Totamealand

Spominju se često i na Sea of tranquility. Gospodin levo pita da li je Claymorean svirao u Americi u nekom momentu. 😋

Novi album pun pogodak. Evo jedna random stvar, mada se još lomim koja mi je favorit. 😎

Link za The Rasmus event, moliću. 😁

Hah, već je od prve pesme bilo jasno da neće biti niti Unsolved niti Some boots. Meni je zapravo bio zabavan album, neke pesme ostaju u glavi, ali da, naravno da je mnogo drugačija priča nakon dvadesetogodišnje pauze. Sad su matorani koji iždžemuju trominutunu pesmu sa krštenim refrenom i budu u fazonu da su se super proveli.

Evildead - The Underworld Steven Wilson - The Overview Karate - Make it fit The Zombies - Odessey and oracle Peter Hammill - Out of water Cheekface - Middle spoon

Eh, ja se nešto i nisam oduševio. Jasno mi je da je Steva pucao na neki kosmički Pink Floyd / Tangerine Dream trip, ali kad se skrešu one ambijentalne i apstraktne sekcije, ovde ima svega pola sata konkretnog materijala, koji nije naročito ekstravagantan. Dosta toga je interesantnije odrađeno već na Grace for drowning, pa i na prethodnom. Prva stvar je solidna, druga prosek, u globalu nothing to write home about. 😕

https://www.danas.rs/kultura/satrijani-vaj-luka-beograd/ Vai i Satriani 30. jula u Luci Beograd.

Ne verujem da će išta da im fali na duže staze, realno. Poslednjih par albuma su imali limitiran input od strane Brenta i opet imaju neviđene stvari. Nisu Troy, Bill i Brann od juče pa da ne znaju šta će dalje. I to kažem kao neko kome je Brent bio omiljeni član benda, pre svega kao vokal, a potom zbog besprekornih solaža.

Jedna od najjačih stvari na All hope is gone.

E bedak, baš tad nisam u BG-u. Ali išao bih, bilo je predobro u Areni pre godinu i nešto dana.

Brate, nikad nije bilo bolje prilike da ih neko uglavi ovde...

Mislim da je ovo jedan od krucijalnih aspekata. Megadeth je bio predgrupa i Maidenima, Scorpionsima pa i Five Finger Death Punch poslednjih godina, i očigledno im leži to da izrokaju sat vremena i paljba. Pritom sigurno komotnije i bolje plaćeno nego solo turneja.

Ted Leonard i ekipa at it again. Sjajna stvar, predobar album. Malo više folky i pastoral u odnosu na prethodna izdanja.

Franz Ferdinand - The Human fear Dream Theater - Parasomnia Pattern-Seeking Animals - Friend of all creatures Century - Sign of the storm

Razvalili su The Shadow man incident, što jes' jes'. Ili su se posebno potrudili oko nje pošto je epic closer, ili su se kreativno i kompozitorski zagrejali dok su do nje došli pošto su je poslednji komponovali, ali pesma ozbiljno nadmašuje ostatak albuma. Onaj refren na sredini mi ne izlazi iz glave. Morpheus je dosta dobar opener, probrali su najbolje teme za uvertiru. Biću ljubazan i oko Dead asleep, zabavna je stvar i LaBrie je ozbiljno vozi. Night terror je možda ispao mali grower u kontekstu albuma, ali i dalje daleko od sjajne stvari. Ostatak mi je onako, retko koja deonica mi se ističe na preostalim pesmama. U globalu, album mi je osrednji za Dream Theater standarde, otprilike kako je i A View bio. Oh well, i dalje volim masu starih albuma, i i dalje volim da gledam bend uživo.