Voyager

ja se zalažem za unisex manastire. lako je bivati i napredovati u vrllini kad si izolovan od ovodruštvenih iskušenja, lepo uživaš u prirodi, a još dobiješ gajbu, has i ćeps za dž. dobro, ima fizikalije i baštenskih radova, ali u onoj prirodnoj lepoti je takav rad čisto zadovoljstvo. mnogo je teže ostati (pravo)veran kad ti mirišljave klinke sa golim stomacima defiluju ispred nosa. monaštvo je linija manjeg otpora.

jel ovo najbolje što možemo da proizvedemo? tričavih dve hiljade godina ovakvih i sličnih rasprava bez suštinskog pomaka, jer nemamo poverenja međusobnog i sujetni smo, mislimo da možemo sami za sebe da osvojimo nagradu, a istina je da je možemo osvojiti samo ako unapred prihvatimo da ćemo svi podeliti prvo mesto, svi proći kroz cilj istovremeno. poenta je u kolektivnom poduhvatu koji se završava kosmičkim orgazmom. jedini smisao i konačno ispunjenje je u tome da svi svršimo zajedno. ali svi, svi, svi. u tome i jeste problem - retko se dešava da i dvoje ljudi svrši zajedno a kamoli 6 i kusur milijardi... da, zamislite takav ekumenski "grupnjak", stotine miliona nagih ljudskih tela koja se uvijaju jedna oko drugih, dahću i znoje se, sve dok ne dostignu i jednom trenutku vrhunac. šta se dešava u momentu kada se oslobađa tolika abnormalna količina životne energije? E to bih ja voleo da vidim, to bi već bilo NEŠTO...

nema šta da se vidi, sve je već bilo... nema premijera, samo repriziraju reprize repriza

pa i Monika se kaje, gorko se kaje... hmmm, upravo imam jak deja vu, ovo isto dopisivanje se dešavalo već nekoliko puta siguran sam. živimo u simulaciji, jasno kao dan ko zna koliko puta si se već zamonašivao... ko to tamo resetuje? evo znaka, Rogozube...

kako god hoćeš, ali onaj Brunello te čeka, a možda te Monika i ja posetimo ako napravim hit pa je upoznam na nekoj džet-set zabavi. zamisli taj trip, dođemo nas dvoje sa flajkom vinoze i kao 'de si jebote lesi, sednemo na klupu izvadimo plastične čaše da nazdravimo, i ti saspeš Moniki da je bludnica i grešnica (ccc, a Isus kako je pomogao bludnici, tu ti nije uzor, ccc) a Monika tebi - ma, opušteno...

ako je neko biće savršeno znači li to da je samodovoljno? da li onda može biti usamljeno, osećati da mu neko ili nešto nedostaje, pa mu Tata stvori "družbenicu"? ili, može li savršenom biću biti dosadno, pa da mu tata napravi družbenicu da prekrati večnost? ako je jedno biće savršeno, onda je dovršeno u svakom smislu i nema svest o promeni, o mogućem drugačijem iskustvu od postojećeg pa mu ni ne može biti dosadno. Adam je dete s greškom, a sloboda mu je data kao prilika da zgreši, tj. ispolji svoju nesavršenost. zašto? bog voli da se poigrava sa sobom samim tako što se odriče svoje odgovornosti za čoveka, odriče se dela svog suvereniteta, ako se tako može reći. zašto to čini? pa, svemoć ga smara, dosadna je, statična. dakle, ni bog nije savršen. jeste sveznajuć, jeste svemoćan, sveprisutan i večan, ali je sam sebi dosadan. potrebna mu je zabava, dinamika, drama, potrebni smo mu mi kao cirkuzanti ili farma mravića. sledi da je zabava dobra, bogougodna je, bukvalno. iz svega ovoga sledi: Rogozube, rođače, ne idi u manastir nego daj da se veselimo, cirkamo Brunello di Montalcino (ja častim ), sviramo i slušamo muziku i džuskamo, udišemo žensku kožu i kosu, delimo užinu i džeparac...

gnusobe?! šta je ovde gnusno? (izvinjavam se zbog ovog mini-spama, obećavam neće se ponoviti ) ništa pomodno, samo sam naveo simbole vrhunskih vrednosti - muzika, žena, vino - pa ne možeš reći da si ravnodušan prema ovom trojstvu izvora vrhunskog zadovoljstva. biti u ženskom društvu uz muziku i vino, ne vidim pravoverniji i pravoslavniji način da se proslavi Bog kao stvoritelj ovoga sveta, i onoga što je u njemu najveća divota i lepota, da ne kažem milina čuti, dotaći i okusiti. slažeš li se ti, odgovori mi?

mislim, očigledno je... ona scena na kraju kad ostaje sam da sedi k'o posran na terminalu aerodroma.

zašto naglašavaš "južne" i "vukojebine"? u poslednje vreme je bilo svirepih ubistava u užem centru bg-a. ljudi su vrlo frustrirani iz raznoraznih razloga, a nemaju ni rat u kom bi iskalili svoj bes, niti Glavnog Krivca kakav je bio Sloba koji bi fokusirao njihovo nezadovoljstvo. i šta se onda dešava - agresija se okreće unutar društva, svaka pa i najmanja razlika postaje dovoljan povod za nasilje. slučajeva serijskih/masovnih ubica će možda biti još, možda sve više, ali ne vidim šta ja kao pojedinac mogu da učinim osim da sve više pazim gde i kada izlazim, s kim se upoznajem, znači oprez na oprez koji vuče na paranoju i zaključavanje u svoje mikro-svetove. ono što mene mnogo više zabrinjava od sporadičnih slučajeva masovnih/serijskih ubistava je ogroman potencijal ovog društva za fašizam, za masovne obračune i kolektivne izlive nasilja na široj skali, i na kraju građanski rat. to bi bilo najniže što jedno društvo može da padne, dno dna. a ovo, da li me neki serijski paćenik vreba kao sledeću žrtvu, ili će neki masovni paćenik da me, kao kolateralnog prolaznika, pokosi rafalom iz kalaša - sve to može da me zadesi i u bilo kojoj visoko razvijenoj i civilizovanoj zemlji.

jel zna neko gde je nestala Stoja? Vidim u poslednje vreme mi nešto nedostaje, pitam se šta i shvatim da je to Stojanka (ne majka knežpoljka, neko Novaković dakle, za sve njene fanove na ovom forumu evo jednog hita, po meni najjačeg, sa trećeg albuma. snimak malo lošiji ali mu daje šmek, zvuči prljavije, da ne pominjem da je na albumu klarinet odsvirao legenda Ferus Mustafov. Umri sledeća je isto sa tog albuma, a ove harpije joj prilaze s leđa da je dekoncentrišu... Neka pati i ova stvar kao i nastup u grandu pokazuju koliko je narod obožava... Da isečeš vene hajde dođi da sviraju. za tebe i mene da sviraju tako dobro da isečeš vene prvu turu da popiješ a drugu da platiš, na pamet ti neće pasti kući da se vratiš

evo ga Sveto Trojstvo, mislim ako smo realni ljudi ovo je jedini oblik religioznosti koji ima smisla (naročito druga Ipostas ) siguran sam da će se Rogozub i Diamond složiti da je tako (makar u sebi ako ne javno), kažem, ako su realni i iskreni momci.

malo. ali ja sam sporedan. tebe, mene, sve nas oduvek i zauvek podjebava "Otac naš nebeski" zato što mu je dosadno, smara se, pa uzme i stvori čoveka da vidi kako će se ovaj snaći. dokoni bog sebi pravi zanimaciju. kažem, to je samo jedna od mogućnosti (raj/pakao). postoje još najmanje dve: - biološka smrt je kraj u svakom smislu. - sva ljudska bića, bezuslovno i po prirodi stvari, nakon telesne smrti prelaze u novi oblik postojanja, isti za sve. to je čisto fizički proces, bez ikakve moralne dimenzije. ti si izabrao hrišćansku varijantu. imaš svoje razloge, poštujem to, ali svoj izbor nemoj predstavljati kao jedini pravi.

sigurno da tražimo zabavu, vino-žene-muzika eto ti Svetog Trojstva nego, opet ta reč - spasenje. spasenje od čega, od koga, iz čega? šta je to toliko strašno što nam preti ili nas ugrožava pa da treba da se spasavamo?

otkud znaš da neće? imaš neoborivi dokaz? naravno da nemaš niti možeš imati, sve što možeš je da veruješ u večni život i neumitnost iseravanja niza običnih smeđih govana. nemam ništa protiv, ali je šteta. jer, kad bi ljudi više verovali u mogućnost iseravanja ultraljubišastog govneta a manje o smrti i večnosti, svet bi bio prepun sjajnih ljudskih dostignuća. ovako, većina unapred odustaje i kompenzuje verovanjem u "ono što dolazi posle..." "Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski", ko je to rekao? a, s druge strane "ne možeš da Ga dostigneš". tako je to kad te Neko podjebava i još uživa u tome, zabavlja se

i ako sam negde stigao bilo je iznutra jeste mi to jedan od omiljenih filmova, ali sam dovoljno mator da se više ne identifikujem sa filmskim/književnim/stripovskim likovima.

pa nisi baš objektivan, ovo si napisao iz ugla hrišćanskog vernika koji već veruje u večni život duše (u raju ili paklu). jer, postoji i mogućnost da je telesna smrt The Kraj, znači nema ničeg posle, nema svesti ni bića u bilo kom obliku, samo ništavilo. zar je ta mogućnost toliko strašna? rođen si, živeo si kolko si živeo, rikneš i to je sve. šta fali tome? drugo, postoji mogućnost da ljudska "duša" nastavlja da živi posle telesne smrti kao prirodna pojava, znači svi mi bez razlike, bili vernici, ateisti ili agnostici, nastavljamo u večnost kao nekakav nematerijalni entitet. u tom slučaju, motiv da se postane vernik radi spasenja iz smrtnog tela, praktično strah od smrti, postaje potpuno izlišan. mada, iz ugla Crkve kao centra moći je uvek bio najbolji mamac za pecanje vernika - oćeš večni život, eee dečko prvo nas da ispoštuješ pa to je već stvar ukusa neko više voli da ako je negde krenuo tamo i stigne, doživi ispunjenje i konačnu svrhu, a neko bi samo da se beskonačno vozi i uživa u vožnji. ja bih uvek izabrao varijantu u kojoj znam na čemu sam, pa makar u nedogled statirao, nego da me Neko večno ispaljuje - bravo, blizu si, ajde, još malo još malo i... prc! you can't touch this

!? što mator brate pa evo ja imam isto 31 pa se i dalje ložim na svirku, treba uskoro da kupim novu džitru, ponovo idem na časove i to mi časove daje jedan forumaš sa ovog foruma koji je mlađi od mene 7 godina Sve se svodi na jedno a to je da li ti je mnogo stalo do svirke ili ti je mnogo važnija tvoja profesija, faks koji si završio, brak i porodica ako si je zasnovao. Meni je ovo prvo, mada vrlo je moguće da sam u žešćoj zabludi ali nema sad vrdanja Eto, zar te nisam utešio?

Kul je Sloba Stanković samo mu fali jedan dobar scenarista. Ako neko zna preko kako mogu da stupim u kontakt sa njim, molim da mi javi Evo jedno pitanje za sve pornićare: koja javna ličnost bi bila prava porno zvezda? I u kakvom setingu, probajte da opišete neku scenu ili radnju filma u kom bi glumila. Moj prvi favorit je Nataša Miljković. Radnja: kao iskusni profesionalac ona drži kurs mladim novinarima pripravnicima na RTS-u, a neke od njih i privatno "podučava". Muške i ženske pripravnike, jednako. Tijanić sve to potajno snima i posle je ucenjuje da mora da ga zadovoljava u kancelariji. šta reći, rođena za njave.

pa da, oćeš da jedeš da jebeš a to košta. mnogo košta... i vredi svaku jebenu paru u principu je bitno da, pre no što te život dokusuri, odradiš svoje najveće tripove i poduhvate a onda je manje bitno da li ćeš odapeti u 35-oj, 45-oj ili dočekati dublju starost. Šta vredi dug život uzdržan i umeren u svemu kad nisi probao ono što si želeo i koliko si želeo i napravio sve što si mogao. Ipak, vernici će reći da vredi jer je bogougodan, hrišćanski upodobljen život preduslov za spasenje duše i večni život. Taj motiv meni nije baš jasan, mislim, šta će im koji moj večnost? Ajde da ih čeka neka Velika Nagrada, u vidu konačnog sjedinjenja sa Bogom, pa da ih razumem. Ali, od toga nema ništa - samo večno uzrastanje i približavanje Bogu, ali nikad konačno stapanje. Beskonačno se približavaš y osi ali je nikad ne sečeš. Znači, moša Prema tome, trebamo divljati, iživljavati se koliko god možemo dok se ne zasitimo, pa onda opet ruke uzrak, par litara rakije i udri dernek i tombola do zore!

Moraju li svi pevači u horu biti kršteni da bi mogli pevati u crkvi? Ja sam se jednom prilikom prošvercovao na probu hora, prethodno sam uzeo note od jedne vernice i probao malo kod kuće. Već sam pomenuo, taj Drugi Antifon mi je zvučao dobro i provežbam malo... Odem na probu i iznenadim se u koliko brzom tempu pevaju tu stvar, učini mi se da kvare lepotu te pesme. Priupitam jednu ribu - što ovo ovako brzo ide - a ona kaže - ma nije to ništa, dešava se na jutrenjima da neki baš ubrzaju, šta će ljudi, žure na posao... Kapiram ni bogoslužbenik se ne buni, nego daj da se odradi pa da palimo Lepo od tebe, cenim iskrenost, a ovo što kažeš za tog dečka i to ti verujem na reč. Jer, drugačije spoznaješ svu težinu i vrednost vrline ako si pethodno sagrešio. Zato i nije nebično da npr. teški pajdomani postanu iskreni vernici jer uzrastanje u vrlini ne doživljajavu formalno, kao puki ritual samousavršavanja i kupovanja karte za večni život. Ne, već kao nasušnu duhovnu potrebu, spas od unutarnjeg horora koji su sebi dozvolili. Strah od smrti tu ne mora biti presudan, već onaj trenutak kada ti se povrati savest, kada se suočiš sa zjapećom prazninom i besmislom doperskog života, pa još krenu suze iz samosažaljenja, stida i sramote što si sjebo sebe i ljude oko sebe - i tu negde počinje proces kajanja i izbavljenja. Ne kažem da treba grešiti i odavati se porocima, ali ako neko već oseća tu potrebu i jaku želju da udovolji niskim strastima - treba tako i da učini. Naravno, ovde mislim na puteni greh, sladostrašće, ne na potrebu da se ubija, vara i laže. Krade, da, ako se uzima od bogatih i daje siromašnima Znači ako neko želi da se gudra, cirka, ždere slatko i masno, i jebe sve što stigne - samo napred momče, devojče. Što rek'o najveći pravoslavni duhovnik svih vremena Grigorij Jefimovič Raspućin: "Unizite se grehom!" Ali, postoji jedan zajeb u svemu tome, što često ne primetimo da smo počeli da natežemo debelo iz đavolje flajke, i onda ako se to nastavi od toga može i da se rikne

to shto cjesh ti da kenjash u kacu za kupus, samo prlja kacu za kupus, i ne menja chinjenicu da je vece sholja napravljena za kenjanje. Ispada da je pevanje u crkvi kenjanje u wc šolju, što uopšte nije loše poređenje kad se vidi kakav se sve ljudski otpad okuplja na bogosluženjima. U stvari, pojanje pre dođe kao mlaz vode iz vodokotlića koji spira ono što sveštenik i vernici izmetnu, pa do sledeće prilike. Znači li ovo da nema preobraženih u tvom okruženju? Pa dobro, jesi li se makar ti promenio suštinski? Pokušaj da budeš nepristrasan prema sebi

Da, to stvarno jeste poenta ali i ona najteže ostvariva. Ako je tačno da je karakter sudbina, koliko li je onda teško izdići se iznad sopstvenog karaktera a kamoli postati "potpuno nov čovek". Evo, jel neko od forumaša zna nekog vernika pravoslavca iz svog okruženja koji se suštinski promenio? Dobro, ovde smo svi mlađi ljudi oko i ispod 30 god, još je rano, ali makar malo da se promenio? Znam desetine njih kojima su puna usta citata i "mudrih reči" ali da su se promenili, i to još na bolje... slabo to nešto. Govorim o pojedincima koje znam od prvog osnovne, znači skoro po 25 godina, malo li je kvoter veka Kul, videćemo šta će biti s njima ubuduće, za sada vidim su neki postali gori nego što su bili, ako se to računa.

Šta misliš o Divni Ljubojević i horu Melodi? Što se mene tiče jedan od najlepših glasova koje sam čuo, čak sam dobio autogram od nje na sajmu knjiga '03. Pre nekoliko meseci sam imao neočekivanu raspravu sa jednim sveštenikom ispred Hrama, gde me je ovaj kritikovao za idolopoklonstvo prema Divni, malo smo zapenili bili a gospon popa je imao uza se i momka iz obezbeđenja koji me je mrko gledao, nije bilo baš naivno Dakle, da li misliš da je izvođenje duhovne muzike izvan crkve pogrešno; šta je strašno ako ja kad mi prija otpratim sebe na akustari dok pevušim npr. Drugi Antifon?

Zašto ne valja? Da li samo nije po tvom ukusu ili smatraš da postoje objektivni razlozi? Zaboravio sam da pomenem Marinu Živković, uopšte mi nedostaju hard folkerke iz '90ih, Marina, Božinovska, Zlata... slabo se pojavljuju u Grandu u poslednje vreme. Zlata mi je omiljena pevačica jer taj njen kričavi i korodirani vokal je otrovan, kad slušam tačno mogu da osetim kako me štipa za mozak i isisava ga, prava je sukuba. Onaj njen hit "Vodićemo mi ljubav" kao i "Zagušljivo" imaju prizvuk nečeg pokvarenog i zlokobnog. Šta je o Zlati rekla uvek pronicljiva Vendi:

Ako pričamo o turbe folku, a ovaj topik je najviše povukao na tu mračniju, metalskiju stranu, onda mogu da kažem da ga slušam u retkim, tzv. "dno života" trenucima. To su trenuci dubokog očajanja, kad mi pripadne muka od svega, a nikakav izlaz, nikakvo razumno rešenje nije na vidiku, jednostavno pomislim u kurac nek' ide sve jebe mi se i za šljaku i kintu i ortake i ribe i urednika koji me drka i tripove o drugačijem, udobnijem životu - ostanu samo niske strasti i želja da se valjam u sopstvenoj prljavštini, i da me baš zabole za sve... To bi bio taj intimni motiv za slušanje turbo smeća ovako na gajbi, kad uzmem odvrnem Stoju, Martu, Zlatu, Gocu... Drugi razlog je što je ta "muzika" simbolizuje čitavo to hevi vreme i breme '90-ih koje smo šatro ostavili iza sebe, ali nikako da ga konačno zbacimo, uvek novi tegovi i nove prepreke za pokušaj normalnog života. Zvuci turbo estrade su najtačniji soundtrack za ovu bliskoistočnu Srbiju bahatih i moćnih, surovih i gramzivih, Srbiju gladnih i bolesnih koji se tiskaju i kašlju oko nas u prevozu, na buvljaku, na kasama diskonta i čekaonicama domova zdravlja, Srbiju mladih ljudi očajnih i besnih najviše zbog osećanja nemoći i zle sudbine koja nas tera da se raspištoljimo i raspojasamo i uzmemo sada i sve nehajući za posledice, jer bolje nećemo dočekati ili hoćemo ali prekasno. Drugi muzički žanrovi koji odgovaraju "duhu vremena" su još hip-hop i metal. Hip-hop zbog oštrih soc-političkih komentara i priča sa ulice, pa onda metal zbog turobnosti i težine, mržnje i zla koji sevaju iz pogleda i stalno vise u vazduhu, slutnje nekog konačnog obračuna i sveopšte ulične klanice, građanskog rata koji bi doneo totalni horor ali i označio konačno doticanje dna dna i doneo dubinsku katarzu (to je čisto muzički efekat, fali više soc-real tekstova na srpskom da bi prejebao folk i hip-hop po aktuelnosti.) Treći razlog je utisak da turbo zvezde vode super uzbudljiv "rokerski" život (seks, droge i folk'n'rol): špartaju po dijaspori od Amerike do Australilje, imaju love, gudre, ribe, pažnju medija, svašta im se dešava, obračuni, svađe, pucnjave, sve deluje opasno i rizično i moćno. Logično je da klince privlači takav život bilo da ga prate i poistovećuju se kao fanovi ili i sami pokušavaju da postanu deo estrade. Aca, Ceca, Džej, Mira, Stoja, Seka - sve te biografije deluju autentično, prevejano, namazano, prekaljeno, iskusno - krenuli sa ljute margine/provincije, nemaštine, iz izbegličkih kampova i drumskih krčmi, dogurali do statusa "nacionale" the hard(core) way... Kako domaći rokeri tome da pariraju (ako su ikad i mogli)? Kad odem do Mitrosa npr. i vidim tamo klinca sa kosijanom i preslikačem na majici, doš'o s kevom da pazari džitru jer je bio odličan na polugodištu Teško, nisu to iste startne i klasne pozicije, ni blizu...