Bata Trokrilni

Preslušao sam sve albume. Onaj prvi, World of Sin je izuzetno žestok, pomalo odudara od narednih, ali je jako dobar. Tadašnji pevač me podseća na pokojnog Quorthon-a. Teško je reći koji je album najbolji - izdvojio bih Chalice of Steel, Law of the Blade i Revenge, ali samo uslovno. Svaki se može višestruko slušati za zadovoljstvom, jer na svakom ima po nekoliko sjajnih pesama. Ni onaj prošlogodišnji nije toliko loš kao što kažu. Možda nedovoljno ubedljiv, ali meni ništa slabiji nije od ovog poslednjeg. U svakom slučaju, odličan bend.

Sve što sam čuo od Tankarda je ludo.

Kao i uvek kad se radi o tribjutu, ja najviše volim da čujem Judas Priest. Mislim da nešto od njih NightFall-u ne bi bio problem. Uz to, imam i jednu posebnu želju, a to je Iced Earth - Watching Over Me.

Dobro, to je poznato. S tim što se ne može reći da su bili prosta kopija Accept-a, jer su u startu bili mnogo žešći od Accept-a. U drugoj fazi, devedesetih godina, Grave Digger razvija svoj zvuk, koji, zajedno sa temama koje tekstualno obrađuje, čini ovaj bend prepoznatljivim danas. Da toga nema, ne bi oni ni opstali ovako dugo. Šteta što ih kod nas malo ljudi sluša, inače bismo ih mi glatko videli još koji put u Beogradu.

Priest svakako, za Saxon-ov Lionheart sam već rekao da je neprevaziđen, mada i ova naredna dva nisu daleko. Samo, ja sam upravo i čekao da neko reciklira ono što sam već odavno čuo, a da bude stvarno kvalitetno. Da je Judas Priest objavio album koji podseća na Painkiller, umesto što je napravio originalnog Nostradamusa, verovatno bi i to predstavljalo reciklažu, ali ne bi bilo manje kvalitetno.

Poskidao sam sve osim prvog i onog prošlogodišnjeg albuma (koga svi kritikuju). Šta da kažem, ne zna se koji je bolji. Chalice of Steel ima neku energiju koja ga izdvaja, Revenge sam već hvalio, ali i ostali su dobri. Šteta što ih ranije nisam slušao. Kad mi je 2006. lik od koga sam kupovao diskove (tada nisam imao internet, niti sam znao ljude od kojih mogu da povoljno kupujem širok izbor Mp3-ki) srezao Paragonov live snimak sa sve novim albumima Maidena, Guardiana, Gamma Ray, Primal Fear... nisam u istom trenutku skontao vrednost ovog benda. Ostao je u senci i sada evo izlazi iz nje.

Fanovima, normalno. Pogotovo ako uzmemo u obzir da su prethodna dva izdanja Diggera bila dosta bleda, a i da noviji albumi mnogih drugih heavy bendova nisu naišli na povoljne kritike. U tim uslovima ovaj album dolazi u pravom trenutku.

Meni treba još The Number of the Beast, Piece of Mind i Brave New World i biću zadovoljan kolekcijom Maidena. Nisam nikad pucao na to da imam sve studijske albume.

Dobro, ali svejedno nema smisla preterano povećavati cenu pred sam koncert, jer je moguće da se na dan koncerta pojavi dosta ljudi koji nisu na vreme bili obavešteni o koncertu i onda odustanu od kupovine, jer im je karta skupa, a kupili bi da je cena kao u pretprodaji.

Tako i biva. Samo što ne znači mir isto za sve ljude. Ako ti u miru imaš sve, mnogo više nego što zaslužuješ, a ja nemam ništa, ni blizu onog što zaslužujem, teško da će među nama biti mira. Jedino možeš da me izmanipulišeš kako sam sam kriv (ili mi je kriv neko drugi), ali dugoročno, u nedostatku tvoje volje za promene, ja bih morao silom da te nateram da promeniš nešto. Tako nastaju revolucije i ratovi.

U stvari, treba nešto između. Ipak bi bilo glupo da karte budu najjeftinije na dan koncerta, tada ih treba povećati, ali na neku razumnu meru, dok u periodu do nekih nedelju dana pred koncert treba da ide pomenuto smanjivanje.

Onda, evo još jedne - prijatelji oduzimaju vreme, poznanici ga ispunjavaju.

Za ljubitelje pravog heavy zvuka, ovaj album ne samo da ne može da omane, već donosi svežinu na već pomalo stagnirajuću scenu. Kao što već rekoh - bez starca nema udarca, a ko misli da može i bolje, može sigurno, ali neka pokaže bend koji je napravio bolje u poslednjih par godina. Ja bih zaista voleo da ih ima, što više dobrih albuma to bolje, ali stvarnost je takva da se ne sećam kad me je poslednji put neki novoizašli album ovako oduvao.

Meni je to barem od prvog susreta ovde na forumu sa tobom bilo jasno. Kako bi inače mogao da raspravljaš sa mnom onako? Jedino sam se pitao da nisi još nešto usput završio.

Ja naprotiv, volim da upoznajem nove ljude. Kao što volim da skidam novu muziku s neta. Ne bih mogao da izdržim da se samo s jednim istim ljudima viđam. Pa makar to bila samo sasvim površna poznanstva, bitno je da ih ima što više i da ih stalno ima novih. Drugačije ne mogu da funkcionišem. Deviza ''bolje jedan pravi prijatelj, nego hiljadu poznanika'' za mene ne važi, kod mene je obrnuto.

Nešto me kopka. Sećam se, negde početkom devedesetih, u vreme sankcija, kada se svakojaki šund proizvodio u našem filmu, pa se jednokratno prikazivao na RTS-u. Tako se jednom prilikom, u udarnom terminu, posle Dnevnika, na ekranima našao i jedan domaći pornić. Ono, nije pravi pornić, film ima radnju, ali i scene eksplicitnog sexa. Mogu da se setim sledećih stvari: bila dvojica likova, od kojih jedan sa bradom. I sad oni tu pričaju neke perverzije i traže nešto za jebanje. Nailaze na neku curu, plavušu, koja se opasno jebe. U jednom trenutku bradati izvadi kurčinu, ova mu ga malo masira, a onda naglim potezom ruke otkida i baci na pod. Bradonja se vrišteći drži za prepone i previja od bolova, dok njegov penis leži na podu i pulsira. Uto dolazi Rus, ludi naučnik koji je napravio dotičnu žensku - ispostavilo se da ona nije od krvi i mesa, već je robot, delo njegovih ruku. Pred kraj filma dolazi i policija i hoće da uhapsi cur. Rus beznadežno ubeđuje policajce da ona nije žena, već mašina, a jedan od pandura odgovara: ''Ma daj, matori, svaka žena je mašina za jebanje''. Onda oni nasrnu na nju i kako je uhvate za ruke i povuku, tako joj iščupaju veštačke ruke. To bi bilo sve čega se sećam, a ako postoji bilo ko da je video ovako nešto i zna o čemu pričam, bio bih mu jako zahvalan da se javi. Jer, niko kome sam o ovome pričao nema pojma o čemu govorim, toliko da sam već počeo da verujem da je sve samo moj trip, da nikada takav film u stvari nisam video. A sećam se da je bilo svakakvih stvari na RTS-u u to vreme, pa i gorih od ovoga.

Pa, zato što znam ljude. Mislim na neke od onih koji postuju. Znam da vole da zajebavaju nas frikove koji se okupljamo.

Na ovoj temi najviše postuju ljudi koji nisu dolazili i neće ni naredni put doći na okup.

Za Knights of the Cross takođe 10/10, za ovaj drugi nešto manje. No, oni su iz ranijeg perioda, a ja govorim o tome da bi ovaj album mogao da bude najbolji u heavy metalu u periodu posle 2004. Ima dosta odličnih albuma u tom periodu, neki među njima su vrhunski (neću da ih navodim, jer znam da se mnogi ne bi složili), ali ovaj novi Digger ih je nadmašio, makar za nijansu.

E pa, meni je 10/10.

A kad već uporno govoriš ''vam'', što znači da očigledno ne planiraš da dođeš na okup, zašto tebe uopšte zanima bilo šta vezano za ovu temu?

Meni jeste TOLIKO dobar. S tim što sam ja svaki album Diggera preslušao nebrojeno puta, a nekoliko imam i na originalu. Što znači da sam možda pristrasan u korist ovog benda - oni su mi trenutno posle Maidena, Judasa i Arije, četvrti na listi omiljenih bendova.

Ovo za Jugoslaviju, da je bilo samo 500 hiljada civilnih žrtava, ne može biti tačno.

Fala kurcu. Jesam rekao da dugo nije bilo jačeg albuma? Ma Lonely je zakon... jeb'o Sabinu iz Mosesa, od Veronike Freeman nema bolje pevačice danas, ako uzmemo u obzir da se Leather Leone ne bavi muzikom, a Doro Pesch svira kurcu.

Skinuo sam Revenge i The Dark Legacy. Ovaj drugi i tako i tako (uostalom, već sam čuo par pesama s njega), negde je i ovaj novi album u rangu s njim. Ali Revenge - to je već albumčina!