Totamealand

Ne može da se pogreši sa Red.

Lepo. Nisam preterani fan ali bio je dobar koncert onomad, tako da bi valjalo otići i ovaj put.

Album sabija više nego kad je izašao.

Postava za one koji ne znaju: Mike Portnoy Derek Sherinian Billy Sheehan Bumblefoot Jeff Scott Soto Nisam se mnogo primio na pesmu, mada čuo sam se samo jednom. Ispratiće se album.

Ja sam mislio da na ovaj EP idu pesme koje su bile prežestoke i premračne za Emperor, kad ono naprotiv. Lepa je stvar, skroz. Ima neki 90s Rush vajb.

Čitam ovaj tekst i istripovao sam se na trenutak da sam na Papa Roach temi.

Era Vulgaris je svetinja.

Eh, ne zvuči Master spektakularno, ali nije kao mi mnogo treba remaster. Justice, s druge strane, će biti sjajno dočekati u remasterizovanoj verziji.

Brand New - Science fiction Queensryche - Q2K Caligula's Horse - The Tide, the thief & river's end

Moram da se nadovežem na ovaj post. Ispostavilo se da smo svi pratili haos i raspad, ali promaklo nam je razrešenje cele priče. Ispostavilo se da je Ghost one-man band u kojem je Tobias Forge iskomponovao 99% muzike. Na albumima je pored vokala često snimao i gitare, uključujući solaže. Live bend se sastoji iz ekipe koju Tobias okupi za određenu turneju i članovi se menjaju od godine do godine. Faktički se ništa ne menja u Ghost taboru.

Moj omiljeni.

Ja sam generalno dugo imao problem sa novijim prog metal bendovima. Neko vreme je sve vrvelo od Queensryche/Dream Theater kopija, onda je trenuo talas Opeth/Porcupine Tree klonova. I mada i kod Caligule čujem malo Opetha a kod Hakena Dream, uspevaju da otvaraju neka nova vrata, kombinuju elemente i uticaje tako da ako jedna sekcija podseća na Opeth, liči samo u nekim instrumentima dok je ostatak priča za sebe.

Chris Squire obavezan u diskusiji. Ali pošto je tema bila Klif ili Steva, glas dobija Steva.

Samo catchy dredg refreni e.g. Feed the creatures, Stray the skies, The Same war. Opet, Caligula mi je dosta druga priča u odnosu na Volu, nema toliko spuštenih gitara i ritmički izlomljenih rifova. Nisu ni u toj meri heavy, više me podsećaju na Haken iz Aquarius / Visions ere.

Dobar je bio Inmazes, ali verujem da oni to mogu MNOGO bolje.

Je l' to neki top 3 novijih prog bendova? Vidim da ih svi živi porede po FB-u i YouTube komentarima i stavljaju u isti koš. The Tide je odličan album, Bloom je dobar. Pesme koje su mi do sada posebno legle su A Gift to afterthought, Daughter of the mountain, All is quiet by the wall (deo od 6:10 je savršen), Water's edge, Turntail. Poslušao sam čak i prvi album, pati od onog sindroma gde ima finih razbacanih ideja ali nijedna cela pesma nije baš u fullu.

Aplauz.

Skoro je bio neki Q&A sa Stevom na FB-u, a ispod komentar: "I thought he was tired of FaceBook." The Same asylum i People who eat darkness su žešći groweri.

Ima na piratskoj obali par verzija sa sređenom glasnoćom, nisam stigao doduše da uporedim i slušam ovu čudnu verziju već nedelju i nešto dana. Ima li još neko da misli da je album baš pokidao? Ono, baš, BAŠ pokidao? Ja sam iznenađen koliko je dobar.

Ni meni nije jasno kako Brent nije razjebao bend iznutra svojim ispadima. Tipujem na to da će ovaj Cold dark place biti u stvari EP.

Cletus McFlapjack B-Hizzle D-D-Dirty Dizzle.

Dobar je album. Najviše mi se dopadaju stvari koje su se što je više moguće udaljile od klasičnog prog zvuka koji je Steva već ionako usavršio poslednjih godina. Pop aspekt je pravo osveženje - i odlično mu ide. Nowhere now, Permanating, naslovna i Sons of unborn su mi omiljene.

Za sada, prve četiri i poslednja su mi fantastične. Vuku na poslednja dva albuma, što je super jer ja ipak preferiram kasniji Queens.

Je l' ima još neko da mu je svaki rip koji skine apsolutno pretih?

Steven Wilson - To the bone Sufjan Stevens - A Sun came! Queensryche - Hear in the now frontier