Jesu jaki vokali na Bubbles. Mislim da je Kiske imao mnogo više udela u komponovanju i vokalnim deonicama nakon što je Kai izašao pa je zato toliko izražen na albumu. Sad mi se baš nešto sluša, mogao bih da ga obrnem danas pošto nisam odavno, stvarno je potcenjen.
Back on the streets je odlična. Drugi favoriti bi mi bili Kids of the century, The Chance i Someone's crying. Album je odsviran za sve pare, ima dosta sjajnih melodija, jedino je na momente previše veseo i vickast ali ispostavilo se da je to postalo tipično za mnoge power metal bendove.
Prince charming i Low man's lyric su definitivno svetle tačke Reloada. Ne zaboravimo Memory i Unforgiven 2, koliko god bile izvikane.
Prince charming i Low man's lyric su definitivno svetle tačke Reloada. Ne zaboravimo Memory i Unforgiven 2, koliko god bile izvikane.
Stvar me podseća na Electiric Light Orchestra iz Discovery ere, ali već se povlače paralele i sa Peter Gabriel pop periodom. Uopšte nije neobično da se prog umetnik nađe u fazi kada mu se radi pop. Očekivao sam taj prelaz i na neki način ga i priželjivao.
E da, stvar je sjajna.
Fenomenalno izgleda. Imam isto pakovanje Lizarda, baš su se potrudili oko tih izdanja.
Fenomenalno izgleda. Imam isto pakovanje Lizarda, baš su se potrudili oko tih izdanja.
Prva polovina ubija, Picture that i naslovna su baš besne. Na drugoj polovini malo gubim interesovanje, mislim da se i tematika menja (još uvek pokušavam da proniknem u tekstove, doduše), ali slušaće se.