Bata Trokrilni

Nemoj da mešaš Lazanskog u tu priču, on je pod jedan ozbiljan novinar, a pod dva, iako ponekad izvlači protivrečne zaključke (što rade SVI analitičari u Srbiji), ume da dođe do ključnih informacija iz prve ruke i, što je najvažnije za analitičara, ume da čita između redova.

Pa, morao je znati unapred da mu se neće isplatiti, osim ako nije krajnji retard. Mislim, ko još zna za Adama Bomba? Za Savatage znaju svi, pa Jon Oliva's Pain i Circle II Circle zajedno nisu mogli da prodaju 200 karata. Ipak je organizovao to, kontam iz ljubavi prema muzici, pa ono, možda se pojavi još neki sličan slučaj.

Meni samo jedna stvar nije jasna - ako bendovi slabe popularnosti već dolaze u Srbiju, a vidimo da dolaze (pomenuti Adam Bomb, pa su Sacred Steel bili, trenutno ne mogu da se setim ko je još bio), šta je onda problem da se dovedu još neki bendovi koje poštuje samo uzak krug fanova kod nas - recimo Paragon, Wolf, Sacred Oath, Morgana Lefay, Obsession, InnerWish... Evo, Omen dolazi u Sloveniju, ovde se mogućnost njihovog nastupa ne pominje. Ja ne znam kako to ide sa organizacijom koncerata, ali ako se već nekome isplatilo da organizuje Adam Bomba, ne vidim što se nešto od ovoga ne bi isplatilo.

Svakako, druženje sa umetnikom je uvek veći doživljaj za fana, nego za umetnika.

To je razlog zbog koga sam ja samo jednom bio na nekom afterpartiju, i više nikad. Mada, da sam jesenas otišao na Doro Pesch, kao što sam planirao, tu bi već afterparty imao nekog smisla i za mene.

Pa sad, da ćemo u noć da krenemo, nećemo. Ja ću verovatno u svojoj režiji morati do NS, pa onda u Đole trans, a to je nemoguće ako se polazi noću. Imaćemo i ovako dosta vremena, a nešto mnogo nam neće ni koristiti, s obzirom na to da je nedelja.

Poslušajte pesmu u originalu, pa onda duvajte u kožnu flautu. Milan ima odličan naglasak, džaba kenjate, ali to je već viđeno na našim prostorima. Sve sami profesori engleskog, a u stvari niko nema pojma.

Poslednji dobar album je bio Criteria for a Black Widow.

Užasi promiskuiteta.

Primetio bih da se ova fraza vrlo često ponavlja u komentarima o koncertu, kao da neki nemački bend po prvi put nastupa u Beogradu. U stvari, većina onih koji su do sada nastupali nisu se odlikovali nekom tačnošću. Haggard je, recimo, kasnio nekoliko sati, a Destruction su došli pred SKC i zbrisali. Ili je možda poenta u tome što Rammstein ima tekstove na nemačkom, pa jedino na njih gledaju kao na prave Nemce?

Pa dobro, onda ćemo tom logikom doći do zaključka da je na Rammstein-u bilo puno cura koje inače nisu gotičarke, ali su se specijalno za ovu priliku obukle i našminkale tako da ispadnu veće gotičarke od samih gotičarki.

Hm, izgleda da je Leatherwolf cenjeniji kod nas nego što mi se u prvi mah činilo. Napredujemo.

Naravno da pravim, nego ne kapiram kakve to veze ima s ovim slučajem? Da ima, stvari bi bile upravo suprotne od onoga što sam konstatovao.

Jeste, skoro da mi je stvarno bilo žao što ne idem na koncert, bez obzira što nisam neki fan Rammstein-a. Sama atmosfera ispred Arene me impresionirala.

To da, bilo je jako puno ljudi iz tih zemalja. No, ima sasvim dovoljno i naših, mnogo više nego što obično dolaze na koncerte. I to poklonici raznih metal žanrova, zaprepastio sam se kad sam video i neke matorce što sam išao s njima na Saxon, mislio sam da oni samo oldschool bendove slušaju. Imao sam utisak da sam jedini beogradski metalac koji ne ide na Rammstein.

Bio sam malopre ispred Arene, iako ne idem na koncert, da bih obavio neku transakciju. I mogu reći da sam se prilično iznenadio odzivom metal publike za ovaj koncert. Mislio sam, ono, Rammstein je bend koji privlači sve i svakoga, na njemu će najmanje metalaca biti, međutim povlačim reč nakon onoga što sam video. Zapravo, malo koga sam video, a da ne izgleda kao metalac i zapitao se - gde su ti ljudi na drugim koncertima? Neki značajni metal bendovi skupe po 200-300 ljudi, drugi se i ne održe zbog slabog interesovanja, što natera čoveka na pomisao da kod nas i nema dovoljno metal publike. Međutim, večeras sam video da ih definitivno ima, ali se ponašaju kao i sva ostala publika - idu tamo gde je u najavi spektakl, dok za neka manje-više underground dešavanja uglavnom nisu zainteresovani.

Kao i nekoliko poslednjih albuma, i ovaj će biti sranje na kvadrat, jer su odavno promenili muzički stil i ne krivim ih zbog toga, ako se tako njima više sviđa. Meni su dovoljni Alice in Hell i Never Neverland.

Da ga ljudi dodaju da bi on s vremena na vreme zvao po par njih koje slučajno odabere, a zato da bi ga pitali o nekim glasinama koje jesu ili nisu tačne, a pritom ne kaže ni o kojim glasinama je reč? Neka se mane skajpa i neka lepo kaže kad će na sledeću turneju.

Puštam ovaj album iznova i iznova. Zaista je malo albuma na koje sam se ikada ovako navukao.

Ako neko želi da kod novijih bendova čuje 80s heavy metal u svom najblistavijem obliku, neka posluša Wolf, na primer.

Nisam rekao da je album loš, već samo da nije ništa posebno i da je znatno slabiji od Unbreakable. Sa Humanity već može da se stavi u isti rang. Ima par finih pesama, najviše sam se primio na Lorelei, zatim na No Limit, a mogu da prođu i Sting in the Tail, Slave Me i The Good Die Young. Ova poslednja je najavljivana kao duet sa Tarjom, a ja je jedva i na pratećem vokalu čujem.

Jeste 80s heavy metal, ali ne u najblistavijem, već u najpozerskijem (čitaj gej) obliku.

Jok, niko nije slušao.

Evo tog istorijskog trenutka: