Bata Trokrilni

I sam se bavim pevanjem, pa odlično znam šta svaki od tih kriterijuma znači. Ono što si zaboravio je da se ovde ne radi o pevanju uopšte, već o heavy metal pevanju, gde su vremenom svi ti kriterijumi donekle modifikovani. Da, Kiske ima svoj kvalitet, gledano kroz prizmu većine tih kriterijuma, ali će ti mnogi reći da i jedan James Hetfield, koji niti ima vibrato, niti opseg, niti melodičan glas kao Kiske - ima moćniji glas od njega, koji više odgovara metalu. A zamisli tek nekog ko em ima moćniji glas, em poseduje sve ove karakteristike koje si naveo. Jesi li čuo nekad kako Mark Boals izvlači sopransko C? Ili kako Johhny Gioelli punim glasom peva iznad tenorskog C? Dio može da bude profesor Kiskeu kad je kontrola disanja u pitanju, a kad S.L. Coe zakrešti, to, makar meni, više prija nego Kiskeov piskavi glas.

Moraćemo da sačekamo na novi album još nekoliko dana.

Ili nisi slušao sve njih, ili ti kriterijumi za poređenje nisu u redu. Kiske sa svojim glasom može da se takmiči sa pevačima bendova kao što su Stratovarius, Rhapsody, Angra, ili Sonata Arctica, ali ne i sa ovima.

Jesam upoznat, ali nisam hteo da zalazim u taj pravac. Onda bih verovatno došao do još nekih, manje poznatih vokala. Ne bi trebalo da zaboravimo i nekoliko pevačica, koje su takođe ispred Kiskea i još mnogih muških vokala: Leather Leone, Ann Boleyn, Barbara Malteze i Doro Pesch u prvom redu.

Sa ove liste, Boals, Barlow, Dio, Adams, Allen i Kursch mogu da nose Kiskea u zubima, po većini parametara. I ne samo oni, no i niz heavy metal vokala kojih nema na ovoj listi - Oliver Hartmann, Jorn Lande, Jeff Scott Soto, Michael Vescera, Johnny Gioelli, S.L. Coe, Jon Oliva, Ralf Scheepers, Coburn Pharr, Phil Anselmo, Valeri Kipelov, Artur Berkut, John West, Sebastian Bach, David Wayne i Midnight (dok su bili živi)... I naš Nikola Janković - Šopka ga šije.

Ja slabo slušam alternativni metal, ali ovaj bend je jedan od retkih za koje mogu da kažem da dobro zvuči. Ribidžona odlično peva. Sad, da li je to dovoljno da bih došao na koncert - verovatno nije, kad uzmem u obzir da u poslednje vreme preskačem i važnije bendove.

Albanija, pa šta?

Kviz, igra: pogodite ličnost iza paravana.

Ima toj vesti već duže vreme.

Kao da ti procenti imaju nekakvog značaja. A i šta me boli kita, na Metallicu se ide u inostranstvo, već sam uplatio za to i ćao.

Tačno, eto vidiš da sve znaš i sve si lepo opisao. Onda ti je jasno zašto sam ogorčen na psihološkinju što mi je na osnovu 5 minuta razgovora napisala da sam introvertan, iako sam tipičan primer izrazito ekstravertne osobe, ali sa izvesnim socijalnim inhibicijama, što mi, dobro si se izrazio, smeta i dovodi me u neprijatne situacije. Neko ko radi na VMA morao bi bolje da ume da provali da li je neko stvarno introvertan, ili je samo stidljiv, pa zbog toga ostavlja pogrešan utisak. U stvari, meni je na tom razgovoru najteže palo što je psihološkinja sve vreme ljubazno pričala sa mnom, smeškala se, odobravala ono što kažem i na kraju još rekla: "Sve je u redu. Nema prepreka". To licemerje nikada neću moći da oprostim.

Final four skoro isti kao prošle godine, jedina razlika umesto Panatinaikosa Partizan. Panatinaikos je osvojio titulu tada, prema tome sada će prvak biti...

Eto, san je ostvaren. 12 godina čekam ovo - ništa mi više ne treba u životu u ovom trenutku.

Nisam skoro bio ovoliko nestrpljiv i napet pred neku utakmicu...

Pesma Death Is Just a Feeling je bolja od čitavog albuma Jon Oliva's Pain - Festival. Kao što je i Scales of Justice bolja od Ripper-ovog solo albuma, ili svojevremeno The Toy Master od onoga što Alice Cooper u poslednje vreme radi. Ako ništa drugo, Tobi ume da za pevače koje dovodi napravi pesme koje su daleko bolje od onoga što oni sami za sebe prave.

Neka i oni vode sa nekoliko poena razlike na poluvremenu, Partizan će preokrenuti. Ja se jedino plašim mogućnosti da Partizan konstantno vodi nekom malom razlikom, a ovi u finišu preokrenu uz malo sreće, dve vezane trojke i neku izgubljenu loptu Partizana. I definitvno publika mora da bude bolja. Imao sam utisak za vreme gledanja prenosa prošlog meča, da ih konstantno vođstvo Partizana uspavljuje, umesto da ih dodatno probudi.

Taj što je dojavio za bombu i jeste neki iznervirani navijač Mančestera. Možda Kuruz lično.

Zna li neko nešto više o curi što peva na Symphony of Life? Nekako mi je fino legla ta pesma, baš jeziva onako.

Očigledno si me pobrkao s nekim drugim, pošto ja sada imam 27 godina, a u metalu sam ipak malo duže nego što se kao takav predstavljam na internetu. Ali, ako već analiziraš faze koje ja proživljavam, odmah da ti kažem - ne, nisam baš sa Maidenima počeo da slušam metal, a i kad sam počeo da ih slušam trebalo mi je malo duže vremena da ih zavolim onoliko koliko ih sada volim. Pre metala, ja sam slušao rock i hard rock, na tome sam odrastao i mislim da je to i normalan razvitak, a ne kao današnji klinci koji odmah krenu sa nekim black ili folk metalom, a da prethodno ni Smoke on the Water nisu čuli, pa do 20-te ispadnu iz fazona. U nekoj ranijoj metal fazi, ja sam slušao dosta stvari koje nisu heavy (recimo Rammstein, HIM, System of a Down, Marilyn Manson, Children of Bodom...) i onda sam vremenom izgrađivao svoj ukus koji se sada temelji pre svega na heavy, speed, us power i melodic thrash zvuku, jer sam u tome prepoznao ono što mi najviše leži. Tu ima i velikih imena, kao što je Maiden, ali i totalnih underground bendova, kao što su Malteze ili Scanner, da ne pričam o bendovima koji nemaju tekstove na engleskom, već na ruskom, španskom, mađarskom... Tako da na mene nikako ne možeš da primeniš ocenu da sam ostao samo na Maidenima, a Messhuggah, Isis, Sun O))) i ostalu avangardu ne slušam, zato što jednostavno ne vidim poentu u muzici koju sviraju, niti se slažem da je ona naprednija od oldschool metal pravaca.

Pa ti onda baš nisi u toku. Do saradnje je došlo, kao i uvek, zbog sexa. Šalim se, verujem da je Dave veran svojoj supruzi.

Logika nalaže upravo suprotno - karanje koze dok je gurao prst u šteker je konkretan događaj i samim tim vrlo prosto pitanje za odgovaranje - on jasno zna da li je to radio, ili ne. Sa druge strane, pitanje o mami i tati je kompleksnije, ne odnosi se na konkretan događaj, već na ono što čovek misli o nečemu, a to je prilika da se protivrečne i nesigurne misli upecaju na poligraf.

Samo još jednu stvar bih vas zamolio da mi objasnite - ako se vama više sviđa Messhuggah, zašto ne pustite nas ostale da slušamo ono što se nama sviđa, a bez da nas vređate nazivajući nas početnicima? To što je nešto "žestoko, kompleksno, teško i zahtevno za slušanje", ne mora da znači da je dobra muzika, i obrnuto.

Nije baš ležerna pobeda, ginulo se većeras mnogo da se sačuva prednost, a vreme prolazi sporo da ga jebeš. Partizan igra bolje kad je neizvesno, nego kad mora da čuva stečenu razliku. Mislim da će u četvrtak biti vrlo čupavo, ali da Partizan na kraju dobija.

Preslušao sam i nisam uopšte oduševljen. Lepo sam rekao - eh, da je više pesama kao što je Scales of Justice, jer ta je i najjača. Još bih mogao da izdvojim Dying for an Angel, Death Is Just A Feeling, Symphony of Life, zatim solidne uvodne numere - The Wicked Symphony i Stargazers, a može da prođe i Rat Race. Ostalo je uglavnom prosečno i dosadnjikavo - neke pesme su u rangu Kerberovog Svetog Nikole, pa i ispod tog ranga. Sve u svemu, nastavljen je eksperiment započet na The Scarecrow, ali sa slabijim rezultatima - tamo je barem bila The Toy Master, ovde čak ni pomenuta Scales of Justice nije na tom nivou.

Mislim da si zajeban poziv odabrao. Nažalost, iz iskustva mogu da ti kažem da će ljudi kojima je psihoterapija najpotrebnija, najnevoljnije pristati na nju. Evo ti pola yumetala kao najbolji primer. S druge strane, oni malo normalniji, kojima fali samo malo da bi se stabilizovali i rešili neke konkretne životne probleme, pa zbog toga traže pomoć psihologa i psihijatra, na kraju obično shvate da je takav potez bio kontraproduktivan. Ja sam svoju prvu psihoterapiju prekinuo, jer mi je psihološkinja ograničenog životnog iskustva rekla: "ne znam šta da vam kažem", a drugu zbog toga što se ispostavilo da je moja psihološkinja u stvari i sama psihijatrijski slučaj i da se godinama kljuka antidepresivima, a da ni sama ne zna zbog čega je depresivna. Moje konačno razočarenje u tvoju profesiju dogodilo se kada sam odbijen za posao zbog negativnog mišljenja psihologa. OK je, ne kažem da sam bio sasvim normalan i idealan za taj posao, ali su zaključci do kojih su psiholozi došli bili skroz naopaki. Znam to, jer i sam solidno poznajem psihologiju i način na koji psiholozi rade. Zato mogu da kažem da su napravili nekoliko početničkih grešaka, što njima ne smeta ni malo, ali onome kome na taj način oduzimaju hleb i ruše mu koncepciju za koju se godinama školovao i bio najbolji u svojoj generaciji, smeta mnogo. Recimo, da ne ispadne da pričam napamet, evo jedno pitanje za tebe kao psihologa: možeš li da mi navedeš sličnosti i razlike između introvertnosti i stidljivosti? I podpitanje: možeš li na osnovu 5 minuta razgovora s nekim da provališ da li je on introvertna osoba, ili je možda samo stidljiv?