Bata Trokrilni

Oba albuma Bloodbound su vrhunska. I u potpuno, ali potpuno istom su fazonu, tako da je nemoguće da se nekome jedan sviđa, a za drugi kaže da je bezveze. Jedino se pevač razlikuje, ali - prvo, oba pevača su vrhunska i odgovaraju tom fazonu muzike i drugo, pesme i s prvog i sa drugog albuma će uživo pevati jedan pevač.

Pa sad, baš da odem dotle da kupim ovaj CD... Morao bih još hiljadu CD-ova da kupim pre njega.

Meni je Only the Strong Will Survive ispred ovih pesama. Inače, sve su dobre.

Dakle, po povratku iz Zagreba sređujem utiske, evo odlomka iz mog izveštaja sa teme o koncertu (napominjem da je Saxon krenuo posle nenadjebivog nastupa Iced Earth): Ja sam došao do daha između nastupa dvaju bendova (zanimljivo, na Saxon-u je bilo nešto manje ljudi). Lakše se disalo, ali sam dehidrirao, pa sam morao da napuštam koncert s vremena na vreme od njegove polovine i posmatrao ga sa strane, gde se ulazi u klub, a tu je bio neuporedivo svežiji vazduh. Uostalom, ne žalim se, jer su do polovine koncerta uglavnom prošle pesme koje sam hteo da čujem. Krenuli su sa Batallions of Steel (pomalo traljavo su je odvirali), sledila je Heavy Metal Thunder, pa Witchfinder General (snimao sam je, volim tu pesmu, iznenadili su me s njom, ali mislim da su se gitare preslabo čule na njoj), 747, Demon Sweeny Todd (uh, kako moćna pesma uživo, tu se celokupan bend već počeo bolje da čuje, krenuli su da rokaju u pravom smislu reči i publika se primila na to), Hellcat, Broken Heroes, Motorcycle Man, Valley of the Kings, Wheels of Steel (nažalost sam baš u toku nje morao da se nakratko udaljim iz sale), Crusader, Power and Glory - nadam se da neku nisam izostavio - na bis su odsvirali Live to Rock i Pricess of the Night. Sve u svemu, njihov nastup, ako ne savršen, takođe odličan. Inače, odmah po dolasku u Zagreb smo se sreli i slikali sa Biff-om i Doug-om, tako da je i taj segment bio popunjen.

Odlomak iz mog izveštaja na temi o zagrebačkom koncertu: Koncert benda Inciter, koji me nije naročito privukao, počeo je na vreme, ali su Iced Earth kasnili dvadesetak minuta. Kako su i oni krenuli da nastupaju, sala se prepunila iznad svojih realnih kapaciteta, bilo je minimum 1500 ljudi po mojoj proceni, a ne želeći da se, zbog svog zdravstvenog stanja guram u masu, posmatrao sam koncert sa bezbedne udaljenosti - sa "galerije" iza miksete. I tu je bilo dosta ljudi, a tek tada sam video koliko je slaba ventilacija u Boogaloo. Duvanski dim, isparenja od znoja, sala se time punila i punila, i sve je naravno išlo naviše, ka mestu na kome sam ja stajao. Ipak, i pored vrlo teškog disanja, sve sam podnosio i posmatrao nastup Iced Earth. Ljudi su prosto oduvali! Onakvu energiju nekog benda retko viđam na koncertima. Barlow je neobično izgledao ošišan, do sada nisam video nijednu njegovu sliku ili snimak u tom izdanju. Ali je pevao maestralno, i neka mi samo još koji put neko kaže da vrišti kao tetka - čovek je odlično izvukao sve što je trebalo da izvuče, uključujući i pesme iz Ripper-ovog perioda. Krenuli su sa Behold the Wicked Child, napravili možda i jedinu grešku na prelazu na drugu pesmu, kad su ispali i za trenutak napravili pauzu. Sledio je niz novih i starih hitova: Settian Massacre, The Burning Times (kako samo ta pesma moćno zvuči uživo!), Vengeance Is Mine, Pure Evil, Ten Thousand Strong, Dracula, narvno pesma mog života watching Over Me (koju je cela sala u glas pevala), Melancholy (koju sam snimao) i tako dalje, da bi završili sa Iced Earth. Uoči te pesme, Barlow je pohvalio publiku, rekavši da je najbolja do sada na turneji. Meni je gore bilo zagušljivo, ovima dole je bilo pakleno, pravo kidanje, i od muzičara i među publikom.

E pa jebi ga, ti uvek ideš u sitna crevca. Ja sam ih baš po nedostatku žestine poredio sa Accept-om.

Čudi me da nije bilo teme. Ja sam slušao samo Maniac Party. Koliko mi je poznato, oni su od drugog albuma prešli na thrash.

Meni nije interesantna samo za gledanje. Još štošta bi meni bilo zanimljivo s njom da radim.

Video sam par snimaka Gravestone na youtube. Vuku na Accept, mada nemaju nešto mnogo brzih pesama. Nisu baš žestoki kao što sam ja navikao kod nemačkih bendova.

Meni je drugi koncert pokvario utisak prvog. Bojim se da treći ne ispadne totalni smor, zato ću odluku da li idem čuvati za sam kraj.

Što je My Sharona kultna, u materinu.

Ako misliš na Tad Morose, nisam slušao sve od njih, ali ono što sam čuo me razočaralo. Verovao sam da će mi taj bend biti podjednako zanimljiv kao Bloodbound, ali ništa od toga.

Urban Breed je dobar, ali i ovaj drugi sasvim odgovara ovom tipu metala. Pesme Bloodbound-a su energične, melodične i ložačke, sa puno ooo napeva, za tako nešto treba baš pravi vokal sa jajima.

Danas je utorak 17, a meni nije ništa bolje nego juče.

Uvek postoji mogućnost nekog novog festivala, a u kombinaciju za festival teoretski svaki bend može da upadne. Uz to, uvek ostaje mogućnost da svrate u neku od okolnih zemalja.

Mora da ima tema, ali na rock podforumu, gde joj je i mesto.

Vokal na Book of the Dead je fenomenalan, pravi muški, nimalo gej glas. Podseća me na Gioelli-ja.

Poslednji Iced Earth je zakon za ovo.

E pa sad, da je HammerFall kopija Helloween-a - nikad nije bio tako nešto. Veze nema sa Helloween-om. HammerFall je crpeo uticaj heavy bendova iz 80-tih kao što su Stormwitch, Warlord, Chastain, mada ni uticaj Judas Priest-ovog Painkiller-a ne treba zanemariti.

Ja mu dajem 6,5/10, zato što je kod mene najniža ocena 5. Inače, meni je Chapter V više nego dovoljan kult, da su nastavili tako, bilo bi ekstra. Ovako Threshold - delimičan, a No Sacrifice, No Victory - skoro pa potpuni promašaj. Ipak, imaće nikad jaču predgrupu i vredi doći na koncert.

Kao što napisah na onoj drugoj temi, slabo, slabo za HammerFall...

Album nije zadovoljio moja očekivanja. Na prvo slušanje, jedine svetle tačke su pesma Any Means Necessary (koju sam već prethodno čuo) i instrumental Something for the Ages (koji zaista vredi, u poređenju sa dosadašnjim očajnim HammerFall-ovim instrumentalima). Među ostalim pesmama, šta znam, tu i tamo ima poneki zanimljiv momenat (možda otkrijem još koji novim slušanjima), ali se uglavnom sve utapa u prosek. Nije da mi se ne sviđa fazon u kome prave pesme, baš je pravi heavy, ali se primećuje totalno odsustvo inventivnosti. Bledo, šta drugo da kažem. Na albumu Thershold je barem bilo nekoliko jakih pesama, koje su na mene posle malo dužeg slušanja ostavile jači utisak. Da ne pričam o Chapter V, koji me je bio osvojio već na prvo slušanje i koji je zaista vrhunski album. Odavde se, je li, vidi da ja nisam od onih koji smatraju da HammerFall posle drugog albuma više ne vredi. Za mene je sve do Chapter V izuzetno, a posle toga, nažalost, sledi opadajući trend. Ići ću na koncert, nadam se da ću na njemu čuti neku od starih pesama koju nisu svirali na prošlom koncertu (recimo Stone Cold), kao i da vidim kako se snalazi nova postava, ali ću definitivno više ići zbog Bloodbound-a.

Eh, da meni odlazak na koncert zavisi od poslednjeg albuma, ne bih otišao ni na prethodni koncert. A na ovaj ću ići 60 posto zbog Bloodbound-a, 40 posto zbog HamerFall-a.

Kasno je za voiceover. Za par dana album zvanično izlazi. Evo slušam ga sad, a ono što imam da kažem reći ću na temi na heavy metalu, pošto je ovaj album čist heavy, čak ima i hard rock prizvuka na pojedinim pesmama, koliko uspevam da čujem trenutno.

Nije bitan kvantitet, već kvalitet. Šta vredi da neko svira 2 sata, ako za to vreme, kao HammerFall, opiči 2 instrumentala, plus guitar solo, bas solo, bubanj solo... Neka svirka bude kratka, ali neka set lista bude jaka, sastavljena od probranih pesama i neka je pošteno odrade. Što se W.A.S.P.-a tiče, znam da će me mnogi napljuvati zbog ovoga, ali zato to i namerno kažem - W.A.S.P.-u je dovoljno da svira sat i po, jer toliko i ima vrhunskih pesama. Sve iznad toga bilo bi razvodnjavanje i kvarenje set liste.