Totamealand

Plus za ovo. Ja sam trenutno malčice indiferentan prema novom albumu. To je taj 2010+ Opeth, prepoznaju se elementi prve faze kroz skale koje se koriste, to su ti rifovi i fraze bez obzira na to što distorzija i produkcija ne biju sve u šesnaest. Međutim, voleo bih da je sve nekako... zanimljivije, melodijski bogatije i manje predvidljivo. Chrysalis mi je izuzetna stvar, The Wilde flowers takođe. Ostatak solidan, ali ništa ekstravagantno. Sa ove distance mi je žao što Pale communion nije upao u moj top 10 albuma te godine, jer čak i ako se ispostavi da je Sorceress grower, trenutno ne verujem da će dospeti dalje od honorable mention.

Opa, odakle se ovo pojavilo? Inače, novi album je masivan grower, kandidat za album godine ili barem top 3. Nema ni prosečne pesme, kamoli loše.

Plus za Metallicu i Fallona.

It's out there. https://tunesies.xyz/album/van-der-graaf-generator-do-not-disturb-2016-download/ Ima opasno da mi legne večeras.

1.6.1967. Ali Somewhere in time mu je za petama, srebrna medalja. Savršenstvo.

Virtuelni plus za Octopus.

Pa dobro, jeste lepo videti toliko Time Of The Oath pesama u set listi. S druge strane, ni ja nisam ljubitelj medlija, ali ih forsiraju već dugi niz godina i svaki put je drugačiji medli. Očigledno njih dobro radi.

Nek' me neko uputi šta je toliko posebno na ovoj set listi. Ako se ne varam, većina ovih stvari se svira poslednjih godina. Jedino nisam siguran da li sam viđao Before the war.

Okej je, ništa specijalno ali može da prođe. Nije me baš pokrenula kao Hardwired i sreća što nije izašla kao prvi singl, ne bi imala isti efekat.

Sećam se ovoga.

I ja sam očekivao mnogo više datuma po Evropi i veći leg.

Album se još sleže, svašta može da ispadne. Ali jedno mogu da kažem: Chrysalis.

Yep.

Pravo pitanje. Još se nećkam za Beč, moraće još malo da se primakne.

Ovo je moglo glat na jedan CD, album je sveukupno jedva duži od poslednjih nekoliko. Čemu dupli? Dužina pesama s druge strane deluje korektno. Samo su tri pesme iznad sedam minuta, najduža je malo jače od osam. Ne brinem da će pesme patiti od dužine i razvučenosti kao neke sa Death Magnetic (S&R, The Judas kiss, That was just your life).

Zapravo ništa specijalno, razmenjujem linkove sa ekipom po fejsu i nostalgično gledam snimke.

Wow, kakva slučajnost da je ovo leakovalo na dan kad obeležavam godinu dana od epskog koncerta u Plovdivu. Skida se, voleo bih da mi ulepša veče.

U kontekstu celokupnog EP-a ima smisla zašto je Square Hammer šablonski hitić kakav jeste. Nocturnal me, I believe i Bible uopšte nisu pristupačne stvari, i ne mogu da se otmem utisku da su netipičnim stilom ovih covera hteli da ukažu da predstoji transformacija zvuka na sledećem albumu. Ukoliko je to slučaj, oprašta im se što su nam dali još jednu klasičnu Ghost pesmicu pred upuštanje u nešto drugačije, ali vreme će pokazati.

Portnoy je očigledno vezan za te pesme i stalo mu je da ih odsvira u celini, siguran sam i da će angažovati dobru ekipu. Međutim, nisam nešto preterano radoznao da vidim na šta će to da liči. Portnoy je uvek bio nadležan za obrade dok je bio u DT, sad ima priliku da obrađuje DT. Ovo sa druge strane je sasvim kul, promaklo mi je u to vreme - Ted Leonard (Spock's Beard, Enchant), par ex-DT članova i ekipa izvode Anna Lee. Nisam fan pesme, ali kao da je bilo suđeno da je Ted peva jednog dana.

Očigledno sam neupućen, nisam znao da su mu dosadašnji biznis pokušaji propadali. Bio sam ubeđen da mu dobro ide čim toliko gura tu priču i stalno se negde pojavljuje.

Treći > prvi > drugi Svi su dobri, naravno.

Ironija? Ja nešto i ne vidim problem. Davno je prošlo vreme kad se Bruce zanimao samo za muziku, nikada mu ona štaviše nije ni bila jedino interesovanje. Dovoljno se razvio da može da radi šta hoće i nek' se petlja u biznis kad već ima mozak za to.

A Nameless Ghoul said of the song “We’re very proud of it. We’re obviously thrilled to be able to play something new. This is a short, to-the-point little gem right at the jugular.” Da nije malo previše to-the-point? Odavno nisam čuo ovako predvidljivu stvar.

Ja lično preskačem, nisam bio oduševljen Brittish Lionom ni kad je izašao a sad sam još manje. Mada da je svirka ovde, obradovao bih se prilici da se Steva vidi u klubu, ne sumnjam da bi bilo precool iskustvo.

Kod mene konstantno nerešeno između Recreation day, The Inner circle i In search of truth. Glorious collision je takođe odmah tu. Mada mi iskreno nijedan od tih nije baš odličan, svuda se probere poneki filler.