Voyager

e dakle ovi Sateliti... ne znam odakle su tačno, čujem u par pesama da pominju Kalesiju, Živinice, što je okolina Tuzle? izgleda da postaju sve popularniji jer mi već par ljudi šalje linkove u fazonu provali ove majstore kolko su nenormalni. malopre sam preslušavao ovo što ima na youtubeu i naletim na ovaj klip gde su u domaćinskoj atmosferi, frontmen Satelita se opušta uz saz (ili šargiju)... ali najjači trip je "zijan production" http://www.youtube.com/watch?v=neWVBDgoKSc

moguće je Ketty ne znam ništa pouzdano. nego jedan od muzičkih momenata za naježiti se, bar za mene, je Milanova solaža u pesmi 'Sarajevo'. uh, kakav je dert sasuo na gitari, evo sad kad pomislim stresem se koliko je puna grča i jeda i patnje. nije on sad bio tehnički moćan gitarista ali je bio svrsishodan u bendu i kreativan u sklapanju rifova i fraza, što je mnogo važnije za samu komopziciju i zvučanje benda kao celine. čak je, tehnički gledano, bio slabiji od ostalih članova benda koji su imali uglavnom svršene muzičke škole ili akademije čak.

jeste krilce, stvarno su oni. Nemanja ih doveo na FEST '92. Ne sećam se dobro, mislim da je Džoni odsvirao i Kreni prema meni. Izgleda da neko ima snimak cele te svirke ali je samo pripustio jedan deo i to isprekidan, šteta...

http://www.youtube.com/watch?v=Z1C574mkfnc hehe, bunarim po youtubeu nešto, tražim novi spot Brejkersa i naletim na ovo - znači svirka iz SKC-a '92, Brejkersi + Džoni Dep + Džim Džarmuš najavio Džonija ma đitri, svirali Stoj Džoni... i ladno sam bio na ovom certu sa ortakom i njegovom ribom. pojavio se i Kusta, otpevao sa Canetom Kreni prema meni koji fleš me puko sad, aj ako je neko još bio nek prijavi...

druže Tito nemoj da se ljutiš odma. samo mi je bilo zanimljivo da čovek ima sličan utisak o Milanu i stvarno ima nešto u pogledu što podseća na Zorana. možemo sad da zaustavimo diskusiju u tom pravcu.

ako si istripovo onda imamo identičan trip. sa kratkom kosom mene isto podseća na Đinđića, mislim iz perioda 91-94. obojica veliki duhovi, veliki ljudi, istorijske ličnosti, nema šta...

a, da li je možda frontmen nekog punk benda autoritet za tebe? i, da li si u stanju da navedeš nekoliko društveno neprihvatljivih modela ponašanja?

potpuno si i pravu, moj utisak je vrlo sličan. pitam se zašto priča toliko vuče na '90-te? da li je scenarista (Pejaković) jednostavno lenj da bi razmišljao o srpskom društvu kakvo je danas, nego daj da ispoliva na stare fore, na ono što je publika navikla da gleda? ili je previše potonuo u Koja/Bjela klan u kome jedni drugima nameštaju tezge, pa iz te komforne pozicije ne može/ne želi da vidi šta se važno dešava u društvu. recimo, između ostalog, to da su naše generacije popile kapitalizam u najsurovijem obliku, da rade do iznemoglosti i zagušuju Brankov i Gazelu svaki radni dan. da je narod ogrezao u kocku (kladže, loto, bingo, sve moguće nagradne igre). npr. kod mene u kraju se samo u zadnjih godinu dana pojavilo puno novih faca, sve mlađi japi likovi koji su iznjamili ili uzeli gajbe na kredu. što rekla Vesna Pešić skoro - vratila se srednja klasa

otkud sad "narod" u celoj priči? i ko je taj "đavo" i "Hrist"? nikad čuo za likove...

hmmm, a sloboda? ali ne sloboda mišljenja, izražavanja, okupljanja i slične ionako precenjene slobode nego pre svega toga najprostija stvar - sloboda kretanja. takođe zvuči izlizano i banalno ali koliko nas životne okolnosti sputavaju, a koliko i mi sami sebe sputavamo da se krećemo kuda god i kad god želimo? pa valjda je najnormalnija stvar da ja kao ljudsko biće posađeno na kuglu zemlju imam želju i potrebu da obiđem svoju rođenu planetu. ali ne da uplaćujem ture kod lopovskih agencija i da me smara neki vodič, da se preko neta šlihtam raznim evrpoljanima i amerima ne bi li me pozvali, ili da štrebam k'o lud ne bi li dobio stipendiju za postdiplomske u Španiji ili Švabiji. ne, nego da idem gde god i kad god mi je ćeif. prepreke postoje, trebaju papiri, kinta, vreme da se negde stigne, presedanje preletanje, drkanje s prtljagom, carinom, itd. znači, ono što bi imalo smisla je da se putuje bez ičega, evo ustanem i krenem ovako u duksu, trenerci i tikama i za najviše pola čuke sam u Vladivostoku, Vankuveru, Melburnu, Kejptaunu... vidim šta ima, prošetam malo, ako mi se svidi ostanem duže, ako ne puf! eto me nazad na gajbi, za kompom, na forumu. e, to bi već bilo nešto ako uskoro ne izađemo na zelenu granu, tj. belu Šengen listu, predviđam da će stanovništvo Srbije masovno da upadne u "stanje fuge". to je poremećeno psihičko stanje u kome čovek jednostavno ustane i krene u jednom pravcu peške pa dokle stigne. francuski i austrijski psiholozi su još u 19. veku zabeležili više ovakvih slučajeva, ljudi su pronalaženi po 50, 100 i više kilometara daleko od svojih kuća, iscrpljeni i iznemogli od pešačenja. zamislite tu situaciju - stotine hiljada građana Srbije u naprasnom "izbeglištvu" ali ne od rata, poplave/zemljotresa ili epidemije nego od besmislene egzistencije. samo ustanu i krenu nekud, bilo kud pa dokle stignu

kad naiđu scene sa Bjelom ja odma prebacujem kanal, ne mogu da ga vidim onako podbulog nonstop. ne znam dal su on i Žika ušli sa svojim kešom u produkciju ali čim ih vidim u nategnutim ulogama uvek pomislim da su kao producenti sebi dodelili uloge. sve više se to isto može reći i za Đurička, dosta je potrošen kao lik. a to sa psovkama već postaje nadrealno, mislim psuje narod mnogo i sočno, nije to sporno ali scenaristi i glumci kao da se drže one da od viška glava ne boli. valjda misle da će tako scene delovati autentično a postižu baš suprotan efekat, sve je preterano i isforsirano.

bravo Lemure, to mi pričaj! lepo je kad se mi odrtaveli pioniri iz '80ih solidarišemo samo, šteta što je ovaj drugi link knorio... ali mislim da ćeš se složiti kada kažem šta reći, fala kercu kad sam već pomenuo Ikstrimiti - ona u jednoj epizodi zavodi nekog lika da bi progurala svoju agendu i to tako što se skida u toples. tu scenu sam pažljivo, kao pravi radni i vredni pionir, prekopirao patentarom na prozoru na A4 list i držao ga u šteku ispod treće fioke radnog stola, onako radi inspiracije ovo nije ta scena, ali kao ilustracija može da posluži jeste da je Bane malo preterao sa poprsjem (jebiga, zato se zove Xtremity) ali mu je nastupajuće vreme dalo za pravo. kao da je predvideo svu ovu silikonsku maniju.

ja bih imao dodatak na ono što sam već napisao, da je smisao u prijateljstvu. smeh i zasmejavanje je isto vrlo smisleno (mislim da Thule to pomenuo), i još, svaki poduhvat u kome se više ljudi udruži da napravi nešto veliko. npr. svira uživo, sagradi kuću ili sprovede revoluciju. kad se učestvuje u tako nečemu stvarno se pojavi osećaj da život ima smisla. moglo bi se reći da svako intenzivno iskustvo stvara taj utisak smislenosti, a da svakodnevna rutina, kolotečina čini da život vidimo ispraznim i besmislenim. znači, da bi život bio smislen treba se boriti protiv inercije ili težnje tela (i duha) da ostane u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja, dok ga neko drugo telo (ili sila) ne primora da to stanje promeni. (evo dokaza da sam kvalifikovan za posao Ministra spoljnih poslova )

najviše sam se zadržao kod Dilan Doga, poslednji put sam kupovao brojeve na nekoj tezgi na Zelenjaku pre skoro 10 godina. ali strip koji mi se najviše utisnuo u sećanje je Ket Klou. mislim da je to bilo sredinom '80ih kad su neke epizode izlazile u Stripoteci. uh uh, kako je to delovalo jako na mene, mislim da sam blenući u njene akcione sekvence prvi put imao jasan erotski doživljaj. ali tek epizode u kojima se pojavljuje njena neprijateljica Xtremity, strašno u svakom slučaju je taj strip pripremio me za neko drugo štivo koje će doći malo kasnije, tipa časopis NINJA, Vrući Kaj i luksuzno opremljeni Sex Club (kad se imalo kinte) detalj vezan za ovaj strip (ne znam kako se sećam toga): u jednoj epizodi Cat prebija nekog lika, i dok mu izbija šmajser iz ruku, procedi - ... budući da od buke podnosim samo onu koju proizvodi Stratokaster * (a u fusnoti piše: * izvinjenje ljubiteljima Les Paul-a) tad sam naučio te dve reči Stratokaster i Les Pol.

smisao je u prijateljstvu. džaba ti sve što imaš, tripuješ ili skapiraš ako to nemaš s kim da se podeliš. uopšteno, smisao je u kolektivnom iskustvu, a u konačnom nekom zamišljenom ishodu, u orgazmu svih šes i kusur milijardi ljudi na kugli zemaljskoj. znači grupnjak i to masovni, ekumenski takoreći

da niste malo preterali sa treširanjem gotičara, mislim dosta toga što je rečeno na njihov račun može se primeniti na većinu istripovanih pripadnika bilo koje druge subkulture... mada im se mora priznati da prednjače po dubini svoje drugačijosti i neprilagođenosti hoću da kažem, to je normalna faza u sazrevanju ličnosti, jer postoji potreba za pripadanjem, za pronalaženjem ljudi sličnog ukusa i interesovanja, pa će neko postati metaler, neko panker, got, hiphoper, itd. ali, koliko to može da potraje? posle 25-e, 30-e? u mom odeljenju u srednjoj je bilo par riba u tom fazonu, tačnije bile su njih dve najbolje ortakinje, logično. fina deca, lepo vaspitana, ali previše romantična, nošenje crnine pisanje nekakve sablasne poezije i tako. dripci iz odeljenja su ih zajebavali, kao izjavljuju im saučešće zbog crnine raspituju dal im je neko blizak umro ili poginuo (beše to srećno vreme '91-'95). kako vreme prolazi, biva sve manje žustrih rasprava o tome ko je pravi a ko fejker, pozer, folirant, ko ume da nabroji više opskurnih bendova, ko je izučavao "značenja stila" i istorijat "pokreta" pa se razmeće znanjem po žurkama (sačekuša u kujni, na terasi, ispred klonje, treba umeti to ) i naravno najbolnija od svih tema - koji se bend "prodao". lagano, kako se bliže 30-te, neke druge teme postaju bitnije, npr. kako pronaći pristojnu šljaku, poplaćati račune, da li zapaliti preko, da li uopšte i s kim sklapati brak i porodicu, a ako su se već zapatili klinci, kako ih smiriti i namiriti, itd. od one dve goth ribe iz odeljenja, jedna se udala za (bivšeg) metalera, izrodila mu dvoje dece (i gotičarke postaju majke, gle čuda), ima svoju profesiju završila je faks ali je izabrala da bude "samo" majka i domaćica (svojevoljno, bar tako kaže ). a ona druga je završila medicinu, sada radi na jednoj privatnoj klinici, non-stop je u belom (o, kakve li ironije ). ponekad se okupe restlovi ekipe iz srednje, i bude često ta prozivka ko je šta slušao, na koga se ložio, pa i gotičarke prežive blam nekako pa se nasmeju na svoj račun što se mene tiče, uglavnom sam bio u civilu, mada jesam jedno vreme nosio majicu sa The Clash preliskačem, a u prvom srednje posle certa EKV-a u DO (promocija Dum Duma, decembar '91.) bio došao u školu u crnom 501cu, crnoj košulji i starkama, i odma popio prozivku (šta si ti kao Milan?!) i tako se to završilo.

Steve Vai shreds in Denver http://www.youtube.com/watch?v=_s3Sk8o3xaU Slash shreds http://www.youtube.com/watch?v=EEwIRZ9pLCM a ko voli klasiku, evo ovde kako je Cecilia Bartoli izrokala zajebanu Vivaldijevu ariju "Agitata da due venti". o karakterizaciji i promenama dinamike na 1/16 ranovima da ne pričam... nema šteka kod nje, daje se 100% http://www.youtube.com/watch?v=CQADns6t7TM

ne znam dal je već bilo Carlos Santana shreds dosta truda je uloženo ovde, treba to znati ceniti i ovaj mali gotivac mogu da zamislim kolko mi je ćale ispro mozak kad su ovakvi rezultati

ne vredi Seekeru, Rogozub se odlučio za plavu pilulu umesto da pokuša nešto po uzoru na Hristosa, npr. da uđe u kladžu i potera one nesrećnike koji tamo trunu i troše svoju crkavicu, ili stane između dve grupe navijača kad oće da se pošibaju i kaže im - nemojte braćo jedan na drugoga, nemojte k'o Boga vas molim - e, to bi već bilo nešto, dokaz čvrstine vere u Gospoda i ljubavi prema bližnjem svom, nešto više od puke retorike i rituala. tad bi mu i Hudini rek'o - kapa dole rođače, to su muda od 5 labuda

savest je zajebana stvar...

Tragač bi mogao da nam objasni kako da proverimo da li smo zaista u matrixu. siguran sam da je razmišljao o tome i pronašao način

da, to se čini gotovo sa svim stvarima. šta misliš zašto? samo posmatranje i viđenje stvari onakvim kakve jesu može biti i jeste oduvek bila "privilegija" raznih umetnika, filozofa, mudraca i sličnih entuzijasta i dokoličara. ogromna većina ljudi jednostavno nema vremena za takvo iskustvo, a ako i ima izbegava ga zbog straha ili lenjosti. ljudima su potrebne predstave, iluzije i predrasude jer bez njih bi bili ogoljeni i izloženi, bili bi oslobođeni ali jako uplašeni i nezaštićeni. spram takvog mentaliteta, učinak tvoj ili bilo kog drugog mudraca, proroka ili umetnika kroz istoriju bio je i ostao zanemarljiv.

hehe, stan i hrana besplatni, okruženi prirodnom lepotom i obasuti pažnjom posetilaca, vernika, turista... ali molitve, post, vrtni i povrtni radovi - ma muka živa dok se mi u civilstvu rvemo sa računima, kreditima, šefovima, bolestima telesnim i mentalnim, prekovremenim radom, uličnim nasiljem, kriminalom, ratovima, epidemijama, poplavama, požarima, zatim, prilikama da sa uzme ili primi mito, kockom, drogama, ženama... sve to nije lako, pa nije ni čudo što mnogi traže utehu u "opijumu za narod". a neki čak se toliko navuku na taj "opijum" da požele da ga uživaju doživotno u posebnim "opijumskim kućama" poznatijim kao manastiri gde se imaju doživeti intenzivna psihodelična iskustva. a za svo to duhovno uživanje i tripovanje ima se idealan izgovor - molitva za druge, za mene tebe nas grešne i naše pokajanje i spasenje... da oni to ne rade život na ovom svetu bio bi sigurno još gori no što jeste. ne možemo to proveriti ali mora biti da je tako a može se biti i monah u civilu - iz čiste ljubavi prema bližnjem i samoodricanja dati sve od sebe da drugima pomogneš, rasprodaš sve što imaš i podeliš sirotinji, daš krv, kožu s dupeta, bubreg kome treba, podmetneš se kad nekog bije rulja, itd itd. e bato, to su muda Isusova. ako je on najveći uzor, kako on nije nigde bežao i sklanjao se od iskušenja ovoga sveta. da, ima puno tih praktičnih načina da se čovek podvigne i požrtvuje samo što nisu tako elegantni i bezbedni kao molitva

(MC5) lud k'o struja i jako duhovit gitarista. ima puno sjajnih gitarista zajebanih likova ali koliko ih znate koji imaju duha, tj. koji su duhoviti?

zanimljivo, kad se u google-u ukuca reč "несливено" ovako ćirilično dobije se sedam strana hitova sa mnogo jakim tripovima. pokušaji pravoslavnih mislilaca kroz vekove da opišu prirodu Svetog Trojstva su čista psihodelija. probajte i sami, dobar je rad