Bata Trokrilni

Mislim da je za kvalitet zvuka važno imati dobro ozvučenje i namestiti equalizer kako valja. Onda postaje svejedno koji format muzike je u pitanju.

Na mojoj listi albuma Judasa, ovaj je na četvrtom mestu, posle Painkiller, Defenders of Faith i Angel of Retribution.

Misliš - zvuk kad krene da pucketa, pa onda naiđe na izgrebano mesto i počne da ponavlja? A i čitanje tekstova sa omota ploče nije neki doživljaj, listanje bukleta za CD je mnogo bolje.

Meni na tom DVD-u koncert izgleda prilično jadno u odnosu na to kako sam ga doživeo uživo.

A Sentenced? Jesu li i oni fini?

Ne znam za vas, ali The Final Sacrifice je pesma koja kida i nije mi jasno što je ne sviraju uživo.

Znaš kad će biti takav materijal? Kad Iron Maiden snimi album u fazonu Killers.

Ta ''normalna'' publika ima prosečnu platu koja se meri u hiljadama, a ne stotinama evra kao kod nas.

Samo nemoj da pođeš od njegovog novog albuma. Mislim, nije loš, ali treba preslušati prethodne albume da bi se stekao pravi utisak.

Ako misliš na black i folk metal scenu, jeste. Mada Rusija ima i izuzetno jaku heavy i power metal scenu.

Ima, naročito pri kraju albuma. No, najslabiji utisak na mene ostavila je pesma A Crack in the System, a Robot je imitacija thrash metala.

Meni je finska metal scena na petom mestu u svetu, posle nemačke, švedske, američke i britanske. S tim što američku scenu čini i ono najgore što u metalu postoji, a britanska se svodi na nekoliko velikih, ali matorih bendova + Dragonforce.

Mislio sam na celokupan rad bendova, a ne na stanje u kome su sada. Nightwish nije propao. Za Sinergy sam čuo 2006, ali sam počeo da ih slušam tek pre par meseci. Šta ćeš nisam oduvek imao kablovski internet, pa da skinem sve što poželim od muzike. Sporije se to nabavljalo ranije.

Stratovarius i Nightwish su dovoljni da nadmaše metal scene mnogih zemalja. No, najbolji finski bend koji sam ''otkrio'' u poslednje vreme je Sinergy.

Evo, već je pet popodne, a nema te da pozoveš.

I zato što ne znaju, mnogi muzičari koji nisu iz Finske dolaze da sviraju i pevaju u njihovim bendovima. Ne valja imati predrasude. I ja sam u par navrata dolazio u iskušenje da kažem kako Amerikanci ne znaju da naprave bend, a onda uvek iznova otkrijem neki njihov tr00 metal i pokajem se što sam to uopšte pomislio. Eto, poslednje što sam otkrio je Chastain i stalno ga slušam. @RNA, uvek me pretekneš sa postom.

Ja bih voleo da ponove prošlu set listu i dodaju For Every Tear that Falls, ali znam da je to nemoguće.

Dužina albuma smara, što jes', jes'.

Zato što pljuvanje od strane par cyber-kretena ne može da me spreči da iznesem mišljenje o pitanju o kome je reč. Posebno što ti kreteni nemaju šta da kažu o dotičnom pitanju. Rasprava je bila između Boška i mene, o tome da li su neki bendovi power ili ne. Ako neko ima šta pametno da kaže, neka se uključi u raspravu, ako mu je stalo do priče o nečemu drugom, neka je zaobiđe. Tekst Sabaton-a možda jeste smešan, ali i red je neki put se malo zajebavati. Nije fora biti metalac i non-stop se opterećivati ozbiljnim temama, niti su oni mogli da izdrže da samo o ratu pevaju.

Meni je prošli koncert bio vrh, jer su dve moje omiljene pesme svirali na bis. Istina, tad me je Stormlord malo napio , pa sam imao donekle iskrivljen utisak, ali biće bolje ovoga puta - piću samo kod kuće.

Dobar je album, najžešći do sada, mada ima i slabih momenata karakterističnih za ranije albume.

Toj pesmi ne fali ništa, ljudi su samo hteli da izraze svoj respekt prema legendama metala. Ima još bolja pesma, Metal Machine, u kojoj koriste naslove poznatih pesama. Inače, ti tekstovi su izuzetak, oni pevaju o poznatim ratovima i bitkama. Poslednji album sadrži niz citata starokineskog filozofa veštine ratovanja, Sun-Tzu-a.

Jebi ga onda, ja volim taj neoklasični stil sviranja. Recimo, u Judas Priest će mi Tipton uvek biti ispred Downing-a.

Dobro bre, Boško, na stranu što nemamo isto mišljenje o žanrovskim podelama, ali kako možeš da Stratovarius nazoveš ''onim Fincima'' i da kažeš da nisu BEND? Pa Timo Tolkki je izmislio gitaru u poređenju sa gitaristima Gamma Ray, na primer. Uostalom, Gamma Ray su u toj prvoj fazi gde je i pesma Space Eater imali drugačiji zvuk, dosta vukli na hard rock, za razliku od perioda od Land of the Free na ovamo, gde su pravi epic power metal.

Al' za njenu guzu ti yumetal ne treba.