Bata Trokrilni

JOP bih svakako gledao, pogotovo sa onakvom set listom, ali otkud znate da je JOP? Možda je Trans Siberian Orchestra.

Svejedno, veći kvalitet zvuka ti nešto znači samo ako album ima izuzetno kvalitetnu produkciju, pa da možeš da uživaš u njoj u punoj meri. Ako je produkcija loša, ne vredi ti dobar uređaj za slušanje. Mada, što se mene tiče, ja baš volim kad metal album ima nešto slabiju produkciju.

Pa i nije tako. Danas je svetski dan borbe za metal, zar ne? Ona defitivno nije ružna, ali joj se mogu prigovoriti druge stvari.

Pa i taj hi-fi uređaj bi morao da ima dobre zvučnike. Isto kao što i za kompjuter možeš da kupiš vrhunske zvučnike, pa da dobiješ odličan zvuk. Iz jednog drugog razloga ne valja slušati originale na kompu - što procesor obavlja i druge operacije, često i neke koje nisi želeo, tipa virus-antivirus, kurci-palci, pa onda reprodukcija CD-a počinje da se prekida. To me najviše nervira, a nažalost sem kompjutera nemam na čemu da slušam CD-ove, ali polako, biće i toga. Uz to, kvalitet zvuka je poslednji razlog zbog koga kupujem originale. Ionako je produkcija na mnogim meni omiljenim albumima osrednjeg kvaliteta. Kupujem ih pre svega zbog samog zadovoljstva koje dolazi od posedovanja originala, bukleta i ostalog što uz to ide.

Pa zar već nema yumetal dece? Ja sam čuo za slučaj majke i ćerke na forumu.

Ne šal'te se glavom.

To "preživljavanje" o kome sam ja čuo, nije nikakvo preživljavanje. To je samo tortura. Svi će oni preživeti, samo je pitanje kad će se oficiri smilovati da ih vrate u kasarnu. Pravo preživljavanje je kad upadneš u situaciju u kojoj se stvarno boriš za život, a to sam ja doživeo na nekim planinarenjima. Pet vojnih rokova nije dovoljno da neko preživi ono što se tamo mora preživeti.

Je li bio neko u Zagrebu? Pričajte kako je bilo, ajde.

Ja imam 50 i kusur originala, a fali mi najmanje isto toliko, za neku zbirku albuma koji su mi stvarno naj (ili su mi jednostavno zanimljivi), plus još toliko za malo širu kolekciju.

A Tarja se ubila od dobrog izgovora engleskog...

Pa u tome što mora malo i na koncerte da se ide, uključujući i inostranstvo.

Ja sam samo prokomentarisao logično pitanje koje je čovek postavio - čime da kupuje diskove? Jer, i ja postavljam isto pitanje i postavljaću ga bez obzira koliku platu budem imao, jer novac mora da se troši i na druge stvari, skup je život danas.

Jednostavno, diskovi su vrlo skupi i stvarno mi nije jasno odakle nekima ovde pare za veće količine. Pa neka i rade i zarađuju - šta s tim? Naše plate često nisu dovoljne ljudima za hranu, a kamoli za nešto više. Pogotovo ako i stan plaćaju, ili ako imaju decu, pa i njih izdržavaju. Tako da - nemojte mnogo lupati gluposti, kupovao bih i ja više kad bih imao, ali diskovi koštaju u pičku materinu, kao da kupuješ ne znam šta.

Po hiljaditi put kažem da su refren od Cliffs of Galipoli maznuli od sopstvene pesme Rise of Evil.

Pa i ne bi ti bilo zanimljivo, s obzirom na godinu rođenja. Vratila bi se u period 1924-1928.

Ja ih kupujem isključivo od ušteđevine koju sam stekao zahvaljujući dugom primanju stipendije i koja će uskoro da presuši, ako me ne zaposle. I to kupujem u proseku 2 diska mesečno, računajući i jeftine diskove domaćih bendova. A ovi što kupuju originale u velikim količinama, stvarno ne znam odakle im pare. Verovatno ih roditelji kompletno hrane i izdržavaju i plus im daju džeparac, koji ovi troše isključivo na kupovinu diskova. I pritom ih ne grize savest nimalo, dok se ja u prodavnici premišljam pola sata pre nego što ću i sopstvene pare potrošiti na disk.

Ja sam izostajao sa časova, onda kada ja to hoću, i to nikad nisam nazivao "bežanjem". Bežanje bi značilo da mene neko juri, da se ja krijem od nekog, međutim ne, ja to tako nisam doživljavao - smatrao sam da smem da izostanem sa časa kad imam preča posla, kad hoću da odem na trening ranije, kad ima neka utakmica ili kad se jednostavno smorim, pa neka mi pišu neopravdani, njihov posao, baš mene briga za to. I to je izostajanje sa časova za mene uvek značilo izostajanje i iz škole - najviše su me nervirali učenici koji dođu u školu, pa onda bleje u školskom parku ceo dan - umesto da sede kući ili odu na neko lepše mesto i rade nešto pametnije. Većinu svojih profesora smatrao sam glupljim od sebe, što su i bili. Njihova životna priča je bila ta da su u školi i sami bežali sa časova i imali uspeha samo iz predmeta koji će kasnije predavati. Studirali su po 10 godina, završavali sa slabim prosekom i na kraju se zaposlili u provincijskoj školi, jer ništa bolje nisu ni mogli da nađu. I ja od njih da "bežim"? Manite me, uvek sam se smejao svojim školskim drugovima koji su umišljali da su neki heroji, ako naprave mnogo neopravdanih izostanaka.

Mene takvi naslovi odbijaju, jer mi odmah zazvuče kao neka parodija.

Pogrešio si godište, i to debelo. U stvari, nisi se update-ovao, sa tom '92. sam šetao pre tri meseca i to mi je bila i ostala samo drugarica. I nije u redu da lupaš gluposti, kad ne znaš situaciju, jer je devojka bolesna i u lošem stanju. Sram te bilo, kretenu jedan.

Zato postoji Trojan, koji je bolji od Durexa i daleko jeftiniji.

Pa to je tvoja greška, metal nije muzika za klince, već za odrasle ljude. 90 posto tih što se navuku na metal u pubertetu, do dvadesete prestaju da ga slušaju. Tebi svaka čast što ga slušaš i dalje, ali ti spadaš među izuzetke. Meni je trebalo malo više vremena da skontam šta se meni od muzike zaista sviđa i da napravim izbor - zato sam u tom izboru sada tako čvrst i posvećen. Heavy pravac od mene na ovom forumu bolje poznaju samo ljudi koji ga mnooogo godina slušaju - meni može samo da bude drago što sam za relativno kratko vreme postigao toliko, a ja sam takav u svemu što radim. Nemam ja strpljenja da razvlačim, kad uđem u nešto, onda ja zapnem punom parom i posle nekima to izgleda kao klinačka napaljenost, što nije. Tako sam postao i student generacije - i tada je bilo onih koji su tvrdili da sam ja neiživljeni provincijalac koji je došao u Beograd da studira, pa sad zapeo da uči kao lud i da ima najbolje ocene. Tj. tvrdili su da ja nemam život, da sam ga podredio učenju, kao što ti sada tvrdiš da sam ga podredio muzici, i još konstatuješ kako je to klinački. Pa, ako jeste, biće mi drago da celog života ostanem klinac. Ne želim da se menjam, hoću da rokam dok mogu, jer život svakog trenutka može da se prekine, a jednom će se svakako prekinuti.

Obrnuto, prvo sam malo olabavio surovi štreberski način života. I nastavio tamo gde sam stao u srednjoj, kad sam u teretani slušao Vatreni poljubac, a u školi ratovao s onima što se lože na dance i turbo folk.

Ja ne volim pivo uz hranu da pijem. Ako ću već nešto pojesti, napravim pauzu sa pivom, pa nastavim kad završim jelo. Ne podnosim kad mi se u ustima pomešaju hrana i piće nikako.

Ne, daleko sam bio od završetka faksa.

Ja sam bio štreber u trećem i četvrtom srednje, spremajući se za faks. U prvom i drugom razredu nisam bio štreber, ali su svi mislili da jesam, jer su budale koje ne shvataju da nema ništa lakše, ali ništa lakše na svetu nego biti odličan učenik u školi.