Voyager

Prelistavao sam malo ovaj sjajni topik i rekoh da dodam i moja dva favorita najveća svih vremena, bar što se tiče izvornog i neo folka, za mene dva najosećajnija vokala. Greh je da ih ne pomenemo:

Iz mog iskustva i razgovora sa vernicima, ono što piše u pravoslavnim knjigama najviše služi tome da se razmeće znanjem, ćaska i diskutuje po slavama, žurkama, forumima i sličnim prilikama. Kada treba živeti, iz dana u dan, u skladu sa onim što je pročitano, e tu stvari počinju da škripe. I ja bih voleo da ljudi sami mogu da proniknu u pravoslavnu lektiru, ali mislim da im je ipak potrebna "stručna pomoć". Klinci u školama imaju veroučitelje, a šta je sa odraslima, ko če njih da podučava? Filaret? Amfilohije? Atanasije? Pahomije? Ilarion? Irinej? Zaista mogu da biraju na koji od ovih svetlih primera će se ugledati Bi li mogao objasniti, kako nam krst okačen o retrovizor pomaže "da se čuvamo od drugih i druge da sačuvamo od sebe."?

Nisam ni rekao da Crkva treba da odbija ljude već da im pristupi ozbiljnije, temeljnije, a ne ovako nonšalantno. Verounauka u školama će koliko-toliko pomoći u vaspitavanju novih generacija vernika, ali šta je sa odraslima koji bez ikakvog pojma o suštinskim vrednostima hrišćanstva postaju vernici, prihvatajući veru na nivou puke ritualne prakse, da ne kažem magijskog mišljenja i sujeverja. Pogledajte samo koliko ljudi nosi brojanice i kači drvene krstiće na retrovizore. Za većinu njih je dakle svejedno - potkovica ili krstić, crveni konac ili brojanica - u njihovoj svesti su to samo amajlije ili talismani koji ih štite od "zlih sila", baksuza, bolesti, urokljivih pogleda, "negativne energije", "zračenja", a ne simboli ljubavi, požrtvovanja, smernosti, strpljenja... Novi talas vernika '90-ih i '00-tih nije doneo povratak pravoslavlju, već primitivnoj plemenskoj kulturi koja je samo zaodenuta ritualima i simbolima hrišćanske vere.

Džulijet je opasna glumica, prvi put sam je baš zapazio u filmu Kalifornia ('93). Što se tiče benda, mislim da više pozira, u smislu, glumi rok pevačicu nego što to stvarno jeste ali i kao takva je pojam recimo za naše ribe. Hmm, da je meni takva punokrvna rok frontmenka-lujka za bend, svašta bi napravio. Ali, kao što reče meni jedan ovdašnji menadžer - takvo nešto Srbija još nije izrodila. Najviše dokle smo dospeli je Sladža Miloševič u svojoj ložačkoj pank fazi i posle ništa, kesa... Čak i od metalki slaba vajda...

slažem se, SPC je deo ovog društva i logično je da kriza elite pogađa sve njene segmente, od sportske do crkvene. ipak, crkvena elita je ta koja tvrdi pravo na duhovno vođstvo, na usmeravanje naroda ka pravim vrednostima. ja se samo pitam, s kojim pravom ako sama nije u stanju da prvo pročisti svoje redove a u skladu sa tim istim vrednostima?

U tome i jeste problem - kako očekivati od običnih vernika da budu smerni, skromni i krotki kad vide ljude koji bi trebalo da im budu svetli primeri i pastiri kako se bahate, voze džipove i bembare, vedre i oblače na političkoj sceni, drpaju maloletnike, blagosiljaju krimose, krste čivave... pri čemu im sve te nepodopštine prolaze nekažnjeno. Kako da zamerimo običnim vernicima na ponašanju koje nije u duhu vere, kad se velikodostojnici crkve onako ponašaju? Naravno, nisu svi takvi, ima i svetlih primera kao što je vladika jegarski Porfirije, na primer, ali takvi su vrlo retki, a njihov uticaj na širu javnost, što je najvažnije, zanemarljiv.

Teško je, naročito ako postoje jaki političko/finansijski motivi da se broj vernika uvećava što brže. Mislim naravno na vrlo liberalan, da ne kažem prozelitski odnos SPC prema prijemu novih vernika. Zašto je naša crkva toliko zanemarila instituciju "katihumena"? Umesto da čovek koji dođe i izrazi želju da se krsti, dobije literaturu da iščitava, da redovno dolazi na katihizis, i tek posle određenog vremena u razogovoru sa sveštenikom dokaže upornost i istinsku želju da postane pravoslavni vernik - jok, dođeš platiš tarifu, kum, svedoci - bum tras evo ti krštenica i aj' zdravo. Čim je toliko lako prići crkvi i krstiti se, nije čudo što imamo toliko (suje)vernika, "nepravih" novopečenih, ritulno/formalnih pravoslavaca, koji se suštinski nimalo ne ponašaju u duhu vere koju su formalno pihvatili. Dakle, ja mislim da je za to najviše odgovorna SPC, koja valjda veruje da je bolje olakšati ljudima da priđu veri, da ih ima što više i što pre pod okriljem Crkve, a onda će oni pre ili kasnije postati pravi vernici?! Dosta navino uverenje sa psihološkog aspekta, ali ne i sa političkog i finansijkog - što više vernika veći prihodi (donacije, parohijal, tarife za sahrane/svadbe/krštenja, itd) ali i veća mogućnost da se na vernike utiče politički, da se preko poruka svojih duhovnika usmeravaju ka određenim političkim/ideološkim opcijama koje Crkva podržava.

Jel može neko da mi preporuči profesora bluz/rok gitare? Vrlo sam zarđao, a i ono što sam nekada znao je izvetrilo od dugogodišnjeg ispiranja mozga. Čini mi se da sam bolje svirao sa 16 nego sada sa 30... Ovih dana naručiću novu džitru, a i spremam neke autorske stvari i bend okupljam, ali sramota je da izađem gore a da ne odsviram pristojan solo. Ne trebaju mi arpeđa, tapinzi, svipinzi, šredinzi i ostale predrkancije, već da aranžiram solo i da odsviram funkcionalno u odnosu na stvar. Konkretno, pentatonika molska proširena i arabika, kroz različite pozicije - fraziranje i improvizacija. U stvari, ni ne treba mi neki poznat i cenjen učitelj, može i neko od vas iskusnih forumaša metalera ko je zasnovan na bluz/hard rok korenima da mi daje časove, što bi isto bilo ok...

što se mene bar tiče, ovde si udario u zlato. ja takođe mislim da su ljudi mnogo sličniji jedni drugima, nego što to žele da priznaju, pa ma koje da su vere, rase, nacije, klase, pola, ma koje opredeljenosti političke, seksualne... zašto je to tako? valjda egoizam/sujeta. uzmimo banalan primer: kako se većina ljudi oseća kad primeti da neko ima poptuno isti komad odeće? vidiš lika u busu koji ima potpuno istu, identičnu majicu, a baš si se trudio, bunario da kupiš baš neku neobičnu, u kojoj deluješ neponovljivo, autentično. zašto je to tako neprijatno i frustrirajuće, bar za većinu ljudi? da ne pominjem primer kad dve ribe obuku istu haljinu, pa to je katastrofa totalna pokušao sam da se setim nekih univerzalnih ljudskih vrednosti. npr. one tri stavke iz dnevnog horoskopa: ljubav, posao, zdravlje. svaki čovek želi da voli i da je voljen, da je uspešan u nekom svom naumu/poslu, i da je zdrav. jel tako?

ako ti kažeš da ti verujem, jer ta žitija nisam čitao. nije bilo prilike a ni želje, jer nisam pravoslavni vernik, niti vernik koje druge vere - mogao bih da kažem za sebe da sam humanista verujem da kvarni mogu da se poprave a pravi pokvare, samo je pitanje vremena. međutim, postoje situacije kada se sve brzo dešava, kada nema vremena za milosrdne reči, za propovedi. ima vremena samo za jedan pogled i za osećanje. kažeš "Retko kada se paganskim dzhelatima zaustavljala ruka..." - da li ono "retko" znači da ima i suprotnih primera? šta je sa Isusom u koloniji leproznih, koji jednim pogledom punim čiste ljubavi i milosrđa zaustavi rimskog stražara koji na njega nasrće korbačem jer je zatvorenicima dao vode? (primer je iz filma Ben Hur, ne znam da li nešto slično je opisano u Bibliji). ali Isus je bogo-čovek, može mu se, a mi smo samo ljudi. stvarno, kako to njemu polazi za rukom? po meni, tako što se on u sebi ne obraća i ne moli svevišnjem Bogu, jer on sam jeste Bog i sam sebi Otac (i Sveti Duh, naravno, kojim je je sam sebe oplodio u telu device). Dakle, verujući u Boga on zapravo veruje u sebe, što mu omogućava da se neposredno okrene čoveku ispred sebe, da svoju ljubav usredsredi ka nasilniku koji hoće da ga povredi. možemo li se onda i mi ugledati na Isusa, bogočoveka? pa sad, ako je u svakom od nas klica božanskog, onda možemo. greška je, po mom skromnom mišljenju, u tome što se u odsudnom trenutku obraćamo Bogu kao posredniku, očekujući bilo da "interveniše" i umiri nasilnike, bilo da nas uzme sebi, pošto smo se odrekli života. ne, nije rešenje u pasivnom, da ne kažem, mazohističkom samoodricanju i olakom prepuštanju života, već upravo u pokušaju svesnog i neposrednog voljenja onog koji ti želi zlo, koji želi da te rastrgne i uništi. treba da pomislim ovo bez i trunke sumnje: ja volim što sam živ i želim da živim. ljudi ja vas volim i znam da ste dobri - i pritom blago se osmehnem i oni će zastati, i svi ćemo zajedno, zbratimljeni, otići do dragstora da cirkamo đačko pivo

drugo je ako te napadaju demoni iznutra, tvoji lični demoni. da li misliš da je Pavle odvratio demone sa te unutrašnje strane, ili se i dalje sa njima bori, dokle god je živ? ja sam mislio na situaciju kada te napadaju spolja - ako si savladao strah i mržnju u sebi onda će i onaj ko nasrće na tebe osetiti taj isti smiraj i odustati od svoje zle namere. teško je, rizično je vrlo, ispitati to praktično. npr. to bi značilo da stojiš pred ruljom koja kreće da te ugazi, ali potpuno oslobođen brige, straha da ćeš biti teško povređen ili čak ubijen. to bi značilo da si se duhovno podigao iznad nagona samoodržanja, dakle iznad jednog od ključnih obeležja "ljudske pirode". ali opet, hrišćanstvo i jeste po svom karakteru natrpirodno, zar ne?

Da li mislite da je patrijarhu potrebno obezbeđenje? Ako je on zaista svetac-koji-hoda onda bi i najveći zlikovac koji bi pomislio i krenuo da patrijarha fizički povredi ustuknuo u poslednjem trenutku, jer bi ga patrijarh nekako "ozračio" svojim čovekoljubljem, takoreći, pripitomio na keca. To važi i za svakog od nas - ako imamo samo ljubav za drugog čoveka, onda smo potpuno bezbedni, tj. ne moramo čak ni da pribegavamo nasilju u samoodbrani jer nas niko neće ni napasti. Samo, malo je teže dostići taj nivo duhovnosti, da ne kažem da deluje kao čist sf.

Odlično napisana priča, i mene je pogodila kao i većinu čitalaca ovde na forumu. Ali, s obzirom da ja verujem u razlikovanje kvaliteta dela od kvaliteta ličnosti autora moram da dodam i sledeće: - ako je tragični događaj iz priče realan: Zbrilion, ti si jedna sebična kukavica. Dok je sve bilo lepo i fino, u oblacima, u stihovima, ti si bio tu da podeliš dobro. Kad su stvari krenule po zlu, ti iskulirao... Ako nam je zaista stalo do nekoga (šta znači ono "dovoljno stalo" ?!) onda ćemo se uvek naći čoveku u patnji, pa koliko god nam njegovo ponašanje delovalo kao blef, privlačenje pažnje, itd. - ako je događaj izmišljen, moram priznati da je pisac vrlo vešt u manipulisanju ljudskim osećanjima, što će reći: Zbrilion, ti si jedna sebična kukavica.

Wayne Kramer Billy Duffy Steve Stevens Anton Goran Majkić (Dža ili Bu) van konkurencije: dr. Milić Vukašinović Mladen Pavičić-Pava (P. Orkestar)

_NeSo_ hvala ti, svratiću do Mega Music-a, njih sam smetnuo potpuno, a na e-bayu sam video tog LTD-a ali se isporučuje samo unutar US.

razmatram dve džitre (Godin LG Hmb, LTD EC-400). ne mogu da se kupe ovde - jedino artistsystems zastupa godin ali ovaj model koji mene privlači nije u ponudi, a zasebno naručivanje je vrlo neizvesno, blago rečeno. što se tiče LTD-a, mitros je skoro na svom sajtu najavio uvoz ESP/LTD s tim što ne znaju tačno koje modele niti po kojim cenama. lik mi je samo rekao da pogledam na nemačkim sajtovima kolika je cena i dodam pdv, tolko bi me izasla otprilike što je dosta skupo. trenutno nemam nikog ko bi mi džitru kupio napolju, ostaje dakle varijanta da je naručim preko neta. šta mislite koliko je to pouzdano, preko koga, koliko bih platio više u odnosu na istaknutu cenu (transport, carina, porez, itd)? takođe, poprilična je razlika između cena na američkim (600$) i eu sajtovima (700e) za istu gitaru, s tim što je pitanje da li se uopšte rade isporuke iz USA do nas? šta mi je činiti?