Totamealand

Svaki je drugačiji, a SC posebno. Po meni, keva od albuma, moj treći po omiljenosti. Ministry of the lost souls, Repentance i, naravno, In presence of enemies su izvanredne. Naravno, tu je i zarazna Constant motion i Dark eternal night, koju ili voliš ili ne podnosiš.

A je li, deco, sa kim se vi grudvate?

Aham... Treća vest po redu, svaka sa različitim datumom.

Neverovatno. Svaka im čast! :) Ljudi u publici se sigurno pitaju ''Šta rade ovi debili?''

Liči, liči... Ali ja sam i dalje pod utiskom sličnosti između Satriania i Coldplay-a.

Ja lično ne mogu da zamislim raspon glasa od 7 oktava, prosto u glavi ne mogu da produkujem neki ton sedme oktave od najdubljeg. Bruce verovatno ima nekih 4... A i to je teško. Najveći raspon (Kind Diamond) ima 4,5 oktave.

Ako ćemo tako, ja bih onda mogao da napravim rang listu. S tim što bih Jugulator i Demolition morao da izuzmem, nisam im posvetio dovoljno pažnje, možda sam ih preslušao samo tri puta. Mada za toliko mislim da je Jugulator dosta dobar. Znači, ovako... Screaming for vengeance Defenders of the faith Painkiller Killing machine Nostradamus Stained class Angel of retribution Brittish steel Sin after sin Rocka rolla Sad wings of destiny (da, da, RR mi je bolji ) Point of entry Ram it down Turbo

Ja za ovo kartu SIGURNO ne uzimam uskoro. Ali isto tako je sigurno da idem...

Jedna reč za Stained class - EXCITER! Što se tiče Sad Wings of Destiny... Po meni, naredna tri albuma ga šiju sve u 16. Jedina stvarno dobra stvar na SWOD je Tyrant. Po meni je Victim of changes jedna od njihovih najprecenjenijih stvari u celoj karijeri.

Odsviraju Six degrees of inner turbulence i Octavarium, i sat vremena prošlo. Mada, realno, za tih sat vremena bi mogli da opiče ceo Images and words.

Lock this thread...

Kada bi svaka pesma na albumu bila zarazna koliko i Raise hell in heaven, to bi bila doslednost. Mada, realno, ni Arockalypse po meni nije bilo catchy koliko prethodna dva, koji su 100% zaraza.

Meni previše težak album. Jednom sam pričao sa jednim starijim likom o albumima Pink Floyda i prokomentarisao kako ne mogu baš da slušam Final Cut, na šta mi je on samo rekao ''Ostavi ga. Slušaćeš ga kad odrasteš.'' Realno...

Evo, baš sad otvorih temu i iznenadih se kako nisam prokomentarisao povodom novog albuma. Deadache je sasvim OK izdanje, kakvo sam i očekivao, bend je ostao dosledan sebi i na četvrtom albumu, mada sam očekivao da bude zarazniji. Od svih pesama mi se najviše dopada Raise hell in heaven, u stilu Wake the snake a možda i čak i bolja. Naslovna, The Ghost of heceta head i The Devil hides behind her smike su takođe veoma catchy. Takođe su mi se dopale i neke od sporijih pesama, poput Monsters keep me company i Evilyn, mada ne nailazim na neke pozitivne komentare što se te dve tiče... Ostatak je samo OK, i i dalje nisam oduševljen prvim singlom. 8/10 Sad kada bih se malo sabrao, ovo im je verovatno najmanje dobar (nisam rekao najlošiji) album do sada. Teško da će oni nadmašiti brutalni The Monsterican Dream. :rockdevil: I da, moram i ja da se složim sa Angelystorom da je ovo slično novom Edguy albumu. Poslušajte samo rif i strofu u Ministry of saints, skroz a la Lordi.

500 ljudi u vrh glave, nema teorije da bude više.

Ahahahahahahaha, strava je onaj backstage klip. Tako izgleda pravljenje set liste...

Najviše mi se sviđa kako sviraju u pozadini na kraju spota. Pogotovo što Andreas daje takt pucketajući prstima kao pevači pedesetih.

Bez sumnje najjača pesma na albumu. Takođe, Private property i Wild nights su mi isto jako drage, mada kapiram koliko su ljigave drugima, ali ja mislim da su baš zarazne i da, realno, nisu najgluplji tekstovi na albumu. Naslovna stvar je toliko precenjena da je to zločin.

Odgledao sam spot... Za razliku od TDTNC koji se vrti mesecima, ovaj će na MTV-u možda pustiti tri puta, što je i dovoljno. Mada, realno, nije mi All nightmare long jedna od omiljenih pesama sa albuma, možda i nije bila pravi izbor za spot. Mogli su da snime That was just your life, ili Broken, beat & Scared.

Bubnjar iz mog benda smatra da im je Turbo najbolji album jer najviše podseća na klasičan rif-strofa-refren rock album. I iako je meni Turbo verovatno najneomiljeniji, poštujem mišljenje. Mada album stvarno ima par jakih stvari.

Ja sam se oštrio, počeo sam da slušam SYX samo zato što dolaze na Castle, pa da ne propustim i to čudo. Kad ono, ćorak. Ali nije mi žao, postao sam big fan. :rockdevil:

Pa šta bi drugo moglo da bude, realno...

That one is wonderful.

Ja sam bio samo na drugom Evergrey, i mada jeste bio slaba uteha za otkazane Judase, bio je odličan provod. Odmah sam postao fan benda.

Twilight, Oddyssey, V, Divine, Paradise. Mada nisam najbolje proučio V, zahteva da mu posvetim malo više pažnje u skorije vreme...