Totamealand

Možda kad bismo se gađali tramvajima, prijatelju. I to kažem kao neko ko misli da je Blackstar jebeno mnogo dobar. Ali da, zapravo jesam strog prema cenama diskova, još uvek živim u vremenu u kojem je disk bio 1300, otkako su prešli 1500 postaje malo mnogo. Kapiram tebe, doduše, ja bih sigurno dao 2200 za novi Bowie disk da sam kolekcionar, ali ja nisam ni započeo kolekciju. Realno, odakle krenuti sa nekim ko ima 25 albuma? Nek' prođe par godina pa da vidiš kako se pravi kolekcija. EDIT: Radnja u kojoj je TBOS bio 2500 je Vulkan. Gospoda, zvali na telefon dan ranije da mi kažu da su stigli Maideni. Isto tako očekujem poziv za Roger Waters The Wall DVD. Zabavan princip za nas staromodne koji nemaju internet kartice, ali i to će se promeniti uskoro.

Ne znam šta bi voleo da dokažeš, ali The Book of souls je kasnio dve nedelje i koštao je 2500 dinara - međutim, em je dupli, em je deluxe edition u formi knjige. Blackstar, singl disk, ne znam koliko je luksuzno pakovanje ako košta 2200. Pre godinu dana sam naleteo u Beču na Lodger za pet evra, to je bio dobar deal.

Potpis. Mislim, ja se sad primam na prvo slušanje, komentarisao bih gomilu deonica koje su mi cool, ali gledaću kroz par dana i nekoliko slušanja da napišem komentare o samim pesmama umesto o produkciji i tome kako ko svira. Biće ovo zahtevno.

Yep, ima dosta sporih stvari i onih srednjeg tempa. Album mnogo manje metal, nije mi baš razvodnjen ali mekši jeste. Produkcijski nije mnogo drugačiji u odnosu na A Dramatic turn of events, osim što su bubnjevi glasniji u miksu kao što i treba. Jedan sasvim random komentar na "nebitnu" pesmu - prošla Heaven's cove, odličan prvi utisak. Dug intro u Genesis fazonu, James ima sjajne vokalne melodije, dobra dinamika, još bolje harmonije, i odjenom kraj. Tipična pesma na koju se naleće usred konceptualnog albuma. Idemo dalje...

Stižem do kraja prvog diska, ovde ima previše toga da se usvoji. Uspeo sam već da otkačim na neke momente, doduše, A New beginning je jebeno luda stvar.

Wow, kakva ekipa, odakle ovo odjednom? Nisam se nešto primio na EP, moram priznati. My book of regrets je dobra, ali s obzirom na to koliko je Steven visoko digao standard što se tiče epskih, dužih stvari, ova i nije baš u rangu recimo Routine, Luminol ili Remainder. Happiness solidna, Vermillioncore opasan groove ali odnekud poznat riff. Druga dva instrumentala meni nisu ništa specijalno, a novije verzije starih pesama retko dobijaju moju pažnju. Čeka se da 4.5 zaokružimo na 5.

Eh, taj Virtual XI. Uvek me grize savest kada pravim rang listu albuma i Virtual ispadne treći odozdo, a opet je stvarno kvalitetno izdanje i jako potcenjen album. Futureal, Como estais amigos, The Educated fool, The Clansman, stvarno vrhunske stvari. Gomila izuzetnih momenata i na ostalim pesmama, i meni je mržnja prilično nejasna.

Vinyl? Ako je CD, morao bi da pere veš za te pare.

Samo Countdown za desetku, Killing za recimo devet i po. Ova tri između su solidne devetke.

Fejkčina, očigledno. Ovo što je Night Prowler postavio je set.

Poslao i meni drugar neku listu (ne bih da širim, možda je buva različita od liste koju je video Lord Iffy), ali pikanterija naravno da nema. Najdavnije svirana pesma sa liste je izvedena 2009. godine. Ovo će biti turneja za one koji su otkinuli na The Book of souls i idu najviše zbog tih pesama. Za mene se zna da se njima najviše radujem, kao što su 2011. godine u Imoli hajlajtovi koncerta bili When the wild wind blows i The Talisman.

Images and words i Awake najlogičnije dve stanice posle SFAM-a.

Standardna set lista, kao da su snimili samo prva tri albuma. Jebiga, šta je tu je, Pešta je u svakom slučaju obaveza.

Lep gest.

Opa! Skida se...

Ooo da, ne samo na Heroes nego i na Scary monster. Obožavam solažu na Fashion. Ja dekintirao načisto juče, upao na kraju u Metropolis dok je pičila Lets spend the night together, skontao da imam kinte u najboljem slučaju za mineralnu vodu pa sam se rešio da ipak odem gajbi. Ali sam prošao pored Doma, neko je stavio Blackstar plakat na vrata a ispred je bio postavljen video bim sa kojeg je pičio Glass spider koncert. Stao sam na par minuta.

To već znam, nemoj u toj meri da me potcenjuješ. Šalim se, Wakeman je Bog otac i oduševio sam se kad sam to saznao na jednom od brojnih Yes dokumentaraca. Neki dan reče Wakeman da mu je jako krivo što nije svirao na Ziggy Stardust.

Ni na kraj pameti da povežem ta dva rifa sve ove godine, odlično.

Možda banem večeras posle šljake na ovo dešavanje.

Ako si mi rek'o.

Gledam sad komentare ispod klipa, izgleda da sam klinački naseo na foru. Ono što jeste in-character i što mi je bilo sumnjivo je "it was a piece of cake for me" i tako to, ali fazoni mi totalno liče na one koje je prosipao kod Conana u linkovima gore, to su ti vrlo blagi zingeri i punchline-ovi za koje se Britanci tripuju da su jako edgy.

Fore su zapravo presmešne kada shvatiš da je Bowie mrtav ozbiljan u prodavanju tih fora, u pitanju je tipičan britanski suvi humor. Fazoni su miljama daleko od Gervaisovog stila i pristupa komediji, taj čovek je već master brutalnih prozivanja što se da zaključiti i iz pesme. Dva sveta po pitanju smisla za humor, ali opet su se skontali.

Misliš na ovo: https://www.youtube.com/watch?v=LpkZwbKTQBA Yeah, you and whose army? Ovo što si ti postavio iz serije je nažalost samo audio, ali sjajno je i samo to čudi. Gervais je napisao tekst u kojem proziva samog sebe, i onda dolazi Bowie da stavi svoj pečat rajskim glasom i opasnom progresijom akorada. Carski.

Onaj intervju sa Gervaisom je odličan. Bowie se pojavio u jednoj od epizoda serije Extras i scena je presmešna, žao mi je što su je skinuli sa youtube izgleda... A evo kako moj omiljeni američki talk show voditelj odaje počast Bowie-ju, još ponešto o njegovom smislu za humor: https://www. I nešto starije:

Povlačim reč. Atmosfera je dobila na stravičnoj težini a tekst me je i više nego uveo u priču. Nadrealno.