Bata Trokrilni

Znaš šta ja u stvari mislim? Da ovde postoji jedna skupina koja jedva čeka da ja napišem bilo šta, pa da me onda poklopi svojim zajebancijama, jer su isfrustrirani što su u svojim društvima oni meta za zajebavanje, pa se sad istresaju preko foruma na meni. Argumenti tu nisu bitni. Da sam se složio sa Boškom i rekao da Stratovarius zaista nije power metal i da je Sonata Arctica ''gej pop'', mislim da bi tek onda usledilo pljuvanje moje malenkosti. Prvi bi Joker skočio na mene, pošto kaže da voli Stratovarius. Znači, kakvo god mišljenje da iznesem, ja ću biti napljuvan.

Ne, Princ tvrdi da su podele tu da bi se unelo malo reda, a ne da bi se izazivale konfuzije tako što će neko samo zato što ne voli određeni bend, da kaže za njega da nije metal.

Grave Digger je heavy/speed, a noviji Pokolgep je heavy, ali recimo moderni heavy, da ga razlikujemo od oldschool faze kakva su bili u početku. Ne, nego jednostavno valja napraviti razliku šta je heavy, šta je power, šta je speed, šta je thrash. Radi se o tome da RNA tvrdi da moji omiljeni power metal bendovi, ne samo da nisu power, već da neki od njih nisu ni metal. Na to moram da reagujem.

Nadam se da ih neće biti. Prošli put su to bili bendovi koji nemaju veze s onim što Evergrey svira.

Ako ću na nekoga da se pozovem, to će biti neko ko ima znanja i iskustva u ovoj oblasti. Ako hoćete, evo definicije power metala koju Rogošić nudi, a koja donekle objašnjava Boškovu zabludu: "Evo jednog termina koji se u različitim erama i na različitim geografskim prostorima različito koristio. U Americi 80-tih je označavao sasvim drugačiju muziku od one koja je u Evropi 90-tih lejblovana kao power metal. Danas su ipak koliko toliko usaglašeni stavovi i power metal pojam se koristi da bi se opisala poletna i melodična muzika koju stvaraju HammerFall, Stratovarius i drugi 'poweraši' ''.

Dovešće ih zato na Main Stage neke od narednih godina. Zašto da ne?

Znaš kako, ako ćemo o dužini slušanja metala, Branko Rogošić je slušao metal pre nego što si se ti rodio, a ja u njegovim katalozima izdanja u Mordoru nešto nisam primetio da je Stratovarius klasifikovan kao ''vrtić metal'' bend. Ima tamo i Nostradameus, za koji stoji da je melodic power. Što se Helloween-a tiče, ja tvrdim da oni pre Keeper-a nisu bili power, već speed. Razlika je u tome što je speed bliži oldschool heavy i thrash korenima, dok power predstavlja evoluciju ka melodičnijem i progresivnijem zvuku. Eto, to je ono što ti ne prihvataš, za tebe su svi bendovi koji su tako evoluirali ''gej pop'' ili vrtić metal''.

Svirao je Evergrey i po kafićima.

Nabroj nekoliko bendova za koje ti misliš da su power. Ja mislim da ti imaš problem koji se u psihologiji zove kognitivna disonanca. Nekada davno su te pogrešno naučili da brkaš melodic thrash i power, pa sad namerno nećeš da se suočiš sa opšteprihvaćenom definicijom power metala, da ne bi priznao kako nisi bio u pravu.

Naravno, to su savršeni albumi.

Ti izgleda teško možeš da svariš bilo šta kompleksnije od NWOBHM.

Aha, sa Englundovom karinom.

Pa da, oni koji slušaju Judas Priest da bi drkali na njega, nisu zadovoljni novim albumom, jer ih ne loži dovoljno.

Karte za Castle je kupilo 300 ljudi, a ovde je broj ograničen na 250. Sačuvaj za mene obavezno po jednu za Evergrey i Judas - to je ukupno 3800 dinara, još samo 600 do 4400.

S kim? Sa Englundom?

Idem obavezno.

Juliette je meni najseksepilnija glumica, šteta što nije metalka. Ja mislim da je ona vanbračna ćerka Cristopher Lambert-a.

Stratovarius je jedan od prvih power metal bendova. To što neki ovde imaju iskrivljene predstave o ovom pravcu, ne utiče na status ovog kultnog benda. Šta je sledeće? Možda će neko reći da Helloween, koji je izmislio power metal, nije power metal?

Blago tebi, kad si studirao faks sa kojim nemaš problema oko zaposlenja. Ko je mene terao da završavam političke nauke... Imaću kolekciju na Kukovo leto.

Ne radi se o Kaijevom pevanju, jednostavno je muzički WoJ daleko ispod narednih ostvarenja Helloween-a. Keeper 1 i 2 su mnogo raznovrsniji, zanimljiviji, melodičniji i - kvalitetniji. Master of the Rings, The Time of the Oath i The Dark Ride takođe.

The Number of the Beast da nema Gangland bio bi savršen album.

Na ovoj temi se definitivno čulo više pozitivnih od negativnih kritika albuma i drago mi je zbog toga.

Nije došao kraj, već onda sledi još zanimljiviji nastavak na Abigail 2. O' Brian ne dozvoljava da ubiju Abigail, and the story goes on and on and on... Ili, ako baš hoćete priču, ispostavlja se da je Abigail reinkarnacija njegove polusestre, i tu se otvara niz pitanja porodičnih odnosa, koje nisam sasvim rešio - kao u južnoameričkoj seriji. Abigail jednog dana napuni 18 godina i slučajno dođe do kuće gde živi Jonathan (dakle, Miriam ga nije ubila gurnuvši ga niz stepenice, već ga učinili nepokretnim - završio je u kolicima). Pošto mnogo liči na Miriam, već posenileli Jonathan pomisli da ona jeste Miriam i, u želji da dobije naslednika, siluje je, a ova onda započinje svoju, i ne samo svoju, već osvetu nekadašnje mrtvorođene Abigail, koja joj se prikazala kao duh ''Little One''. Stavlja Jonathan-u slomljeno staklo u hranu i ovaj umire u mukama. Ubija njegovog slugu, a onda izaziva požar u kući. U požaru ona gine, a vatra oslobađa sve duhove zarobljene u kući, osim ''Little One'' Abigail, koja boravi u podrumu, gde plamen ne doseže.

Ja sam oduševljen ovim albumom i isto ne mogu da se otmem utisku da je oproštajni album. Najviše me lože pesme: Revelations, Pestilence and Plague (odlično se uklapa refren na italijanskom), Persecution, Exiled (ovakve refrene obožavam), Alone, Visions i Nostradamus.

Heavy metal se ne svodi samo na oldschool heavy.