Totamealand

Iz prve ture Wheels, Denim, Power i Metalhead. Iz druge Killing, Lionheart, Sanctum i Sacrifice. Nisam ni ja die hard fan, ali volim bend.

Slobodni dani, vikend, oblačna subota - sjajna prilika da se pusti Tales from topographic oceans.

Afraid, Fear i drugi Fear. Meni lično najneomiljeniji Maiden album, previše neubedljivih rokić numera i najneinspirativnijih tekstova koje su ikad napisali. I kao šlag na tortu, Brusovo forsiranje grubih vokala sa jako malo dinamike. Zanima me kako će ostali glasati i koje pesme će se naći u vrhu osim Afraid i naslovne.

Ovo je najbolja fora koju je napravio.

Daughter, Holy smoke i recimo Run silent run deep. Jedva sam izabrao tri favorita. Kakav pad u odnosu na niz albuma sa odličnim pesmama od prve do poslednje, ovde nema nijedne da mi je odlična.

Tenth dimension

I dalje sam vraćam albumu, impresioniran sam koliko dobro teče i koliko je dosledan, sve dobra pesma za dobrom pesmom.

Rush - Snakes & arrows Rođendanski poklon od ekipe. Neću da menjam društvo.

Sa fejsa: Tomorrow at 15.00h we will perform a new arrangement of "Stray The Skies" together with the philharmonic orchestra of the Royal Danish Academy of Music. The event features other acts as well and takes place at the academy's old concert hall in Frederiksberg, Copenhagen. Entrance is free. It will also be filmed for later viewing.

Očekujemo reportažu: Brazilke vs. Japanke edition.

Eh, da sam malo veći fanatik benda poslednjih godina i da su noviji albumi bili fenomenalni, verovatno bih insistirao na tome da se bendu pruži šansa da se dokaže sa novim pevačem. Ovako, njah, ne bih bio naročito entuzijastičan po pitanju novog albuma sa drugim pevačem, ali poslušalo bi se u svakom slučaju.

Čudi me da je Deja-Vu tako visoko, ali dobro, ipak je odlična stvar. Favoriti sa Seventh son: Can I play from madness? (priznajem ) Seventh son of a seventh son The Prophecy

Moram da boldujem godinu za one koji kao i ja previše brzo čitaju. Radujem se i domaćem nastupu koliko i odlasku u Beč ove godine, malo i meni da ih vidim samo jednom na ovoj turneji.

Od celog teksta najbolje su mi Brazilke na fotkama. Šalu na stranu, sjajan izveštaj.

Znaću za ubuduće.

Nisam neki fan tog perioda Metallice, ali usudio bih se da iznesem jedan kontroverzan komentar - meni je Reload bolji od Loada. Prince charming, The Memory remains, Low man's lyrics i Unforgiven II su sve odlične stvari, pa čak i Fuel kad sam dobro raspoložen. Wild things isto fina, mada možda preduga. Nemam toliko favorita na Loadu, iskreno, jedva tri, četiri numere.

Koliko mi je drago da vidim ovakvu diskusiju o mom omiljenom Maiden albumu, čudi me da se za prethodne albume nije povela spika. Sličnost između Runnera i It's a sin sam zapazio još kada sam čuo Gamma Ray verziju pesme It's a sin, mislio sam da Kai opet potkrada Maidene, kad ono ispade obrada.

Dobri. Wasted, Stranger i Alexander. Runner je runner-up. Neko nedavno reče najbolji metal album ikad - što jes' jes'.

Way to go.

Gledao sam ih u Domu omladine pre samo par godina (samo zato što je ortak častio kartu), impresioniran sam da su uspeli da da napreduju do Hale sportova. Dobro je videti da bar nekim bendovima popularnost brzo raste.

Opet gomila izjednačenja, tri pesme dele prvo mesto. Idemo dalje: Aces high Back in the village (kriminalno potcenjena stvar, jedna od njihovih najboljih uopšte) Powerslave

Dobar video, nije neki zvuk ali zanimljivo je videti kako prže pošto nisam ganjao video snimke do sada. Retko koji od tih modernih prog/djent bendova uspe da mi privuče pažnju, ali kod ovog benda mislim da mi je presudan bio dredg uticaj koji se lepo čuje na pesmama kao što su Stray the skies, Feed the creatures ili Starburn. Dobar je bio debi ali ne odličan, taman kakav treba da bude jedan prvenac da bi bend mogao da ga nadmaši još nekoliko puta.

Kakav šmeker, ja sa 35 godina manje ne bih tako brzo ustao.

Meni prosto žao da pustim klip. Anyway, Piece of mind izbor: To tame a land The Trooper Revelations Mada zamalo da izaberem Still life kao treću, strašno potcenjena stvar.

Htedoh i ja da reknem koju iako je momak par postova iznad dao suštinski komentar. Ovaj album bih svakako preporučio onima koji misle da je Blejz Bejli dostigao vrhunac na svoja prva tri solo albuma - zvuk nije nabudžen i in your face kao na The Man ili Promise and terror, i svakako nije sirov i nedovršen kao The King of metal (koji mi je u vreme kada je izašao bio dobar, verovatno sam progledao Blejzu kroz prste s obzirom na dotadašnju više nego doslednu diskografiju). Favoriti: Infinite entanglement, A Work of anger, Human, A Thousand years. Skoro sve ostale pesme imaju neke upečatljive deonice, tako da mi se retko šta preskače kada pustim album, jedino Independence.