-
Posts
473 -
Joined
-
Last visited
About Veles
- Birthday 09/12/1905
Contact Methods
-
Website URL
http://www.metalprovider.com/serbianmetal/demise-zine.html
-
ICQ
0
Profile Information
-
Location
Pod Slobodnim Suncem
Recent Profile Visitors
3827 profile views
Veles's Achievements
Anonimus of Metal (1/6)
1
Reputation
-
Ušli smo u V godinu... ad infinitum Na ljeto ponovno okupljanje.
-
Преселили су се у Валхалу. Свираће на дан Рагнарока.
-
Ma to je sve banda jedna neradnicka...........
-
Bar, Ulcinj, Kotor, Herceg Novi, Tivat + 2 porodice iz Dubrovnika koliko je meni poznato.
-
Apsolutno netacno. Bar, Ulcinj, Kotor i Dubrovnik su bili katolicki. Tek kasnije ce ih mletacka r. uzeti pod svoje sem Bara i Ulcinja u kojima ce odnos pravoslavni Srbi i katolicki srbi biti 50:50. U svim ovim gradovima koristila se cirilica amise su bile (i dan dana su) na staroslovenskom. Srpstvo se i danas zadrzalo ovdje.
-
PIKA VAM MATERINA OPIJANIO SAM SE KO STOKA U 10 UJUTRU I NE ZNAM DJE SAM!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!ayyyyyyqwrgfjvghkluzfjwrswa
-
Nece, nece. Inace pravoslavlje nije uslov srpstva. Srpska je zemlja od istoka do zapada. Ustvari do neptuna.
-
hhe hhe Boro se ošišao ko Toma Akvinski!
-
Zbog takvih misljenja smo izgubili srpsku Dalmaciju, Krajinu i Dubrovnik.
-
nemamo clanove!!!!!!!
-
Svi mi tebe volimo grinderu naa operski.
-
Ladno sam procitao Rasa. Горска вило, сестрице уздана, На витеза пази Радована! Не посустај Караџићу брате, Цео српски народ поздравља те! Сви у теби праведника виде, Разбијачи земље нек се стиде, Како могу све да забораве, Cви се редом сад невини праве. Пред Богом се то не може скрити, Свевишњи ће тебе да заштити! Није тачно да c Радован крије, Него смишља кад ће пут Србије, Да прубуди народ посустали И да лучу слободе запали!
-
kao da ovaj tekst prebacim u latinicu???????? ХИТЛЕР И ТАЈНА ДРУШТВА Барон Јулиус ЕВОЛА Упечатљиво је да су неки аутори у Француској истраживали однос немачког националсоцијализма са тајним друштвима и иницијацијским организацијама. Разлог за то је претпостављена окултна позадина Хитлеровог покрета.Ова теза је прво изнета у добро знаној и мајсторској књизи Пауелса и Бержијеа,"Вече магова", у којој је националсоцијализам дефинисан као савез "магичарског размишљања" и технологије. Израз који је коришћен био је "Тенковске дивизије плус Рене Генон": фраза која је лако могла да проузрокује да се еминентни представници традиционалне мисли и езотеријских дисциплина озлојеђено окрену у свом гробу. Прво неразумевање јесте конфузија између магичних и митских елемената,мада ово двоје немају ништа једно с другим. Улога митова у националсоцијализму је непорецива, на пример, идеја Рајха, харизматског Фирера, Расе, Крви, итд. Али пре него што неко ово назове "митови", треба да им приложи Сорелов концепт "мотивизирајуће енергије-идеје" (што су све сугестивне идеје обично искоришћене од стране демагога), а не приписати им било какав магични састојак. Слично, ниједна рационална особа не мисли о магији у вези са митовима фашизма, као што је мит Рима, или Дучеа, више него што је то случај са онима о Француској револуцији и комунизму. Истраживање би се одвијало друкчије уколико бисмо пошли од закључка да су одређени покрети, без да им је то самима познато, били субјекти утицаја који нису били само људски. Али ово није случај са француским ауторима. Они не мисле о утицајима те врсте, већ о конкретној природи, испољеној од стране организација које су стварно постојале, међу којима су биле неке које су у различитим степенима биле "тајне". Слично томе, неки су говорили о "непознатим надређенима" за које се предпоставља да су призвали националсоцијалистички покрет и искористили Хитлера као медијум, мада је нејасно какве циљеве су могли имати на уму док су то радили. Ако узмемо у обзир резултате, катастрофалне последице до којих је довео националсоцијализам, чак и индиректно, ови циљеви су морали бити опскурни и деструктивни. Морамо идентификовати "окултну страну" овог покрета са оним што Генон зове "контраиницијација". Но, француски аутори су , такође, приложили и тезу да је Хитлер-"медијум"- издигао себе у одређеној тачци од "непознатих надређених", скоро као Голем, и да је покрет тада кренуо својим фаталним правцем. Међутим, у том случају морамо признати да ови "непознати надређени" нису могли у потпуности да предвиђају и да су имали ограничену силу, те су били неспособни да зауставе њиховог претпостављеног медијума, Хитлера. Много је маште било исплетено о пореклу националсоцијалистичких тема и симбола. Позивало се на одређене организације као предходнике, али пре свега на оне којима је врло тешко приписати било какав оригиналан или фактички иницијацијски карактер. Нема сумње да Хитлер није измислио немачку расну доктрину, свастику, или аријевски антисемитизам: све ово је одавно постојало у Немачкој. Књига насловљена "Човек који је Хитлеру дао идеје" спомиње Јорг Ланца фон Либенфелса (племићку титулу је дао сам себи), који је претходно био цистицеријански калуђер и основао је ред који је употребљавао свастику;Ланц је уређивао часопис "Остара" од 1905. године, који је Хитлер вероватно знао, у којем су аријевске и антисемитске расне теорије већ биле јасно разрађене. Али много важније од "окултне позадине" националсоцијализма је улога Друштва Туле. Овде су ствари знатно сложеније. Ово друштво се развило од Немачког реда, основаног 1912. године, и водио га је Рудолф фон Зеботендорф, који је био на Истоку и објавио је чудну брошуру "Обичаји древне турске масонерије". Обичаји који су ту описани укључивали су понављања слогова, покрета и корака чији циљ је била иницијацијска трансформација човека ка којој је, такође, тежила алхемија. Није јасно са којом је турском масонском организацијом Зеботендорф био у контакту, а ни да ли је он сам практиковао гореописано, или је о томе само писао. Поред тога, не може се утврдити да ли су ови поступци били практиковани у Друштву Туле које је Зеботендорф предводио. Било би врло важно да се то зна зато што су многе највише личности националсоцијализма, од Хитлера до Рудолфа Хеса, често посећивали ово друштво. На неки начин, Хитлер је већ био уведен у свет идеја Друштва Туле од стране Хеса у току њиховог заједничког боравка у затвору, после пропалог Минхенског пуча. У сваком случају, мора се нагласити да је Друштво Туле било у мањој мери иницијацијска организација него што је било тајно друштво, које је већ користило свастику и било означено децидираним антисемитизмом и немачким расистичким размишљањем. Морамо бити опрезни када је у питању теза да се име Тула озбиљно и свесно односи на нордијску, поларну везу, у жељи да се направи спој са хиперборејским пореклом Индо-Германа-пошто се Тула појављује у античкој традицији као свети центар, или свето острво на најдаљем северу. Тула може бити и игра са именом "Тале", локацијом у Харцу, где је Немачки ред одржао конференцију 1914. године на којој је одлучено да се створи тајна, "народњачка" група која би се борила против претпостављене јеврејске интернационале. Изнад свега, ове идеје су биле изражене од стране Зеботендорфа у његовој књизи "Пре него што је дошао Хитлер", која је објављена у Минхену 1933. године, у којој је указивао на митове и "народњачки" поглед на свет који је постојао пре Хитлера. Према томе, озбиљна истраживања у Хитлерове иницијацијске везе са тајним друштвима не воде далеко. Неколико објашњења је неопходно која се тичу Хитлера као "медијума" и његове привлачне моћи. Чини нам се као чиста фантазија да је своју снагу дуговао иницијацијским поступцима. Уколико је то тачно, морамо да прихватимо исто када су у питању психичке моћи других вођа, као што су Мусолини и Наполеон, што је апсурд. Много је боље поћи од претпоставке да постоји психички вихор који настаје у масовном покрету, и да се он концентрише у човеку који је у центру, те му даје одређено зрачење које осећају нарочито сугестибилне особе. Особина медијума (која је, да кажемо отворено, антитеза квалификованости за иницијацију) може да се припише Хитлеру уз неколико ограда, зато што на одређени начин он јесте давао утисак да је обузет (што га разликује, на пример, од Мусолинија). Када је нагонио масе до фанатизма имао се утисак да га нека друга сила води као медијума, иако је био човек врло необичан и посебно обдарен. Свако ко је чуо Хитлерове говоре усхићеним масама није могао да има други утисак. Пошто смо већ испољили нашу резервисаност око предпоставке да су "непознати надређени" били укључени, није лако дефинисати природу ове надперсоналне силе. Што се тиче националсоцијалистичке теозофије, тј. њене предпостављене мистичне и метафизичке димензије, мора се прихватити јединствено пријањање у том покрету и у Трећем Рајху мистичних, просветитељских, па чак,и научних аспеката. У Хитлеру се могу наћи многи симптоми типичног "модерног" погледа на свет који је био суштински профан, натуралистички и материјалистички; док је, са друге стране, веровао у Провиђење, мислећи да је његово оруђе, посебно у односу на судбину немачке нације (на пример,видео је знак Провиђења у преживљавању покушаја атентата у свом источнопруском штабу). Алфред Роземберг, идеолог покрета, прогласио је мит Крви, у коме говори о "мистерији" нордијске крви и приписује јој сакраменталне вредности, па ипак, напада све ритуале и сакраменте католицизма као илузије, управо налик на једног од људи Просветитељства. Он је проклињао "човека мрака нашег доба", док је истовремено приписивао аријевском човеку врлину стварања савремене науке. Националсоцијалистичка преокупираност рунама, античким нордијско-германским сликовним писмом, мора се сматрати као чисто симболичка, управо као што су фашисти употребљавали одређене римске симболе, без икаквог езотеријског значаја. Програм националсоцијализма да креира надчовека био је нека врста "биолошког мистицизма", али је ово, такође, био научни пројекат. У најбољем, то је могло бити питање "суперчовека" у Ничеовом смислу, али никада питање вишег човека у иницијацијском смислу. План да се "створи нови расни, религиозни и војни Ред иницијаната, удружених око обожаваног Фирера" не може да се сматра као званична политика националсоцијализма, као што пише Рене Ало када представља овакав однос и чак га упоређује, међу осталима, са исмаилитима у исламу. Неколико елемената вишег реда видљиви су само у СС-у. На првом месту може се јасно видети намера рајхсфирера СС-а, Хајнриха Химлера, да створи један ред у коме ће елементи пруске етике бити комбиновани са елементима старих витешких редова, нарочито тевтонског реда. Стално је тражио признање такве организације, али га није могао добити, зато што су ови стари католички редови били директно супротстављени радикалном крилу националсоцијализма. Химлер је, такође,трагао, без могућности било какве традиционалне везе, за односом између нордијско-хиперборејског наслеђа, и његовог симболизма (Туле), иако горепоменута "тајна друштва" нису над овим имали никакав утицај. Он је водио рачуна, као и Роземберг, о истраживањима Холанђанина Хермана Вирта у вези нордијско-атлантистичке традиције. Касније Химлер је, заједно са Виртом, основао истраживачку и образовну организацију названу "Аненербе". Није без значаја да овде није било никакве "окултне позадине". Дакле, коначан резултат је негативан. Фантазија француских аутора достиже врхунац у књизи "Хитлер и катарска традиција" од Жан -Мишел Анжебера (Париз 1971.године). Ова књига се бави катарима, такође названим албигенежани, који су били јеретичка секта нарочито распрострањена у јужној Француској, између 11. и 12.века, која је имала свој центар у тврђави Монсегир. Према Оту Рану, тврђава је била разорена у току "крсташког рата против Грала", што је и наслов једна од његових књига. Каква је веза Грала и његових витезова са овом сектом остаје у тоталном мраку. Секту је карактерисао фанатични манихејизам: понекад су њени сопствени верници умирали од глади, или неког другог узрока, да би доказали своју одвојеност од света и непријатељство према земљском постојању у телу и материји. Данас се сматра да је Ран, са којим смо комуницирали током његовог живота и покушали да му укажемо на неоснованост његове тезе, био есесовац, и да је једна експедиција послата да врати легендарни Грал за кога се сматрало да је био на сигурном у моменту када је катарска тврђава Монсегир била разорена. После пада Берлина речено је да је једна јединица стигла до Зилертала и сакрила овај предмет у подножју глечера да сачека ново доба. Истина је да је било речи о јединици командоса која је, пак, имала много мање мистичну мисију, тј. спасавање и сакривање блага Рајха. Два последња примера показују куда такве фантазије могу да воде када им се да потпуна слобода. СС (који није укључивао једино борбене јединице већ и истраживаче и научне експерте) организовао је експедицију на Тибет како би дошли до открића у областима алпинизма и етнологије, и другу , на Арктик, привидно са циљем научних истраживања, а уствари да би се установила могућност организовања немачке војне базе. Према овим фантастичним интерпретацијама, прва експедиција је тражила везу са тајним центром Традиције, док је друга тражила контакт са изгубљеном хиперборејском Тулом...
-
ne riba nam sandra vec suzana bas i to samo kad se oprlja.
-
mislim da bi ti vise pristajao jedan cetnicki.