Totamealand

Ovi nas baš izbegavaju.

...when black and white TV was up to date. Jedan je Bruce.

Mislim da godinu i nešto dana nisam pustio neki noviji Megadeth live. Fino je usvirana ova ekipa - i odličan dodatak set listi.

Preporuke za početnika?

Sjajno.

Tornado.

Gospodar realnosti.

Ride > Powerslave > Defenders > The Last in line

Retribution među najboljima, Nostradamus takođe sjajan.

Defenders bez razmišljanja.

Šta bi falilo tome? Jugulator je dobar. Inače: 1. Screaming 2. Defenders 3. Painkiller

Ride the lightning u ovom slučaju. Za dlaku, doduše.

Baš je poenta u tome da nisu. Usavršili su sve to tek na O:M. I osećajnost tekstova, i melodičnost, i melanholiju.

Da si ti meni živ i zdrav. O:M je nadjebao Rage for order u svakom od navedenih aspekata. I to ne za nijansu, nego deset puta.

Mislim da Maideni u tom trenutku doduše nisu toliko težili ka unošenju revolucije u metal kao žanr koliko da pomeraju granice sebe kao benda. Somewhere in time je bio dosta odvažniji u nekoliko aspekata od prethodnih albuma - melanholičnost atmosfere, primena sintisajzera, sentimentalni tekstovi, a o činjenici koliko su melodije bogate da ne govorimo. Sve je to verovatno i doprinelo tome da mnogi Maiden fanovi smatraju Somewhere in time najboljim Maiden izdanjem. Queensryche, Metallica i Megadeth su svi kasnije u karijeri nadmašili svoja izdanja iz 1986. godine, što se mene tiče.

Ljudi su se stvarno primili. Ja nikad nisam video providniju laž.

Seventh son je previše odličan da ne bi odneo pobedu, koliko god voleo i O:M.

Kori plakao - so what else is new?

Odlično.

Jezivo. RIP.

Šteta, karta je bila spremna i radovao sam se. Ali dobro, Blejz je ovde čest i drag gost, doći će on opet.

Užas.

Jesu jaki vokali na Bubbles. Mislim da je Kiske imao mnogo više udela u komponovanju i vokalnim deonicama nakon što je Kai izašao pa je zato toliko izražen na albumu. Sad mi se baš nešto sluša, mogao bih da ga obrnem danas pošto nisam odavno, stvarno je potcenjen.

Mojne tako, Grapow se odmah pokazao.

Back on the streets je odlična. Drugi favoriti bi mi bili Kids of the century, The Chance i Someone's crying. Album je odsviran za sve pare, ima dosta sjajnih melodija, jedino je na momente previše veseo i vickast ali ispostavilo se da je to postalo tipično za mnoge power metal bendove.