Totamealand

I ja sam očekivao mnogo više datuma po Evropi i veći leg.

Album se još sleže, svašta može da ispadne. Ali jedno mogu da kažem: Chrysalis.

Yep.

Pravo pitanje. Još se nećkam za Beč, moraće još malo da se primakne.

Ovo je moglo glat na jedan CD, album je sveukupno jedva duži od poslednjih nekoliko. Čemu dupli? Dužina pesama s druge strane deluje korektno. Samo su tri pesme iznad sedam minuta, najduža je malo jače od osam. Ne brinem da će pesme patiti od dužine i razvučenosti kao neke sa Death Magnetic (S&R, The Judas kiss, That was just your life).

Zapravo ništa specijalno, razmenjujem linkove sa ekipom po fejsu i nostalgično gledam snimke.

Wow, kakva slučajnost da je ovo leakovalo na dan kad obeležavam godinu dana od epskog koncerta u Plovdivu. Skida se, voleo bih da mi ulepša veče.

U kontekstu celokupnog EP-a ima smisla zašto je Square Hammer šablonski hitić kakav jeste. Nocturnal me, I believe i Bible uopšte nisu pristupačne stvari, i ne mogu da se otmem utisku da su netipičnim stilom ovih covera hteli da ukažu da predstoji transformacija zvuka na sledećem albumu. Ukoliko je to slučaj, oprašta im se što su nam dali još jednu klasičnu Ghost pesmicu pred upuštanje u nešto drugačije, ali vreme će pokazati.

Portnoy je očigledno vezan za te pesme i stalo mu je da ih odsvira u celini, siguran sam i da će angažovati dobru ekipu. Međutim, nisam nešto preterano radoznao da vidim na šta će to da liči. Portnoy je uvek bio nadležan za obrade dok je bio u DT, sad ima priliku da obrađuje DT. Ovo sa druge strane je sasvim kul, promaklo mi je u to vreme - Ted Leonard (Spock's Beard, Enchant), par ex-DT članova i ekipa izvode Anna Lee. Nisam fan pesme, ali kao da je bilo suđeno da je Ted peva jednog dana.

Očigledno sam neupućen, nisam znao da su mu dosadašnji biznis pokušaji propadali. Bio sam ubeđen da mu dobro ide čim toliko gura tu priču i stalno se negde pojavljuje.

Treći > prvi > drugi Svi su dobri, naravno.

Ironija? Ja nešto i ne vidim problem. Davno je prošlo vreme kad se Bruce zanimao samo za muziku, nikada mu ona štaviše nije ni bila jedino interesovanje. Dovoljno se razvio da može da radi šta hoće i nek' se petlja u biznis kad već ima mozak za to.

A Nameless Ghoul said of the song “We’re very proud of it. We’re obviously thrilled to be able to play something new. This is a short, to-the-point little gem right at the jugular.” Da nije malo previše to-the-point? Odavno nisam čuo ovako predvidljivu stvar.

Ja lično preskačem, nisam bio oduševljen Brittish Lionom ni kad je izašao a sad sam još manje. Mada da je svirka ovde, obradovao bih se prilici da se Steva vidi u klubu, ne sumnjam da bi bilo precool iskustvo.

Kod mene konstantno nerešeno između Recreation day, The Inner circle i In search of truth. Glorious collision je takođe odmah tu. Mada mi iskreno nijedan od tih nije baš odličan, svuda se probere poneki filler.

Ovo mora da se nađe na vrhu strane.

of Montreal - Innocence reaches Evergrey - The Storm within Lou Reed - Transformer Roger Waters - The Pros and cons of hitch hiking Rush - Counterparts Malo noviteta, malo staronovog, malo obnavljanje gradiva.

Evo još jednom da se spomene Marija Karan pre nego što pređete na sledeću stranu.

Napredak u odnosu na Hymns. Isti pristup mjuzi, samo su pesme zanimljivije, melodije ubedljivije i pamtljive, plus ovaj put ima i nekoliko bržih numera, što pomaže kad se album sluša u celini. Nedostaju mi oni tragični momenti koji su pesme poput The Essence of conviction ili When the walls go down činili tako jezivim, ali dobro. Na prošlom albumu nisam mogao da izaberem nijedan jedini favorit, ovde ih imam nekoliko: Passing through, In orbit, Distance, My allied ocean.

Pesma mi je izmamila osmeh i ulepšala dan. Radujem se albumu.

Šta reći... Prođe turneja, prođe san... Ajmo, 2017.

Videlo se da je Underworld po onim linijama povučenim u paintu.

Sjajan opis, čovek, impresioniran sam. Ali pitanje i dalje stoji - zašto je tragično to što više ne sviraju takve rifove? Imaju ih pregršt ionako, cepali su taj fazon 15 godina. Nek' su malo okrenuli ploču, pre ili kasnije bi to ponavljanje ubilo i fanove i bend, a već vidim da postoji koncenzus da je na Watershed bilo dosta sa tim. Poslednji odličan Opeth album - Heritage.

Nisam stigao na stream sinoć, ali pregledao sam Death or glory, The Trooper i Hallowed. Sjajno. Meni lično odgovara indoor tour sledeće godine, da izbegnem kišu napokon.

Au, kakva izuzetna tura!