Totamealand

Ova stvar je grower. Ceo album je bombona, zapravo, i dalje mu se vraćam.

Risk - The Daily horror show Sunny Day Real Estate - How it feels to be something on Peter Hammill - Enter K Blood Incantation - Absolute elsewhere

Poslušao sam te i gledao ga sinoć i preksinoć u Atini. Ovo je zaista bilo nešto posebno, nastupao je u nekom konzervatorijumu, prostor kapaciteta od oko 700 ljudi je bio rasprodat obe večeri. Hammill je zaista neverovatan, možda je na kraju krajeva bilo jednako dobro videti njega solo koliko i da sam uhvatio VdGG jer ovo je približnije njegovoj viziji i esenciji. Vokalno je na sve strane uprkos godinama, strašno je dinamičan performans kad uđe u svoje uobičajeno ludilo, a onda između pesama se stidljivo nasmejulji i malo zakoluta očima kao da hoće da kaže "ovaj deda što je pevao malopre je blesav skroz." Uzgred, nije nijednu pesmu koju je svirao u petak nije ponovio u subotu. Prvo veče je bilo pet, šest pesama koje nisam znao, drugo veče je bio pet, šest pesama koje JESAM znao. Neverovatno iskustvo sve u svemu. Hammill je gospodar.

Prekul dokumentarac. Jedino mi je smešno što deset minuta drve o tome kako su svi u bendu pevali prateće.

Kakav je taj Twelfth night?

Kakva šteta, imaju tri jednako dobra albuma koja su tek mogli da nadmaše. Da ne govorimo o tome da sam držao palčeve za neki nastup u Festu u nekom momentu. Ali ono, trebalo je da bude jasno onog trenutka kad im je bilo potrebno četiri godine da izdaju treći album.

Prođe godina, ne stigoh da preslušam tu trilogiju. A čuo sam dosta dobrih komentara. Moraće da dođe na red pre ili kasnije.

Kakva šteta da niko nije mogao da ovde dovede ovakav paket. A s' druge strane, WASP je procenjen kao isplativ projekat...

Prva, poslednja, četvorka i petica. Lud album, napakovan svakakvim zanimljivostima, stvarno je zadovoljstvo vraćati mu se i svaki put izvaljivati neku novu deonicu. Ne bih se zaletao sa komentarima tipa "najbolji od Ghost reveries bla bla bla", ipak su meni neki od skorašnjih albuma bili super, ali da je kvalitetan dodatak diskografiji, jeste.

Uf. Ovo daje ozbiljnu perspektivu. Ispade da smo mi oldschool fanovi u nekom paralelnom univerzumu.

Dobro bilo, istina. Vidi se da ekipa koja luduje skroz napred zna sve pesme i peva tekstove, jasno je da je stara garda koja je pre 16 godina skandirala Ambassador i zahtevala Watching the skies ili bila pozadi ili ostala kod kuće. Tako da razumem da ih niko ne linčuje što sviraju samo nove pesme, jedino ne znam ZAŠTO sviraju samo nove pesme. Bilo kako bilo, neprijatno mi je što prepoznajem u sebi onaj stereotip oldschool fana koji zahteva samo staro, tako da osvrnuću se na činjenicu da su izabrali najbolje stvari iz poslednjih 10 godina, kao da su izveli neki Best of vol. 2 set, bile su moćne i zabavne stvari. Dobro sam se proveo sve u svemu, i veliki pozdrav svima koje sam sreo, uključujući yumetalce koji lurkuju ali ne postuju deset godina.

Vola - Friend of a phantom Pixies - The Night the zombies came Opeth - The Last will and testament The Starting Line - Say it like you mean it

Je l' ovo ista ekipa koja je dovela Rammstein? Priželjkivao sam da će biti još velikih koncerata u njihovoj organizaciji, ali nisam baš na Ganse mislio. 😛

Evo upvote od mene. Previše je prošlo od poslednjeg puta.

Još se lomim da li da ga uhvatim u Atini u januaru, ali dao si mi finu motivaciju.

Hah, mislio sam da preterujete malo na poslednjih par strana, kad ono pojedini momenti na novom albumu stvarno jesu malo cringe - ne samo tekstualno, već i muzički. Daleko od toga da je album katastrofa, doduše, ima zabavnih deonica i kul pesama. Najbolje stvari su mi pri početku, pogotovo Break my lying tongue, zapravo mi se sviđa ona blesava prodorna klavijatura. Međutim, eto, skoro čitavu deceniju kasnije, momci nisu nadmašili svoj prvenac. Inmazes je stvarno bio bomba.

Bright Eyes - Five dice, all threes The Smile - Cutouts Coldplay - Moon music Godspeed You! Black Emperor - “No Title as of 13 February 2024 28,340 Dead”

Respect za detaljnu recenziju, Gordane. Moji utisci iz Pešte od sinoć su slični. Prvi set ispunjen kraćim, ubitačnim klasicima koji neosporivo pokreću masu. Tako i treba, kad je već većina casual fanova u publici koji su došli na reunion/anniversary turneju. Drugi set, međutim, je za sladokusce. Vacant/Stream of consciousness je killer combo, This is the life pikanterija, a Octavarium vrhunac koncerta. Bis, ponovo, proveren, ljubitelji "hitova" su srećni, ali ne zanovetam ni ja. Bend je bio uobičajeno dobro usviran, tu nema šta da se priča. Scenski su bili zabavni isto, Portnoy i Petrucci imaju dosta momenata interakcije na bini koja je hit. Myung je bio još izolovaniji od benda nego inače, doduše, ali stajao sam sa njegove strane pa sam gledao kako sve vreme komunicira sa svojim tehničarem, prosipaju fore između pesama i tako, retko ga vidim kako se smeje. LaBrie peva kao i poslednjih deset godina, negde nakon self titled turneje je krenuo da se sužava raspon, ali vidim da određene vokalne melodije prilagođava svom aktuelnom rasponu. Pitanje za @azal apropo konstruktivnog posta iznad - kako ti se čine nova vokalna rešenja na Under a glass moon sa ovog klipa od pre neki dan? Baci pogled na 2:02 - 2:37 ako te ne mrzi: Ja mislim da je ovo korak u pravom smeru, neke vokalne melodije su za tercu ispod, neke i malo više, tako da nema prevelikog naprezanja i falširanja. Međutim, ja bih voleo da bude JOŠ radikalniji u spuštanju vokalnih melodija., čisto da bi pored intonativne preciznosti imao i bolju razgovetnost. Primera radi, na šta mislim kad kažem radikalniji evo ga Pull me under od prošlog leta, čuvena strofa na 2:50 za čitavu kvintu ispod zvuči mnogo bolje (iz nekog razloga, na ovoj turneji je ponovo bez potrebe peva po starom): Sve u svemu, sjajno veče. Posle 15 godina sam video ponovo klasičnu postavu, na istoj lokaciji kao 2009. godine, sa istom ekipom. Prekul.

Pih. Mislio sam da će ovo biti Captain Beefheart cover.

Paralela ti je za master rad, Igi.

Evo malo zabave kad smo kod Sheriniana i LaBrie-a...

Čini mi se da se među nama već 25 godina vodi diskusija o tome kako treba menjati LaBrie-a. Ekipa iz benda se naslušala toga dovoljno puta, a opet, nije kao da uzimaju LaBrie-evo stanje kao razlog za pad popularnosti, sve vreme su dovoljno uspešni, koncerti su dobro posećeni, publika aplaudira pevaču kad izađe na binu i nikad ga niko nije iz publike niti gađao niti izviždao. Čisto sumnjam da se brinu šta fanovi misle. Pitanje je kako oni vide situaciju. Meni izgleda kao da je LaBrie stekao poverenje još sredinom devedesetih, kada je par nedelja nakon trovanja krenuo na turneju umesto da stavi bend na šestomesečnu pauzu dok mu se ne povrati glas. Čovek je stavio bend ispred svog glasa faktički, veliki deo njegove degradacije je posledica toga, tako da su Petrucci i ostali tu zapravo lojalni prema njemu. Na kraju krajeva, ne zna se šta bi i iz njihovog i iz našeg ugla bilo "tužnije" - gledati LaBrie-a kako traži nova vokalna rešenja i izvodi pesme daleko od svog nekadašnjeg standarda, ili gledati nekog novog tipa koji kao Benoit David ili Jon Davison treba još desetak godina da pomogne bendu da izvuče još koju kintu. Od dva "zla", verovatno je manje da LaBrie peva kako može. Celom bendu je jasno da to tako ide već neko vreme. Ja sam u Pešti za nedelju dana, radujem se koncertu i neviđeno mi izgleda set lista. Ceo bend mi deluje kao u dobroj formi, a što se vokala tiče, LaBrie mi je jedan od omiljenih pevača, njegov rad na I&W i Awake je antologijski, a pošto je šteta šta muse desilo sa glasom (i njemu je verovatno najveći bedak), hajde ga da bodrimo kao navijači. E da, nova pesma je okej. U najboljem slučaju okej. 😋 P.S.: Uzgred, nije da bend nema istoriju sa eliminisanjem članova zarad "višeg dobra." Sherinian je leteo jer je Rudess bio bolja opcija u tom momentu. Mangini je leteo jer je Portnoy bio opcija u tom momentu. Ali scenario da neko izlazi na binu umesto LaBrie-a u ovoj poznoj inkarnaciji mi je manje verovatan. P.S.S.: Izvinjavam se za tl;dr, imam previše slobodnog vremena na poslu danas. 😅

Evo obrnuo sam oba. 😋

Kakva šteta. Valja obnuti neki od prva dva albuma danas.

Jesu se malo zaređale sporije pesme neposredno pred bis, možda su mogle da se bolje izmešaju sa ostalima, ali no big deal. A i Lopez je čovek zaslužio da se malo opusti i da gruva, dovoljno je on rešetao Deliverance, April ethereal i tako to.