Bata Trokrilni

Kad Veseli podbaci, Partizan gubi, i obrnuto.

Dešavalo se i meni da odjebem cure, koliko god to većini yumetalaca zvučalo neverovatno. Ruku na srce, mnogo toga o meni zvuči neverovatno kad se otkrije, a posle kažu da ja mnogo pričam o sebi.

Pa i na Accept i na Warlock bacaju worship mnogi, a baš je važno mišljenje Darkthrone u ovom slučaju. za Manilla Road mogu samo da kažem da su meni barem jako dosadan bend. Sviraju neki "epic" heavy, sve jedno te isto, bez zanimljivih melodija i rifova koji mogu da me pokrenu i sa krajnje klišeiziranim i gej tekstovima. Kad slušam Obsession ili Malteze, nikad mi nije dosadno, a to su po svoj prilici mnogo više underground bendovi od Manilla Road.

Jedno je uticaj u "undergroundu", a drugo u heavy metalu uopšte. Ti bi zarad svog worshipa prema manilla Road prešao preko toga što u listi mesto nije našao nijedan nemački heavy bend i glavnina američkih, koji su fundamentalni za ovaj pravac.

Trebalo je odvaliti Žalgiris većom razlikom i ne izgubiti od Himkija onako ubedljivo. Na vreme se moralo misliti o razlici, pa nam ne bi bio problem da uđemo u takav krug. Ovako, ne valja. Da je Prokom dobio večeras, sve bi bilo jasno, a sad upravo svi lepo mogu da se dogovore da izbace Partizan. Osim ako ne bismo tukli Kahu u poslednjoj. No, ni sa Prokomom neće biti lako, jer, upozorio sam ja, sve ekipe su lepo skinule zonsku odbranu koju je igrao Žalgiris u drugom poluvremenu u Pioniru, pa je sad dosledno primenjuju protiv nas. Hrabre dobre kontre i potezi (ona dva alej-upa) i smanjivanje razlike pri kraju meča. Videćemo protiv Zadra da li smo napredovali.

Pa i poznavaoci imaju svoj ukus i moraju da budu pomalo pristrasni. Ja tako ne bih stavio Manilla Road, ali bih naveo recimo Obsession.

Razvaljivanje, čekivano. Olimpija poklonila produžetak Panatinaikosu, zamalo i pobedu, prosto ne mogu da verujem šta su dozvolili. Rasturi PAO Olimpiju. Kako bezveze, imali +4 na 6 sekundi do kraja i bez razloga prave faul, a onda greše prilikom izvođenja. Taman sam se ponadao da ćemo se u drugoj fazi pasti sa Olimpijom kao nosiocem.

Nikad Visa i MasterCard, samo DinaCard.

I meni su na maturi svirali Od Topole do Ravne Gore, pa to ne znači da sam četnik. Uostalom, pesma Ko to kaže, ko to laže nije srpska, već antisrpska - u njoj se slave ratovi u kojima je poginula trećina stanovništva zemlje i priželjkuju novi ratovi. Zato me i ne čudi da srbofobi vole da je pevaju uz obavezan stih "I opet će ako bog da sreće..."

Ja bih, nego nisam baš nešto stručan kad je u pitanju kupovina preko neta. Je l' se to poruči, pa platiš cenu diska + poštarina kad ti stigne na adresu, ili treba da izvadiš karticu za elektronsko plaćanje i veruješ da niko neće da te zajebe?

Pa da, Ballads of a Hangman dolazi u obzir za album godine, ali prošle. Ovaj drugi može da dođe u obzir za promašaj godine.

Hoćemo li uskoro videti neku novu reklamu: http://www.youtube.com/watch?v=OsBJRX8sbC8

U stvari, najveća boljka ovih klasifikacija je što ne uzimaju u obzir evoluciju samih bendova. Kad pišeš o pretečima i korenima heavy metala, možeš da navedeš Judas Priest. Kad pričaš o NWOBHM i klasičnom heavyju 80-tih, opet možeš da navedeš Judas Priest. Konačno, možeš da ih navedeš i kad pričaš o speed metalu, iako Painkiller nije pravi speed, ali je nastao po uticajem istog i najavio pravu poplavu sličnih heavy/speed (heavy/power) bendova. Ili, Savatage možeš da navedeš pod US heavy i US power (80-tih), ali i pod progressive 90-tih.

Bendovi potpuno sporedni u razvoju heavy metala u odnosu na gomilu bendova kojih nema u listi. Tako je to kad listu pravi neki death/black metalac. Ako ćemo tako, onda i ja mogu da navedem neke bendove koje malo ljudi sem mene sluša, i da kažem da su oni definisali pravac.

Pobrkala si godinu. Sad nije 2009, već 2010.

Grave Digger, Axel Rudi Pell, Helloween, Masterplan, Crystal Viper, Therion. Ono što je mene razočaralo.

Osećam mentalni zamor od slušanja ovogodišnjih albuma bendova od kojih sam mnogo više očekivao. Evo, sve trčim da poverujem da Malmsteen može prijatno da me iznenadi.

Ti si sebe potvrdio kad si rekao da se za tebe napredak u karijeri Judas Priest-a završava sa Sad Wings of Destiny. Nemaš moralno pravo da bilo šta raspravljaš o heavy metalu.

Klasifikacija je katastrofa. Na šta oni svode heavy, to je kriminal. Jeb'o ih Manilla Road i Slough Feg. Death i black su mogli da razdvoje na milion podžanrova, a heavy ništa, kao da ne postoji.

Šta su Highway Star i Burn, ako ne preteče speed-a. Samo je pitanje gde prestaju preteče, a gde počinje pravi speed. Za neke (pa i za mene), speed je brzi i žestoki heavy, za neke je to isključivo brzi thrash.

Ali prodavnica u kojoj sam kupio Wolf, koji sam mogao da sanjam bilo gde kod nas.

Navija se za Šahtjor u nastavku. Pored Čelsija, naravno.

Dve najbolje utakmice u LŠ upravo protiv Arsenala. Šteta što se protiv Brage i Šahtjora, kad se rezultat lomio, nije grizlo ovako. Idemo sad da uzmemo titulu protiv Prosinečkog, pa iduće sezone ponovo u LŠ.

Sve što je ispod 7 razlike, dobro je, imajući u vidu druge rezultate, odnos snaga u ovoj grupi i trenutno stanje spremnosti i motivacije timova. Verujem da možemo postići i makar jedan gol iz igre.

Mislim da je krajnje vreme da postane normalno da Hrvati dolaze u srpske klubove (ne samo kao treneri, već i kao igrači), a Srbi u hrvatske. Ipak je to prirodno, kao narodi smo bliski, bez obzira na pogrešnu politiku koja je vođena u prethodnom veku, pogubnu za oba naroda. Imamo zajedničke lige u košarci i rukometu, sutra možda u još nekom sportu, pa što onda i igrači ne bi imali prohodnost među klubovima, kad već mogu stranci iz celog sveta? Primer Vanje Udovičića pokazuje da to nije nikakav problem.