Pazi, može da se gleda iz aspekta live nastupa, i iz aspekta studijskih albuma. Dok su radovi Maidena sa Blejzom bili dobri (posebno veličanstveni TXF), Jugulator i Demolition nisu među jačim materijalom Judasa. Ne krivicom Rippera, već činjenicom da su Tipton i Downing hteli da se prilagode modernom metal zvuku i tadašnjoj publici, kao što Prince već reče. A kada su koncerti u pitanju, Ripper se pokazao u najboljem svetlu, pristupom koji je potpuno drugačiji od Halfordovog, ali svejedno sjajnim glasom. Blejz ne može time da se pohvali.
Zato sam i spomenuo te aspekte gledanja. Ripper je svoj doprinos bendu dao uživo, Judasi su svejedno u njegovo vreme punili arene, dok je Blejz doprineo bendu (posebno u tekstualnom pogledu) najviše na The X Factoru, , koji je bio važan u daljem razvoju zvuka Maidena, hteli neki to da priznaju ili ne. A matter of life and death se savršeno nadovezuje na stil i tematiku TXF-a, a verujem da će im i sledeći album biti takav.
Tako da su obojica bili dobri za svoj bend, ali na različite načine. I dalje stoji da ih i Halford i Bruce poseduju, ali nebitno.