Po meni je melodičnost ključna reč u svakoj vrsti muzike. Zato su mi heavy, power i prog omiljeni stilovi metala. Jedini album koji sam ja stigao da preslušam do sada je Twilight in Olympus i mislim da je skroz OK. Ne sviđa mi se što su pesme na albumu u potpunosti spojene, ne postoje razmaci između, bezveze. Što se muzike tiče, veoma sam zadovoljan mada nisam nešto preterano ni oduševljen. Smoke and mirrors, Church of the machine i Relic mi se najviše sviđaju na albumu, a Lady of the snow mi je takođe zanimljiva. Gitarista je odličan, kao i pevač, koji nema neki naročito originalan stil (s vremena na vreme zvuči kao Dio). Danas sam više puta iznova i iznova puštao Through the looking glass, koju još uvek nisam zapamtion najbolje, a opet se o njoj govori kao o najboljoj kompoziciji na albumu. Morao bih da se još malo potrudim. Sve u svemu, ovo je solidan album ali mi je jasno zašto se ne smatra najboljim...