Totamealand

Bright Eyes - Five dice, all threes The Smile - Cutouts Coldplay - Moon music Godspeed You! Black Emperor - “No Title as of 13 February 2024 28,340 Dead”

Respect za detaljnu recenziju, Gordane. Moji utisci iz Pešte od sinoć su slični. Prvi set ispunjen kraćim, ubitačnim klasicima koji neosporivo pokreću masu. Tako i treba, kad je već većina casual fanova u publici koji su došli na reunion/anniversary turneju. Drugi set, međutim, je za sladokusce. Vacant/Stream of consciousness je killer combo, This is the life pikanterija, a Octavarium vrhunac koncerta. Bis, ponovo, proveren, ljubitelji "hitova" su srećni, ali ne zanovetam ni ja. Bend je bio uobičajeno dobro usviran, tu nema šta da se priča. Scenski su bili zabavni isto, Portnoy i Petrucci imaju dosta momenata interakcije na bini koja je hit. Myung je bio još izolovaniji od benda nego inače, doduše, ali stajao sam sa njegove strane pa sam gledao kako sve vreme komunicira sa svojim tehničarem, prosipaju fore između pesama i tako, retko ga vidim kako se smeje. LaBrie peva kao i poslednjih deset godina, negde nakon self titled turneje je krenuo da se sužava raspon, ali vidim da određene vokalne melodije prilagođava svom aktuelnom rasponu. Pitanje za @azal apropo konstruktivnog posta iznad - kako ti se čine nova vokalna rešenja na Under a glass moon sa ovog klipa od pre neki dan? Baci pogled na 2:02 - 2:37 ako te ne mrzi: Ja mislim da je ovo korak u pravom smeru, neke vokalne melodije su za tercu ispod, neke i malo više, tako da nema prevelikog naprezanja i falširanja. Međutim, ja bih voleo da bude JOŠ radikalniji u spuštanju vokalnih melodija., čisto da bi pored intonativne preciznosti imao i bolju razgovetnost. Primera radi, na šta mislim kad kažem radikalniji evo ga Pull me under od prošlog leta, čuvena strofa na 2:50 za čitavu kvintu ispod zvuči mnogo bolje (iz nekog razloga, na ovoj turneji je ponovo bez potrebe peva po starom): Sve u svemu, sjajno veče. Posle 15 godina sam video ponovo klasičnu postavu, na istoj lokaciji kao 2009. godine, sa istom ekipom. Prekul.

Pih. Mislio sam da će ovo biti Captain Beefheart cover.

Paralela ti je za master rad, Igi.

Evo malo zabave kad smo kod Sheriniana i LaBrie-a...

Čini mi se da se među nama već 25 godina vodi diskusija o tome kako treba menjati LaBrie-a. Ekipa iz benda se naslušala toga dovoljno puta, a opet, nije kao da uzimaju LaBrie-evo stanje kao razlog za pad popularnosti, sve vreme su dovoljno uspešni, koncerti su dobro posećeni, publika aplaudira pevaču kad izađe na binu i nikad ga niko nije iz publike niti gađao niti izviždao. Čisto sumnjam da se brinu šta fanovi misle. Pitanje je kako oni vide situaciju. Meni izgleda kao da je LaBrie stekao poverenje još sredinom devedesetih, kada je par nedelja nakon trovanja krenuo na turneju umesto da stavi bend na šestomesečnu pauzu dok mu se ne povrati glas. Čovek je stavio bend ispred svog glasa faktički, veliki deo njegove degradacije je posledica toga, tako da su Petrucci i ostali tu zapravo lojalni prema njemu. Na kraju krajeva, ne zna se šta bi i iz njihovog i iz našeg ugla bilo "tužnije" - gledati LaBrie-a kako traži nova vokalna rešenja i izvodi pesme daleko od svog nekadašnjeg standarda, ili gledati nekog novog tipa koji kao Benoit David ili Jon Davison treba još desetak godina da pomogne bendu da izvuče još koju kintu. Od dva "zla", verovatno je manje da LaBrie peva kako može. Celom bendu je jasno da to tako ide već neko vreme. Ja sam u Pešti za nedelju dana, radujem se koncertu i neviđeno mi izgleda set lista. Ceo bend mi deluje kao u dobroj formi, a što se vokala tiče, LaBrie mi je jedan od omiljenih pevača, njegov rad na I&W i Awake je antologijski, a pošto je šteta šta muse desilo sa glasom (i njemu je verovatno najveći bedak), hajde ga da bodrimo kao navijači. E da, nova pesma je okej. U najboljem slučaju okej. 😋 P.S.: Uzgred, nije da bend nema istoriju sa eliminisanjem članova zarad "višeg dobra." Sherinian je leteo jer je Rudess bio bolja opcija u tom momentu. Mangini je leteo jer je Portnoy bio opcija u tom momentu. Ali scenario da neko izlazi na binu umesto LaBrie-a u ovoj poznoj inkarnaciji mi je manje verovatan. P.S.S.: Izvinjavam se za tl;dr, imam previše slobodnog vremena na poslu danas. 😅

Evo obrnuo sam oba. 😋

Kakva šteta. Valja obnuti neki od prva dva albuma danas.

Jesu se malo zaređale sporije pesme neposredno pred bis, možda su mogle da se bolje izmešaju sa ostalima, ali no big deal. A i Lopez je čovek zaslužio da se malo opusti i da gruva, dovoljno je on rešetao Deliverance, April ethereal i tako to.

Ovo je fenomenalno. Super mi je legao koncert sinoć, sviđa mi se što su forsirali poslednja dva albuma pošto ja preferiram ovaj komercijalniji Soen. Neobično je to, doduše, obično progressive metal bendovi budu totalno meh kad malo svedu zvuk i skrešu pesme, ali ovima čini mi se bolje ide ta konciznost, autentičnije mi je od prvobitnog Tool/Opeth worshipa. Deceiver i Memorial highlightovi. I potpisujem sve što je rečeno apropo prostora.

Tarja i Marko Hietala u MTS dvorani 29. marta. Gledao sam ovaj tandem u Berlinu pre neki vikend, dobra zabava.

https://www.setlist.fm/setlist/symphony-x/1998/die-rohre-stuttgart-germany-53d11f91.html Ja bih gledao ovu set listu, ako može. 😋

Lepo što su izvukli Out of the ashes ove godine.

Mene tu najviše interesuje kako Russell Allen nije krenuo da gradi neku solo karijeru ako je jedini zainteresovan da nešto radi. Adrenaline Mob je pukao pre deset godina, oni projekti sa Anette Olzon generalno nisu naročito zapaženi, a ovamo i Todd LaTorre i James LaBrie i ne znam ko sve ne iz prog metal priče rade barem nešto samostalno. Cela SyX ekipa deluje nekako pasivno u globalu. Međutim, i dalje pokidaju svirku kad je jednom u sto godina odrade, svaki put kad pogledam neki od novijih klipova kapiram da su i dalje u formi.

Ode Bora. Da probamo da ovih dana razdvojimo delo, talenat i istorijski značaj od društveno-političkih stavova i ekscesa...

Ozzy Osbourne - No more tears Car Seat Headrest - 1 Reale Accademia Di Musica - Reale Accademia Di Musica Jeff Rosenstock - Hellmode

Teško da ima tu ikakvog povratka, jer nema Hammerfall čemu da se vrati. I kad su bili dobri, nisu bili MNOGO bolji od ovoga. Jedino se priča izlizala i nije nam više zanimljivo.

Ako neko voli, Scanner 7. oktobra u Festu.

Maestralan izbor pesama sa kriminalno zapostavljenog albuma.

To je jedna od potcenjenijih, zaboravljenih stvari o kojoj retko ko ikada priča. Ne znaš prosto od svih onih strofa šta je predrefren, šta je refren, šta je postrefren, pritom se konstantno menja tonalitet, a sve vreme furiozno brzo vozi. Solaža kida, harmonija kida, Brus je svirep, ma cela pesma je pet od pet.

Poslednji album koji je bio dobar je Virtual XI. Svaki nakon njega je bio više nego dobar, štaviše odličan.

Zapravo me ozbiljno puca nostalgija dok gledam video. Ja sam ušao u Slipknot priču sa Vol. 3, u to vreme je prvenac još bio "nov" i pričalo se o Slipknotu kao mladom bendu. A sad je ovo skroz throwback.

I tako, kako se Portnoy vratio u Dream Theater, tako se i growl vratio u Opeth. Šok sinoć kad sam čuo trejler.

Nije loš novi album, imaju gospoda još uvek šta da ponude. Bleeding obvious i Pictures of you su u rangu najkvalitetnijih stvari iz Morse ere. Now you're talkin' je neodoljivo zabavna, ono Gilanovo vrištanje u pokušaju mi je guilty pleasure. Ima još nekoliko dobrih stvari, ali i dosta osrednjih. Najkritičnije su mi one shuffle pesme koje jednostavno taljigaju i nemaju toliku težinu. Mislim, međutim, da ću se ovom albumu vraćati iz nostalgije jednog dana. Bio je prezabavan koncert u Beogradu pre neki vikend, izveli su između ostalog i Bleeding obvious koju smo premijerno čuli uživo i bukvalno se pitali da li je neki neobjavljeni dragulj iz sedamdesetih. Lepa uspomena za koju je ovaj album neraskidivo vezan.

Naravno, samo što oni to šalju na evrovizijsku binu umesto u Dom omladine. 😛