Bata Trokrilni

Zavidim vama što slušate ekstremni metal. Uvek imate neke živopisne omote.

A pazi da ga tvoji matorci nisu drukčije stekli.

Jožef Kasa se beše povukao iz politike?

Plate su bile tolike samo 1993. Kasnije, 1996/1997. se sasvim solidno živelo, ako se uzme u obzir kroz šta je sve zemlja prethodno prošla.

U njegovo vreme, koliko se ja sećam, i običan narod je otkupljivao društvene stanove za kutiju šibica.

A ne, album mi je sve bolji, a poslednja pesma je vrhunac.

Da presisa? Jadni mi ako presisa...

Samo na starim pesmama ima učešća ranijih članova benda. Na novim su radili isključivo Dave i producent Johnny K. Inače, možda je samo površan utisak, ali album kao da je pravljen da bude poslednji. Kao da se sa brojem 13 zatvara krug - na disku je barem tako iscrtano, simboli sa prethodnih 12 albuma i broj 13, vrlo zanimljivo deluje. Tekst pesme 13 takođe ima prizvuk oproštajnog, mada može da se shvati i kao zaokruživanje jedne faze i novi početak. A na stranicama bukleta svi su u odelima, sahranjuju Rattlehead-a, dosta me to podseća na Sentenced fazon. Po 13 zombija u pozadini na svakoj slici, 13 sveća na omotu, broj 13 na nadgrobnom spomeniku...

Drago mi je da ima The Templar Flame, ali mi krivo što uporno neće da sviraju Stone Cold.

Na bukletu je sve u znaku broja 13. Baš onako zanimljiv buklet za proučavanje, nije nešto bezveze.

Mustaine na ovom albumu peva odlično, jer se ne sili da iz guzice izvlači visoke tonove kao što ima običaj. Ne vidim šta je dosadno u midtempu ako su rifovi jaki i melodije pevljive, kao što jesu. Ne ide mi u glavu kako neko za Sudden Death ili Black Swan može da kaže da su dosadne pesme.

Na ovom albumu nema nijedne slabe pesme. Sve su pamtljive, uzbudljive, catchy. To se i traži od ovog benda.

Megadeth - Th1rt3en

To samo ja mogu da kažem. Inače, pao i original. Sjajan buklet.

U okviru tog zvuka ima sasvim dovoljno raznolikosti, tako da je neko preterano iskakanje nepotrebno. Sam Megadeth se nikako ne može smatrati šablonskim bendom. On je upravo negacija šablona, jer je počev od Rust in Peace pa nadalje uspeo da prevaziđe uske okvire Bay Area scene i definiše zvuk koji se ne može lako svrstati ni u jedan podžanr. Nije ni heavy, ni thrash, već jednostavno Megadeth. Naravno, slično se može reći i za Metallicu, ali upravo zbog toga ne znam šta će ispad poput Lulu bendu koji je definisao standarde još sa Ride the Lightning.

Mator sam ja za eksperimente, pogotovo ako su glupavi, besmisleni i smor, kao što je Lulu. Sa druge strane, Megadeth je izdao dobar album. Jednostavno, volim određeni zvuk, u njemu uživam i pronalazim se, nemam želju za nečim novim i eksperimentalnim što me neće u toj meri privući. Svestan sam da je taj zvuk bio u zenitu 80-tih godina, zaključno sa početkom 90-tih, pa uglavnom vrtim pesme i albume iz tog perioda. Ali, ako se neki bend (bio on mator ili nov) i danas pokaže sposobnim da u okviru tog zvuka skocka dobar i zanimljiv album, naravno da ću ga sa merakom višestruko slušati, pazariti na originalu, čekati priliku za koncert benda... Megadeth je ove godine izdao takav album, mnogi bendovi nisu, bez obzira da li se drže određenog stila, ili "eksperimentišu". Da li nekome treba više od muzike? Meni ne.

A šta je The Hardest Part of Letting Go?

I meni The Funeral Album, ali hajde sad svi pojedinačno da se hvalimo.

Ja mu se javio, sad ćemo videti da li je već prodao...

Pesma Fast Lane totalno motorheadovski zvuči. Dok slučam refren, zamišljam Lemmyjev vokal i savršeno se uklapa (naravno, ne mislim na subotičkog lemmyja).

Ja ne bih baš išao do epske fantastike, možemo mi od romana da pravimo fine istorijske spektakle. Recimo, nije mi jasno zašto se niko nije setio da snimi filmove , ili seriju, po romanima Dobrice Ćosića. To bi bio ubitačan ciklus, pod uslovom da se dobro odradi. Ili, Pavićev Hazarski rečnik neko da snimi - priča je idealna za film misterije, sa dosta flešbekova.

Recimo, većinu albuma koji su izašli ove godine sam preslušao jednom i više nikad. Megadethov spada među četiri koje vrtim i po nekoliko puta uzastopno. Znači da vidim da ima smisla, oseti se to na keca.

Onda pogledaj opise nekih dešavanja iz građanskih ratova u pojedinim zemljama Latinske Amerike. Ili iz Vijetnama i Kambodže. Pa ćeš videti još gora zverstva, a nisu muslimanske zemlje u pitanju. Ovo što vidimo u Libiji je posledica rušenja poretka, može da bude bilo gde. U oblasti kojom se ja bavim, neke od islamskih zemalja imaju vrhunske katedre i profesore, i to uticajne na praksu. Kamo sreće da Srbija poput Turske na mestu ministra spoljnih poslova ima profesora međunarodne politike koji bi imao prostora da svoje akademske ideje pretoči u konkretnu politiku.

Mislim da sam već pitao, ali nije frka da ponovim: ako je cveće "cvecje", zašto onda kuća nije "kucja"? Ovako ispada cveće u kuci, tj. psu. Zvuči kao ove dorčolske snob yumetalke kad nabiju svome psu kaktus u bulju.

Veze sa životom nema to što pričaš.