Bata Trokrilni

Ne da može proć, nego jebe kevu.

Razumem ja to, ali se vidi da je 6 godina bez medalje ostavilo traga. U poslednjih 50 godina nije bilo tako dugog posta. Opet imamo dobru ekipu, to je jasno, ali smo izgubili neki pobednički mentalitet koji je našima ranije redovno donosio medalje. Gubila su se polufinala i ranije u neizvesnim završnicama (samo krivicom Divca smo dva izgubili, 1986. i 1999.), pa to nije smetalo da osvojimo bronzu kad je zaslužujemo. Ja verujem u ovu ekipu, ali se plašim da će se ponavljati neka sranja koja su nas ranije ujebavala. Ko može da garantuje da kroz koju godinu Teo i Novica neće krenuti putem Stojakovića, Radmanovića i Miličića i odjebati reprezentaciju? Ko može da garantuje da će ekipa biti dobro vođena - Ivković će u penziju, ne znamo još da li će mu naći pravu zamenu, bez obzira što imamo mnogo dobrih trenera.

Seti se kako smo mi dobili Argentinu, a kako Litvanci. Isto poređenje možeš da napraviš između naše i njihove utakmice protiv Španije. Kažem ti, ovaj tim Litvanije ima podjednaku, ako ne i veću perspektivu nego Srbija, a na domaćem terenu ima da pregaze sve živo. Što se ove utakmice tiče, tačno je da je našima bilo teško da uđu u nju posle onakvog poraza, ali bi to bilo opravdanje da su Litvanci krenuli da nas gaze od prvog minuta - međutim, naši su fenomenalno otvorili utakmicu, vodili su i 9 razlike početkom prve četvrtine, Litvanci promašivali trojke i činilo mi se kako ćemo ih rasturiti - a onda neshvatljiv pad u igri i rezultatu. U suštini, problem je u tome što su naši krenuli kao favoriti iz senke, jer ih je malo ko ubrajao u prve favorite za medalju. Pogotovo posle poraza od Nemačke. A onda ispada da završavamo prvenstvo u fazonu - ili zlato, ili ništa. To ne valja. Ako ti je cilj medalja, onda unapred praviš strategiju da osvojiš medalju, a to znači da meč za treće mesto mora da ti bude važniji nego finale, jer u finalu imaš obezbeđeno srebro i ako izgubiš, a porazom u meču za bronzu gubiš sve. Pa i Partizan je na F4 imao šokantan poraz u polufinalu, pa se digao, ljudski odigrao i zamalo da pobedi favorizovani CSKA. I to u situaciji kad je borba za treće mesto imala mnogo manji značaj nego ovde.

Muka mi je da gledam ovo dalje. Litvanci su imali slab dan protiv Amera, ali protiv nas su gadniji nego protiv Argentine. Jači su od nas, nema sumnje, sve i da nije ovakva situacija posle poraza od Turske. Sad sam tek ubeđen da će Litvanija biti prvak Evrope iduće godine, domaćini su i nema šanse da omanu. Za naše je loše što će i tada verovatno izgubiti od njih negde u završnici, možda baš u finalu, pa će razviti kompleks od njih. Eh, da nije u Turskoj prvenstvo, već negde u Velikoj Britaniji, recimo...

Ne valja, male su šanse za preokret. Znam po nekim ranijim mečevima sa Litvanijom, nisu oni mi, pa da lako prokockaju prednost. Izgleda da se desilo ono čega sam se plašio - naš narod samo prvo mesto priznaje, pogotovo kad je košarka u pitanju. Kao da nismo imali post od 6 godina, kao da ne znamo da nismo bili nigde na košarkaškoj mapi sveta, pa sad hoćemo odjednom da budemo prvaci sveta i bronza nam ne znači ništa. Šteta, ovo je lepa prilika da se napravi novi kontinuitet medalja, a ovako ispada da su džabe pobedili Španiju i onako herojski se držali protiv Turske.

Naravno da se navija za Amere protiv Turske, taman posla da Turska bude prvak sveta u košarci. Ispušiće finale na domaćem terenu kao što su protiv nas na evropskom pre 9 godina. Mi smo bili i evropski i svetski prvaci, a oni neka se raduju tim finalima što su odigrali u Istanbulu, teško da će im to ikad ponovo poći za rukom. Sa Litvancima - zna se, svesti im otvorene šuteve za tri na minimum i pokušati spustiti Kleizu na manje od 20 poena. U napadu igra kao i do sada, i nema problema.

Ja bih da primetim da su u poslednje vreme na košarkaškim utakmicama sve češće ovakve infarkt završnice. Imam utisak da 8 razlike nije ništa, da -4 možeš opušteno da prestigneš za 10 sekundi, da ponekad ladno ispadne da se veći deo utakmice džabe igrao, kad se sve reši čudnim sudijskim odlukama u poslednjem minutu. Ranije nije bilo tako. Igrale su jake ekipe jedne protiv drugih, ali obično neko prelomi utakmicu na minut-dva pre samog kraja i održi razliku - trojke Đorđevića protiv Huventuda i Hrvatske su zato toliko i pominjane, jer su bile retkost u ono vreme. Tamo negde 1995, 1996, Jugoslavija nadigra Litvaniju ili Grčku, povede nekih 8-10 razlike i u poslednjem minutu se ne cimaš. Sad se dešava da navijaš za neki tim i da on odigra po nekoliko utakmica u seriji gde jedna lopta odlučuje. I to bez obzira što dominira cele utakmice i uspeva da vodi solidnom razlikom. Setite se Partizanove sezone - toliko sam se navikao na neizvesnost utakmica, da od nekog trenutka više nijednu nisam mogao da iščekujem opušteno. Ono protiv Cibone, od toga da je sve rešeno, preko toga da Cibona volšebno preokreće, pa da Partizan Kecmanovim košem ipak pobeđuje - ja to nisam video ranije, za 18 godina praćenja košarke. A onda završnice na F4, pa sad reprezentacije na nekoliko utakmica. Mislim da je definitivno dobra odluka da se udalji linija za tri poena - stvarno je počelo da se preteruje, većina napada se organizuje s idejom da se napravi višak i da neko šutne trojku, pa ko ih da više, dobija. Obratite pažnju na deo teksta gde se govori o događajima u Novom Pazaru: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/763888/Sukob+Srba+i+Albanaca+u+Mitrovici Postavljam retoričko pitanje: na kom jeziku su uzvikivali "Ovo je Turska"?

I ja sam ponosan. Opet smo košarkaška sila. Nekad se radujemo, nekad tugujemo, ali to je sport. Važno je da nas se opet svi plaše, a ekipa je mlada i biće za njih još izazova na koje će odgovoriti kako treba. Nama je možda malo krivo sada, jer dugo nismo ništa osvajali u košarci; nije to vaterpolo, gde malo-malo pa osvojimo zlato i onda ti ne padne teško kad ga neki put i ne osvojimo. Ipak, ne može baš sve odmah da se osvoji, i Španija je išla korak po korak, dok nije osvojila evropsku i svetsku titulu. Sad je red na nas da dominiramo.

Jebi ga, na neki način je trebalo naši da očekuju da će se sudijska sranja dešavati u finišu. Zato je moglo malčice drugačije da se uđe u njega. Vodimo u toku cele utakmice, odleplujemo se na +8, oni stignu, izjednače, ali naši im opet odu, i tako sve vreme. Međuitm, čim su Turci onom trojkom uspeli da po prvi put preokrenu i imaju +1, umesto da im mirnom igrom opet pobegnemmo, Teo nepotrebno šutira iz teške pozicije, kao da kuća gori. Otprilike je to i presudilo, oni su bili pribraniji u finišu, znali su kako da izvuku poklone od sudija, a naši su nepotrebno srljali. No, to mora neki put da se desi, stvarno ne možeš baš sve da dobiješ, a naređale se teške utakmice jedna za drugom. Idemo dalje, igraćemo finale sa Amerima u Londonu na Olimpijadi, siguran sam.

Pa lepo, ovako je morao neko da im pobegne, kao Rašić Hrvatima. Ja sam se, zapravo jedino toga i plašio, a ne neke nemoguće trojke.

Samo još jedna lopta da je ušla dok smo još vodili, ne bi sudije mogle da spasu Turke. Svaka čast našim momcima, borili su se lavovski, ali ne može baš svaka trojka da uđe, a i ne možeš da igraš kad ti sviraju nepostojeći nesportski faul, glume kad ih udariš, a nama ne sviraju očigledan faul nad Veličkovićem kod onog poslednjeg koša. Možda je mogla odbrana drugačije da se postavi one poslednje 4 sekunde, Dule bi tu garant zonu odigrao, pa neka šutiraju sa 8 metara, ako uđe-uđe. Bolje tako, nego ovako dva igrača da pobegnu. Nema veze, polufinale je veliki uspeh za Srbiju, a verujem da smo jači od Litvanije, koja tempira formu za evropsko, gde će biti domaćin. SAD će lako protiv Turaka, uz samo malo ozbiljnosti. Pa i nije ih baš sralo - pre nas nisu imali protivnika koji je ljudski odigrao utakmicu.

Jebo vas Musolini.

Bolje navijati za Amere u košarci, nego za Liverpul u fudbalu.

Taman posla da navijam za žabare, i to još protiv ljudi koji govore isti jezik kao i mi.

Eto medalje. Vidi se da smo jači od Mađara. Ležerna igra u onoj prvoj utakmici u grupi nas je koštala finala.

Litvanci nisu ušli u meč protiv SAD kako treba, mada se ne daju. Ipak, mislim da se jasno vidi da ne mogu da ponove igru iz četvrtfinala, tako da su Ameri već jednom nogom u finalu.

Toliko smo nisko pali, da nema mašte ni u izboru novog selektora. Sve već isprobano, izlizano, promašeno. Pare su u pitanju, to je idealna prilika za Pižona da ništa ne radi, a prima Antićevu platu.

Videh malopre na TV prilog i odmah odoh na sajt Skupštine Crne Gore - stvarno je Ranko Krivokapić označen kao Predśednik Skupštine Crne Gore. Ima i odeljak pod naslovom Śednice Skupštine Crne Gore. Tu je i Oproštajna pośeta Paraskive Badesku. Do jaja ste. Ako budu pravili Ginisovu knjigu debilizama, jasno je šta će odneti pobedu. http://www.skupstina.me/index.php?strana=naslovna

Nije zato što su finansijski moćni, već zato što su najtalentovanija košarkaška nacija na svetu. Ono što su Brazilci u fudbalu, to su Afroamerikanci u košarci, bilo da igraju u NBA, ili u Evropi. Što se reprezentacija tiče, naravno da će igrati s njima egal utakmicu, kad ovi uvek dovedu neku treću postavu. Neka dovedu najbolje igrače iz NBA, pa ćeš videti da li će da bude egal. Jedino 1992. godine su imali pravi dream team i tada je najviše što se moglo uraditi protiv njih je da se izgubi 32 razlike. I to je bila ona strašna Hrvatska, sa Draženom, Kukočem, Rađom...

U Briselu se nalazi sedište Evropske unije, pa smo videli kako su prošli navijači Partizana na dan utakmice sa Anderlehtom. Dobro, što si neurozan?

Mogu i Litvanci, ako bi ponovili igru protiv Argentine. No, ne verujem da će je ponoviti, onako vanzemaljska igra se ne pruža svaki dan. U principu, to je i prednost Amera, što im je raspored bio takav da se nisu pošteno ni oznojili, pa su uštedeli glavne adute za završnicu. Ostale ekipe su mnogo iscrpljenije.

Naravno, bilo je ustaša i četnika i među Crnogorcima. Inače, što se tolerancije tiče, ona se ne može očekivati na sportskim terenima. Uostalom, ja juče nisam čuo nešto posebno strašno, čak ni srpskoj himni nisu preterano zviždali. Povici "Ubij Srbina" me uopšte ne pogađaju, jer "ubiti" nekog u sportu ne mora da znači da bi ga oni koji to uzvikuju ubili i ovako. Barem ne svi oni. Isto važi i za naše kad uzvikuju "Ubij, zakolji, da Hrvat ne postoji".

Kao što sam i rekao: Nećemo imati problem s Mađarima, ne mogu dvaput da nas dobiju, tim pre što su krš ekipa. Hrvati će u finalu samleti Italijane po drugi put.

Eto vidite da ih Litvanci razvaljuju, brišu parket s njima bukvalno. Ne znam na čemu su neki temeljili stav da su Argentinci favoriti, kad je po dosadašnjem učinku bilo jasno da je obrnuto. Istina, nisam očekivao da ih baš ovoliko naguze. Gledaćemo dakle u polufinalu 4 tima koja su najviše pokazala i bila prvaci svojih grupa - odličnog domaćina Tursku i tri najtalentovanije košarkaške nacije na svetu - SAD, Srbiju i Litvaniju. Konačno da se prekine dominacija ekipa kao što su Španija i Argentina.

Ima li negde na netu da se gleda Litvanija - Argentina?