Jeeeee! Da nam Mike poživi bar još toliko...
A Systematic chaos mi je odličan iz više razloga:
1. LaBrie je fenomenalan, nema nekog preteranog pokušavanja da izvuče visoke tonove, a samim tim su i tekstovi mnogo razumljiviji.
2. Ruddess unosi još više eksperimentalnosti (npr. klavir u Dark eternal night) i solaže su mu bolje nego ikada (npr. In the presence of enemies II)-
3. Petrucci još jednom razbija sa solažama (Repentance, The Ministry of the lost souls, Constant motion...).
4. Za razliku od Octavariuma i Train of thoughta, album ima još više gubljenja i uvrnutih instrumentala (npr. uvod u In the presence of enemies I, instrumentalna sekcija u Dark eternal night, i The Reckoning, koja predstavlja jednu od najjačih kulminacija u istoriji Dream Theatera, bar u delu istorije koji sam ja čuo).
Jedino što mi se ne sviđa su par jadnih tekstova, poput Forsaken i Dark eternal night, ali nasuprot njima tu su neki izvanredni tekstovi, npr. In the presence of enemies i Ministry of the lost souls).
Takođe, nisam neki fan pesme Prophets of war, zbog disco i rap elemenata. Ali je i dalje dobra stvar.
Album mi je sve u svemu super, zaokružio bih mu ocenu na 9,5 kada bi me neko pitao.