Bata Trokrilni

Može, ja častim.

To je katastrofa, trebalo bi da bude obrnuto.

Pa, steći će je.

Koja pevačica?

Šteta samo što su ga stavili na tako beznačajno izdanje.

Pincetu ću ti u oko nabiti, u mozak će ti se ista zabiti, smrt će nastupiti istoga časa, nećeš stići da pustiš ni glasa. Ubij me pilulama za kontracepciju!

Imam jedan live album, od prošle ili pretprošle godine, ne znam. Samo jedan od mnogih nemačkih heavy metal bendova, ne vidim po čemu bih mogao da ih izdvojim. Zapazio sam pesmu Breaking Glass.

Još kad bih bio spreman da posvetim ovom bendu toliko vremena, i ja bih toliko puta preslušao taj album. Ovako sam ga jedva na preskok slušao.

Onda sam se zajebao, mislio sam da je Wings of Tomorrow prvi, a da je Europe kasnije snimljen. No dobro, i kao prvi, taj album je najbolji.

Ali, već rekoh, to nije metal, već hipi fazon. Istina, licemerniji nego hipi, jer dok hipici priznaju da su promiskuitetni, ovi pričaju o vezama i ljubavi.

Video sam društvo u kome se nije znalo ko s kim... A pritom svi govore o ljubavi i vezama.

Tresnuću te engleskim rečnikom po glavi, to je onaj taški, oksfordski, pravi, oprostićeš se od života ovog, al' će meni trebati rečnika novog. Ubij me poljupcem!

Ne verujem da se sve nauči kući. Ono što sam video pre neki dan sigurno nije posledica kućnog vaspitanja.

Gurnuću te ispred krave, iskopaće ti oči plave, nećeš videti kako mravi grickaju tvoja creva na travi. Ubij me strujom!

Gađaću snegom plavooku curu, dobiće ona grudvu po turu, grudva će biti dovoljno tvrda, da cura posle ne može da mrda. Ubij me toalet papirom!

Pokazaću ti polnog organa, mislićeš da je fatamorgana, dobićeš srčku i nećeš se dići, a mom više niko neće smeti prići. Ubij me pajserom!

Poslušaj Unbreakable, pa onda kaži da li su se prodali. U suštini, njihovi kasniji albumi su mnogo manje komercijalni od onih iz osamdesetih, ima tu dosta eksperimentisanja. Ne kažem ja da je to bolje, ali Unbreakable, koji je došao na kraju, po meni je kruna njihove karijere. Možda je trebalo da se oproste posle njega.

Uh, jedan od najboljih hard rock bendova svih vremena. U stvari, oni su u jednom periodu bili više progressive rock. Zeznuli su se malo sa ovim novim albumom, nije to onaj stari zvuk. Njihov najbolji album je Europe 1989, a na njemu pesma Seven Doors Hotel. The Final Countdown je znatno slabiji od njega, i na njemu se po kvalitetu izdvaja jedino naslovna pesma. Je li slušao neko solo abume John-a Norum-a? Ima i on fenomenalne stvari.

Po tome što je 69 Eyes isto kao Sisters of Mercy, samo sa jačom distorzijom. A HIM je znatno originalniji i ne može se svrstati ni u jedan pravac.

Čuo sam, dobri su, posebno prvi deo.

Neke od tekstova nije teško razumeti. Recimo, u Red Star Falling se sigurno ne govori o večitom derbiju, već o padu Berlinskog zida.

Jeste, mnogi fenseri slušaju Nightwish, samo zbog Tarjinog glasa. Ja ga slušam zato što je to pre svega jedan veoma žestok metal bend.

Ne može ni u Gamma Ray da ode. Ako bi otišao, to bi bio kraj Helloween-a.

Pa, pričali bismo i o jednom i o drugom. Da bi kritikovao nečije ponašanje, moraš ujedno i da kažeš kako bi on umesto toga trebalo da se ponaša, zar ne? Rokersko klošarsko ponašanje, povezano sa klošarskim oblačenjem, nasleđeno je od hipika. Po meni, metalci treba da se distanciraju od takvog stila, jer metal u sebi, za razliku od rocka, ima naglašenu filozofsku crtu. Kad govorim o tr00 metalu, ja obično mislim na heavy, power i progressive metal, donekle i hard rock, ali moja životna filozofija dosta naginje pravcima kao što su gothic i black metal. Znači, to su sve relativne stvari (odnos između muzike, stila oblačenja i ponašanja), koje zahtevaju raspravu i ne bi bilo loše da se ona započne.

Ja s vremena na vreme kupujem originale samo domaćih bendova. Ponekad napravim izuzetak, pa kupim nešto strano, ali samo ako to već nemam kao Mp3. Inače, šta će mi. Izračunao sam da bi mi bilo potrebno između 30 i 40 hiljada eura, da bih kupio sve one originalne diskove koje želim. Kad budem na lutriji dobio najmanje milionče, to se možda i desi. Naravno, morao bih da uračunam trošak za putovanja u inostranstvo, gde bih pronašao sve te diskove, a onda i za novi stan, gde bih sve to moglo da stane. Ja i ovo što imam jedva imam gde da stavim. Dakle, priča o pravljenju kolekcije originala u Srbiji zaista je sviranje kurcu, barem za 95 posto stanovništva, dok onih preostalih 5 posto tajkuna i ne sluša metal.