Bata Trokrilni

Triput bili ove godine, a verovatno će opet posle Nove godine da imaju svirku. Daj, ne mogu ni oni svaki dan svirati u Beogradu.

Pa kako to, najavio reunion Sanctuary, a ne može ni u Nevermore da funkcioniše?

Znači, kad je Siniša Mihajlović davao svoje čuvene golove sa po 30 metara, to su sve golmani bili krivi? Hajde ne lupajte, pa golman nije mašina. Da može svaki šut sa distance da se odbrani, ne bi bilo lepih golova zbog kojih se fudbal i gleda.

Ne valja, ponašali su se kao da su ubeđeni da ne mogu da prime gol, pa su pritisak počeli da vrše tek kad su ga primili. Mora bolje, raznovrsnije, drugačije.

Na sajtu može da se čuje klavirska verzija pesme Tam visoko, koju je Berkut snimio sa pevačicom benda Meljnica, a s njom će je pevati i na jubilarnim koncertima. Takođe, možete čuti novu verziju pesme Zamknuti krug, na kojoj pevaju Berkut i Kipelov: http://www.aria.ru/ Nažalost, meni će izgleda da se izjalove napori da dođem do karte za koncert unapred, pa se time dovodi u pitanje i moj odlazak na koncert. Tako je to kad se oslanjaš na ljude da ti pomognu. Razmišljam da ipak odem u Moskvu u to vreme (na kraju krajeva, ima i drugih povoda za to), pa da okušam sreću - možda će biti karata i na dan koncerta, možda će ih biti kod tapkaroša... Mada ne verujem, znajući koliko je značaj ovog koncerta, a prostor ne prima više od naše Arene, i to u gradu koji je 6 puta veći od Beograda.

1. Accept - Blood of the Nations 2. Blaze Bayley - Promise and Terror 3. Halford - Made of Metal 4. Iron Maiden - The Final Frontier 5. InnerWish - No Turning Back Do kraja godine od najavljenih izdanja mislim da bi u trku mogao da se umeša jedino još Obsession - Order of Chaos, ali izgleda da neće uspeti da ga izdaju na vreme.

Pokolgep mi je u top 20, iako mađarski ne razumem. Sa druge strane, to što neki jezik razumem, ne znači da ću skontati šta kaže dok peva. Pa hajde, je l' skontao neko šta sve peva King Diamond na svojim konceptualnim albumima bez da je imao tekstove ispred sebe?

Svratih ja danas u Vulkan i dođoh do mesta gde se nalaze metal diskovi. Prvo što sam ugledao, na moje ogromno iznenađenje, je album Ravenous benda Wolf, inače njihov poslednji i meni omiljeni. To sam i kupio, mada sam odran, jer košta 1600 dinara, a inače su im diskovi uglavnom te cene. Složio bih se da kvantitativno ima manje metala nego ranije, ali kvalitativno su postigli napredak. Pazi kad imaju Wolf, to ni u Sofiji nisam video! I ne samo Wolf, viđao sam svašta što sam mogao samo da sanjam u našim prodavnicama - Metal Church, Agent Steel, stari Savatage... Imaju i od nekih novijih bendova baš slabo poznate - Machine Man, Krypteria... Biće fino kupovati tamo ako ovako nastave.

Zapravo, nešto tvrđi heavy metal, nemojmo baš preterivati. Ja volim da slušam Arch Enemy, jer kad bismo zanemarili vokal to bi bio pravi melodični heavy/thrash. Michael Amott je jedan od najboljih metal gitarista i kompozitora, njegove harmonije su vrhunske.

Nikad nisam rekao tako nešto. Ja sam rekao da je sa Painkiller-om završena evolucija heavy metala, da je heavy metal s tim albumom definitivno zaokružen kao pravac. Ovo sve posle što je nastalo je uglavnom reciklaža onoga što je nastajalo do tada, ali svakako da u okviru te reciklaže ima izuzetnih albuma i da oni i dalje izlaze. Eto, ova 2010. godina je iz mog ugla gledano najjača što se tiče izdanja od poslednjih 5 godina.

Kakve teorije zavere, prosto ne mogu da verujem šta sve neću pročitati ovde... Bora je bio apsolutno u pravu kad je otpevao "Srbin je lud, Srbin je proklet, jednom ga ubiješ, on hoće opet", samo što je nažalost pristao uz ideologiju koja upravo provocira da nas opet ubiju...

Svako može da postane član stranke, ali stranka treba da misli da si bitan za nju.

Pravo da ti kažem, iz sopstvenog iskustva, mora mnogo govana da se pojede, barem u mojoj struci, da bi došao na mesto koje ti pripada. I to zato da bi, kad dođeš na to mesto, jeo još više govana - ona koja ne bi pojeo da se radi o nekom normalnom međuljudskom odnosu, ali posao je posao.

Džaba pare kad su budale, pa ih bacaju na prenos. 3:0 službeno za Italiju, a Srbija bi mogla da se povuče iz kvalifikacija, kako bi poštedela sve nas dalje blamaže.

Meni je vjerenik iz Zimbabvea. Mislim da ću da ga ostavim, jer je Zimbabve siromašna zemlja i da nađem i ja nekog Šveđanina.

I zbog sporta, i zbog drugih stvari. Većina naših odbojkašica su slatke cure, a ova je moj favorit:

Odbojkašice su do jaja, nego nešto ih neće medalja posle 2007... Evo sada prilike opet. U ženskom rukometu smo nekad bili velesila, a svetsko prvenstvo 2001. kad su naše uzele bronzu mi je bilo zanimljivije od svih muških rukometnih prvenstava koje sam gledao.

Krajem meseca odbojkašice idu na SP. To će isto biti vredno praćenja, one možda mogu i do finala.

Zapravo ne, jer ja ne slušam sve ono što podrazumevam pod pravim metalom. Recimo, ne volim Slayer, ali i Slayer spada u pravi metal, u ono što je nekada definisalo metal i omogućilo da se on etiketira kao poseban muzički žanr. S druge strane, slušam i neke bendove koji tu ne spadaju, kao što su Arch Enemy, Darzamat, Lacuna Coil... To pod jedan, a pod dva - hronologija jednostavno mora da se poštuje, zna se koji su to bendovi bili prvi označeni kao metal i postavili standarde - ne može black metal biti pravi metal, jer onda će ispasti da je ovo sve pre toga samo preteča metala. Danas, kao što rekoh, svako ubacuje žestoku gitarsku distorziju u muziku, ali to ne znači da su svi metal, i upravo zbog toga se valja podsetiti šta je to što je u svoje vreme bilo diferentia specifica metal muzike.

Pokazali su kako treba da se igra kad izgubiš polufinale. Mogli bi košarkaši nešto da nauče od njih.

Metal ide u lošem smeru, tu nema dileme nikakve. Samo što ja kad kažem metal mislim na pravi metal, ne na hibride nastale u novije vreme koji sigurno imaju budućnost, jer se gitarska distorzija toliko odomaćila u muzici da je postala gotovo obavezna, od Seke Aleksić do Marduka. Kada je pravi metal u pitanju, on je dostigao svoj vrhunac zaključno sa 1990. godinom i skoro svi vrhunski kultni albumi su iz perioda do tada. Naravno, bilo je fenomenalnih albuma i nakon toga, ali su i njih snimali pretežno bendovi i izvođači koji su postojali još 80-tih. Malo je bendova nastalih u poslednjih desetak godina za koje može da se kaže da su na tom tragu i postavlja se pitanje šta će biti kad velikani metala prestanu da sviraju od starosti ili smrti? Ništa, slušaće se i dalje njihovi albumi, jer je muzika vanvremenska, a da li će novi bendovi praviti nešto dostojno tog nasleđa - hoće, ako bude publike. Što kaže Jon Oliva "story's over when the crowds are gone". Upravo tu i vidim ključni negativni trend - u situaciji kada malo ko od mlađe publike obrati pažnju na odlične albume starih i proverenih bendova kakvi su Accept, Saxon, ili Grave Digger, kako onda tek očekivati da se prime na Asku, Wolf, ili Crystal Viper? Pritom je potpuno nebitno da li bendovi rade nešto što je originalno i revolucionarno - fora je u tome da se kreću u okviru postavljenih standarda žanra, ali da prave dobre i zanimljive pesme i da svojom energijom i imidžom plene uživo. Samo što to neko treba da sluša, a ja ne očekujem da neko kome ne leži Chastain - Ruler of the Wasteland ili Obsession - Scarred for Life, obrati pažnju na Aska - Avenger, ili Ignitor - Road of Bones.

Prokockaj 23:21 u trećem i 13:11 u petom setu i nećeš izgubiti utakmicu... Ovo mi je četvrto živčano polufinale ove godine u kome u samom finišu već vidim tim za koji navijam kako dobija, da bi mu pobeda izmakla za jednu loptu (Partizan košarka, Srbija vaterpolo, košarka i odbojka). Gledao sam dosta napetih mečeva za 20 godina koliko pratim sport, ali da se za ovako kratko vreme nakupi toliko infarkt poraza u ovako važnim utakmicama, po prvi put sam doživeo. Previše za mene, prosto da čovek počne da navija da se ne plasiramo u polufinale...

...utopio bi se u sivilo ekipe. Mislim da je svako ko makar površno prati fudbal u poslednjih 18 godina mogao da nauči da u reprezentaciji SRJ/SCG/Srbije, dobri igrači postaju loši. Od Dejana Savićevića do Miloša Krasića, uvek ista priča. Zato ne treba kukati za dobrim pojedincima, njih uvek ima, već napraviti ljudsku fudbalsku organizaciju. I imati normalne navijače. Ono sinoć je bilo muka gledati, a verujem da su Estonci dobili krila kad su videli gde su došli. Da sam ja sinoć bio na mestu Stojkovića, namerno bih primao golove. Protiv Italije očekujem pobedu, jer ćemo imati veću podršku sa tribina.

Listi najboljih metal balada dodajem i najbolju pesmu u 2010 za sada: http://www.youtube.com/watch?v=tY38IewzVlQ

Osvajamo titulu sto posto. Brazil u nikad lošijoj formi, Italijane vadi samo domaći teren.