Bata Trokrilni

Meni je očeva porodica iz Bosne i Hercegovine, ali meni ta zemlja ne znači ništa. Ja imam dve države - Jugoslaviju i Srbiju. Prva više ne postoji, dakle ostaje Srbija. Nije niko kriv, pa ni Prlainović, što su izmislili nove države i nacije. Crnogorci su po defaultu Srbi i ako hoće da igraju za Srbiju dobrodošli su, a ako se neko identifikuje sa naknadno izmišljenim crnogorskim identitetom, to je njegovo pravo i njegova stvar. Šta, sutra treba Vojvodina da se otcepi, pa da izmisle vojvođansku naciju, jezik i šta već, pa to znači da Srbi iz Vojvodine koji su protiv toga treba automatski da se identifikuju sa Vojvodinom, samo zato što su rođeni i odrasli tamo? Kako da ne.

Taj nedostatak pozitivnosti u priči je kopiran od filmova Martyrs i Hostel. U suštini to i jeste tačno, kad bolesnici imaju novac i moć, onda njihove žrtve ne može niko spasiti, izlaza nema.

Pa, ako je tačno ono što piše na Wikipediji, Spasojević je priznao da postoji i politička poruka filma, a to je da se navodno kod nas dešava da vlastodršci drogiraju ljude i teraju ih da čine zlodela. Tako da nije baš da nema namere da se oblati srpsko društvo.

Ja već izvesno vreme imam ideju za horor film, gde bi naglasak bio na atmosferi i jezivoj neizvesnosti, umesto na prikazivanju eksplicitnog nasilja u velikim količinama. Ali, što kažeš, dajte nam pare, pa da radimo.

Vrlo zanimljivo, po onih par deonica sa snimanja koje sam čuo nisam bio ni blizu da provalim da će album obrađivati Škotsku. Više mi je vuklo na neku horor varijantu.

Maideni su mi u samom vrhu omiljenih bendova i svaki njihov koncert koji sam gledao je bio spektakl, ali je ovogodišnji koncert Metallice u Zagrebu za mene bio najbolji na kome sam bio u životu. Međutim, kada je u pitanju komunikacija sa publikom, masovni koncerti se ne mogu porediti sa koncertima u manjim prostorima. Jednostavno ne mogu. Kad imaš publiku od 20-30 hiljada, normalno je da te najveći deo gleda iz daljine, a posle koncerta bežiš od njih, jer razumljivo ne bi mogao da im posvetiš vreme. Kad imaš publiku od par stotina vatrenih fanova, kao što su imali Grave Digger ili Doro Pesch u Zagrebu, to je sasvim druga priča i to treba doživeti ako hoćete da znate šta je prava neposrednost u komunikaciji benda i publike.

Meni nije jasno kako neko ko sluša metal može tu glupu igru, kojom se klinci drogiraju umesto da uče da sviraju pravu gitaru, da posmatra kao bilo kakvo merilo za vrednost pesama.

Iz vrlo jednostavnog razloga. Helloween je bend koji bi se isplatilo dovesti u punu Halu Sportova, a ne u poluprazan SKC.

Ja kad sam kačio sliku Famke (i još nekih kultnih holivudskih lepotica), malo ko se na to osvrnuo.

Istekao mi bio premium, a ovde gde sam trenutno nemam priču kod sebe. Zato je underground.

Samo ako budem video da je set lista inspirativna.

Ne volim vesele i lepršave pesmice, a ova je takva. Hoću da naprave nešto kao Powerslave ili Hallowed Be Thy Name, toga je barem bilo dosta na A Matter of Life and Death. Uz to, ne znam kako nekoga može da oduševi spot u kome se ne pojavljuju članovi benda (izvinjavam se ako se neko pojavio maskiran, a ja nisam obratio pažnju) - mogli su opušteno da uzmu scene iz nekog filma, ne bi se primetila razlika.

Odgledah i ja. Hajde ovako - film je dobar, ne nudi ništa novo, ali razvija do ekstrema ono postojeće. Ima atmosferu, dinamiku, momente nelinearne radnje, neizvesnost i misteriju. Što je najvažnije, ima i poruku koja se da uočiti u naizgled sporednim detaljima u filmu - ulazak u samoposlugu i ono što Milošu upada u oči tamo, reklame sa bilborda, Vukmirova opaska da "na nama počiva ekonomija ove zemlje" - svim tim se želi reći da je TO svuda oko nas, a gledalac neka donese sud, ako mu sugestija autora filma nije dovoljna, da li je TO normalno, ili živimo u krajnje izopačenom društvu. Tu bih se samo malo osvrnuo na pređašnje komentare - poput onog da se odmah kreće sa boleštinama - nije baš tako, prvu bolesnu scenu video sam u 45. minutu filma, koji inače traje sat i 36 minuta, tako da nije baš odmah. E sad, da li je film trebalo nazvati Srpski film je po mom mišljenju najveća kontroverza, veća i od najbolesnije scene u filmu. Rekoh već da su ove stvari svuda oko nas, samo su ovde koncentrovane u nešto manje od sat vremena bolesnih scena - ali, to oko nas odnosi se na ceo svet i ni po čemu se ne može smatrati srpskim obeležjem. Nakon filma Hostel, Slovaci su se bunili zbog načina na koji je njihova zemlja prikazana. Mi ne da se ne bunimo, nego sami svoju zemlju prikazujemo u najgorem svetlu, dajući naslov filmu ni manje ni više nego Srpski film, kao da već nismo dovoljno na lošem glasu, pa sad treba da ispadne da je prava Srbija nešto mnogo gore. Istina, tako nešto me ne čudi od Radivojevića, njegovi nastupi na Šok koridoru su puni sarkastičnih, ponekad tačnih, ali često prenaduvanih i izvitoperenih opaski na račun naroda kome pripada. Bekvalac je tu mnogo uzdržaniji i mogu reći da mnogo više volim Šok koridor tribine kad je samo on prisutan. Tako da ne treba da se čudimo što je film dočekan na nož od ovdašnje filmske javnosti - da su mu dali drugačiji naslov i stavili ga u nešto drugačiji kontekst, kontroverze bi verovatno bile nešto manje, bez obzira na to što su neke scene zaista otišle predaleko. Očigledno je da su se autori uzdržali da prikažu scenu karanja devojčice, da bi to posle nadoknadili sa kamatom kroz silovanje dečaka. Nepotrebno, mogao se postići isti šok efekat, sa manjom dozom neukusa. Sam kraj filma je samo još jedan udarac u telo koje je prestalo da oseća, gotovo da i ne šokira nakon svega viđenog. Sve u svemu, film me jeste uznemirio, izazvao ono što sam očekivao od njega, ako taj aspekt uzmemo kao ključan za procenu da li se radi o kvalitetnom filmu ili ne.

Joj, imam taj film kod sebe, a nisam ga još gledao. Nisam ni znao da se Halford pojavljuje.

Jedan fajl ne valja, ako ne upali iz dugog pokušaja, neće biti dobro...

Ako upoređuješ Bruceova live pevanja, uzmi unplugged snimljene bootleg snimke, na kojima ćeš moći da čuješ kako je autentično pevao. Što se tiče "zvaničnih" live albuma, ko zna koliko su i kako dorađivani u studiju i sa kog je stvarno koncerta uzet Bruceov glas.

Dobro, nemojmo preterivati. Drštvene nauke nisu nauke u pravom smislu te reči, ali bez proučavanja društva nema teorije da se isto organizuje kako treba. Tu mislim i na proučavanje prava, ali i društvenih uslova u kojima to pravo važi. Da su, na primer, naše političke elite na prelazu iz 80-tih u 90-te malo više vodile računa o nauci o međunarodnim odnosima i čitale renomirane autore iz te oblasti, ne bi nam se desilo sve ono kroz šta smo prošli.

Pesma je u rangu najslabijih pesama sa albuma Dance of Death, ni El Dorado nije mnogo bolja. S tim što je Dance of Death imao odlične pesme, poput Rainmaker, Paschendale i No More Lies. Ako na ovom albumu takve pesme izostanu, biće to možda i najslabiji album Maidena ikad.

Prporuke sam delio na temama tih bendova, ovde sam naveo samo jedan primer, a u nastavku posta ću navesti još koji. Upravo to je stav koji je pogrešan. Maideni su možda jedini opštepoznati bend koji je zadržao istu popularnost. Na drugoj strani, ima dosta manje poznatih heavy bendova koji sada imaju veću popularnost nego 80-tih. Zašto? Zato što u to vreme nije bilo interneta, pa je bila manja mogućnost da underground bendovi dođu do izražaja pored onih popularnih. Danas imaš youtube i milion blogova na kojima se dele preporuke upravo tih bendova, zahvaljujući čemu sada mnogo više ljudi zna za njih, nego onda kad su bili aktivni. Štaviše, na tom talasu je niz bendova koji su tamo početkom 90-tih prestali da rade, poslednjih godina obnovio aktivnost - videli ljudi da polako izlaze iz zaborava, pa hajde da se opet okupe i zarade koju kintu (kao pomenuti Sacred Oath, ili Obsession). Neki su nažalost nikad nisu obnovili aktivnost, a izdali su bombe od albuma (Malteze), ili su je obnovili, ali sa drugačijim stilom (Angel Dust, Scanner). Ima i onih koji su sve vreme bili aktivni, ali su menjali stil, pa se sad vraćaju korenima, jer su primetili da je zvuk 80-tih opet u modi i da ljudi traže mahom njihove stare albume (Doro, Vicious Rumors...). Ruski bend Aria je sve vreme aktivan, isto kao i Maideni, a popularnost im je u Rusiji rasla, plus sve više ljudi izvan Rusije saznaje za njih. Meni lično su oni čak i ispred Maidena, imaju bolji kontinuitet kvalitetnih albuma, a i ne mogu da mi dosade koliko god ih slušao. Onda, u poslednjih desetak godina se javilo nekoliko novih heavy bendova koji su stekli određenu popularnost u svetskim heavy krugovima, ali se kod nas slabo probijaju, jer je naša publika više okrenuta ka Sabatonu i sličnim ložačkim bendovima. Recimo, poslušajte album Avenger benda Aska - ja kad sam ga čuo, osećao sam se kao kad sam počinjao da slušam metal, prosto nisam mogao da verujem da postoji nešto tako dobro, a da ja za to prethodno nisam znao. Ili švedski Wolf, prosto mi je neshvatljivo da bend koji je 5 puta bolji od Sabatona još ne može na turneju južno od Nemačke, a Sabaton je nekoliko puta bio samo u Srbiji. Naravno, Maideni su dobar primer benda koji ima i kvalitet i kontinuitet i mainstream poularnost, ali ja njihov novi album očekujem sa ništa većom pažnjom nego novi album Obsession, na primer.

Zavisiće dosta od toga u kakvom sastavu i formi budu druge ekipe. Dakle, ne samo Španija.

Pa sad, Maiden publika je raznolika, ima tu ljudi koji se drastično razlikuju po pitanju toga šta slušaju pored Maidena. No, kada se radi o ljudima koji su baš u heavy/US power/melodic thrash fazonu 80-tih, onda samo na ovom podforumu ima jedno 20-30 tema na kojima se malo piše, a o bendovima su koji su baš u tom fazonu. Primera radi, skretao sam pažnju par puta na pesmu Counting Zeros sa prošlogodišnjeg albuma benda Sacred Oath. Mislim da sem mene niko nije bacio komentar, a sigurno bi bilo komentara na pretek da se radi o nekom poznatijem bendu. Mislim da kapiraš poentu onoga što hoću da kažem.

Pa recimo El Dorado. Jedna krajnje prosečna pesma, ali se o njoj priča naširoko i nadugačko samo zato što su je snimili Maideni. Da je snimio neki manje poznat bend, niko tu pesmu ne bi ni primetio. O pesmama Maidena se priča nekoliko meseci pre nego što se pojave, o jako dobrim albumima nekih manje popularnih bendova se ne priča ni nekoliko meseci nakon što ih objave. Naravno da ću i ja čuti pesmu kad se pojavi, ali bez neke pompe. Ako mi se bude svidela na prvih par slušanja, puštaću je i dalje. Ako ne, neću je puštati, bez obzira što su to Maideni.

Evo sve trčim da se nacrtam na sajtu sutra. Šta se toliko cimate oko svake pesme pojedinačno, kao da je ne znam šta. Pa mnogo boljih albuma i pesama je izašlo koje niko nije preslušao, a kamoli da se ovoliko palamudi o njima. Eto šta znači mainstream popularnost, za metal atipično, pa zna da bude i malo iritantno.

Pa da, po kome inače.

Jeste, napisao sam to još pre nekoliko meseci. Zamislio sam to kao deo kompleksa od 4 priče, ali još ne napisah ostale tri. Da vidimo ko je Henri Miler 21. veka.