ona zaista pokazala zube. Ovako će samo da izbaksuziraju i ima da bude još teža kriza. Smanjuju plate, otpuštaju ljude iz državne službe, mene neće da prime u državnu službu... I posle će imati samo veći broj socijalnih slučajeva. Da bi to pokrili, povećavaju poreze i tako sputavaju i privatni sektor... ubijaju dve muve jednim udarcem. Ja bih lepo smanjio poreze, da privučem strane investitore koji su pukli u nekim jačim državama. Onda bi se ti viškovi iz državne službe lako zaposlili u privatnim firmama. Naravno, u nekim sektorima državne službe ne da ne bih otpuštao, no bi dodatno zaposlio kvalitetne kadrove. Naravno mislim na ministarstvo spoljnih poslova i na sebe kao kvalitetnog kadra. Zato što upravo na planu spoljnih poslova možemo dosta da uradimo da ublažimo efekte krize i privučemo investitore, kroz poboljšanje našeg ukupnog međunarodnog položaja, i ja sam spreman i sposoban da radim na tome. Hoćete praksu, eto vam prakse, samo dajte da Prince pokaže kako se ta praksa obavlja, a ne da držite Princa na odstojanju, tako da ovaj može samo da teoretiše, a da ga niko ne jebe ni 2 posto.

Onda ispada da će Terra Nostra zajebati stvar sa cenom karte za Sonatu.

Ako je Amerima na umu bilo zaustavljanje širenja uticaja Kine, kako to da je Nixon još dok je trajao rat u Vijetnamu sklopio dil sa Kinom, uperen protiv Sovjetskog Saveza? U Hladnom ratu je glavni neprijatelj SAD bio Sovjetski Savez i one su bile spremne da se oslone na bilo čiju pomoć u širenju pre svega njegovog uticaja. Tako da tvoja priča o tome da je cela ta klanica u Vijetnamu imala svrhu da se u nečemu spreči Kina, ne pije vodu. Da je Kina htela, mogla je još dok su Francuzi bili tamo da interveniše, kao što je to učinila u Koreji. Na kraju je do intervencije Kine u Vijetnamu došlo, ali protiv režima u Hanoju i tek nakon što je do povlačenja Amerikanaca i ujedinjenja Vijetnama došlo. Ta intervencija je sprovedena sa ciljem ometanja intervencije koju su Vijetnamci preduzeli protiv zločinačkog Pol Potovog režima u Kambodži. Dakako da ja znam šta se dešavalo u Kambodži, ali to se dešavalo sa znanjem i uz podršku Amerike. U to vreme, krajem 70-tih, Kina je bila takoreći saveznik SAD, jer je došlo do novog zaošravanja hladnoratovskog rivalstva sa Sovjetskim Savezom. Tako da su SAD podržavale Kinu u njihovoj podršci Crvenim Kmerima, a protiv intervencije Vijetnama, koja je imala sva obeležja humanitarne intervencije - da se spasi narod Kambodže od zločina Pol Potovog režima (to nisam ja izmislio, to kaže liberal Džozef Naj). Imali bi i Amerikanci na tom primeru nešto da nauče od Vijetnama, jer su x puta preduzeli intervencije pravdajući ih humanitarnim razlozima, a da im briga za ljudska prava nikada nije bila primarni motiv - osim ako se radilo o "ljudskom pravu kapitalista iz razvijenog sveta na eksploataciju resursa i stanovništva zemalja u kojima se intervenisalo. Što se tiče Indije, prouči malo bolje geografiju i videćeš da Bangladeš nije nikakva tampon zona, jer se indijska provincija Asam nalazi istočno od nje. Ulogu tampon zone mogla je da igra jedino Burma. Prouči i istoriju - nakon nezavisnosti Indije, odvaja se Pakistan, koji obuhvata Zapadni i Istočni (Bangladeš). Koristeći geografsku razdvojenost ta dva dela Pakistana, Indija 1971. interveniše i pomaže Bangladešu da se izbori za sopstvenu nezavisnost.

Jesi li ti, Kalifo, nekada čuo za strategiju containment-a? Po tebi ispada da su Ameri bili u Vijetnamu, samo zato što su ih Južni Vijetnamci zvali da im odbrane režim (btw autoritarni režim, protiv koga se vijetnamski narod kao gerila borio, kakav crni demokratski). Je li ti neko pričao o geopolitici, o Mahanu, Makinderu i Spajkmenu i o Kenanovom containment-u? Bez poznavanja geopolitike i containment-a bi bilo nemoguće odgovoriti zašto je Amerima jedan Vijetnam bio toliko važan, da su morali da pobiju na milione ljudi i izgube i svojih 50 hiljada vojnika. Na kraju se taj potez pokazao kao krajnje nepotreban i štetan za Ameriku. Amerikanci su pobedili u Hladnom ratu, ali ne zahvaljujući Vijetnamu (američki poraz u Vijetnamu je vrlo verovatno produžio trajanje Hladnog rata za barem desetak godina, jer ga je Sovjetski Savez iskoristio da napravi sopstvene prodore u Trećem svetu). Danas Obama ima sličan problem koji je Nixon imao početkom 70-tih, a to je da "dostojanstveno" povuče trupe iz Iraka, u kome SAD takođe gube, jer osim smene režima i ruiniranja jednog društva, nijedan značajniji cilj nisu postigli. I šta se koji moj hvališ što poznaješ učesnike rata u Vijetnamu? Ko su oni? Oni ni o čemu nisu odlučivali. Njih je neko slao u Vijetnam da se vucaraju po blatu i ginu u zasedama, radi njima nepoznatih ciljeva. Tone knjiga su napisane i sijaset filmova snimljeno na temu besmislenosti tog rata i položaja čoveka - vojnika u njemu. Umesto toga, bolje da si čitao Kisindžera, koji je u to vreme odlučivao, štaviše nalazio se na čelu spoljnopolitičkog establišmenta SAD. On objašnjava kako se i zašto ušlo u rat, kako se izašlo iz njega i kakve je posledice on ostavio na hladnoratovsko nadmetanje i na same Sjedinjene Države iznutra. Ovo što ti palamudiš, naravno, nema veze sa istinom o vijetnamskom ratu.

Pa imam ja. Neka neko prokomentariše Hilferdinga i interplay fiktivnog i proizvodnog kapitala - ono što je u kosturu svake krize.

Da, o tome je još Hilferding pisao početkom 20. veka, a eileen pokušava da otkrije toplu vodu 100 godina kasnije.

Dokazali su svoju gejštinu.

Karanje.

Ja na tu temu mogu da kažem da je bombardovanje Beograda u strateškom smislu bilo sasvim nepotrebno. I da, trebalo je da bombarduju Zagreb. Sve i da u njemu nije bilo Nemaca, bilo je ustaša, a oni su takođe bili neprijatelji Amerike u ratu. A nešto i nisam siguran da se Amerima i Britacima baš žurilo da odseku linije snabdevanja Nemcima, jer bi to značilo olakšavanje prodora Crvene Armije. Za Amerikance OK, oni su se koliko-toliko rukovodili vojnim imperativima, ali je Čerčil stalno insistirao da se ne dozvoli Sovjetima da prvi stignu do Berlina i zauzmu veći deo istočne Evrope. Zato je još 1942. tražio otvaranje drugog fronta na Balkanu, dok Amerikanci nisu pristali na to, jer je bilo isuviše rizično. Još tada oni nisu bili spremni na velike žrtve svojih vojnika, lakše im je bilo da stvari reše atomskom bombom. Da su je kojim slučajem napravili pre 1945. godine, sigurno bi je bacili na neki od nemačkih gradova.

Zavisi iz kog ugla gledaš. Meni je njegov fazon pevanja najgotivniji, a što se tiče glasovnih mogućnosti - King ume dobro da falsetira, ali sve što peva punim glasom je lako skinuti, jer tu ne ide puno u visinu. Ovima što vole čisto pevanje preporučujem da poslušaju originalnu verziju pesme Angel of Mercy od Chastain, pa da čuju kako zvuči jedan pravi heavy metal vokal.

Pošto ja naginjem partizanima, a Sabaton ionako forsira Drugi svetski rat, ima tu dosta zanimljivih tema: Užička republika, Neretva, Sutjeska, desant na Drvar, Sremski front...