Ево, прође ми скоро цео албум, па да напишем пар речи.
Мање-више, исто мислим што и пре пар постова, када сам писао само на основу једне песме. Ја овакву музику, а самим тим и Најтвиш, никад нисам слушао, нити ме је претерано занимало. Самим тим не могу да категоришем албум на срање и на није срање. Једноставно, албум к'о албум. Ништа против, у сваком случају. Мада, морам признати, да ми држи пажњу. Мада, са друге стране, не верујем да ћу га нешто претерано пуштати (ако уопште), али има пар песама које ће се још вртети. I want my tears back, Last ride of the day (одличан риф има) и Slow, love, slow. Ову последњу посебно кад ми цура дође.
У сваком случају, не бих оцењивао јер, као што сам рекао, нисам упућен у овакву материју. Али је битно да није срање.
А да, морам признати да ова нова цура има бољи глас од Тарје.