Totamealand

Tip skroz desno?

Skontao. Nisam verovao da će biti ovako random fora, očekivao sam nešto suptilno sa dubinom.

Dva dana kasnije, niko i dalje nije uočio. Šta je trebalo da provalimo?

Eels - Electro-shock blues Još samo Hombre lobo i upotpunjena kolekcija.

Jadni mi fanovi Metallice, nikada nećemo dočekati novi Metallica album pa moramo da ocenjujemo stare. Inače, nisam uopšte oduvan albumom Dystopia. Iako je žešći i bučniji, imam isti problem sa njim kakav sam imao sa trinaesticom - sve je na mestu, ima kul ideja, ali nijedna jedina pesma me nije oduvala. Poisonous shadows bi mi bila zamalo odlična, par prosečnih, sve ostale dobre ali samo toliko. Došao sam do još jednog zaključka ali već znam da teško da ima još fanova istog mišljenja - Super collider je za ovaj album otkrio toplu vodu. Bio je drugačiji, sporiji, svetliji, melodičniji, udaljen od meni nezanimljive političke tematike koja se ovde vratila. I iznad svega nije prenabudžen produkcijski i preagresivan, mislim da Dejv ponovo pati od "izvinite što je prošli album bio laganiji, sad ću ponovo da budem zao i opasan" sindroma.

Pozdrav, pobratime.

Smem li i ja da se igram? Kill 'em all - 8/10 Ride the lightning - 9.5/10 Master of puppets - 9.5/10 ...and justice for all - 10/10 Metallica - 8.5/10 Load - 6/10 Reload - 7/10 St. Anger - 4/10 Death magnetic - 8/10 EDIT: Ako se računa i Lulu, od mene 7/10 zato što sam dobro raspoložen večeras. EDIT 2: Čekajte ljudi, pa ovo je Megadeth tema!

Ooo da, nema dileme.

Znam. Pozdrav za vas.

Ako je neko zainteresovan, strpljiv i raspolaže vremenom, evo opisi radnje u svakoj od pesama: http://www.dreamthea...tonishingtracks Ima čak i sličice lokacija gde se odigravaju različite scene. A evo su i sami tekstovi, podeljeni po likovima: https://docs.google....#h.hjt361fnpa2t Htedoh da i ja kažem ponešto o svojim favoritima na albumu, ovo nisu sve pesme za koje mislim da su odlične, ali izabrao sam samo najveće favorite: Act of Faythe - Na albumu ima mnogo klavirskih tema ali ova je svakako najlepša. Jordan briljira, a James savršeno upotpunjava temu i uspeva odlično da je isprati svojim senzitivnim vokalom. Obratite pažnju na "music player" strofu koja je prvobitno izazivala facepalm, a onda sam shvatio da je radnja albuma smeštena u 2285. godini. Slušanje sa maštom. Three days - Dream Theaterume da napravi pesmu koja traje manje od četiri minuta, sadrži hitičan refren a nije ništa manje haotična i nepredvidvljiva od numera epskih razmera. James zvuči svirepo, iako ima komičnih momenata. Šta reći o dixieland sekciji sa blast beatom? Brother, can you hear me? - Jedna od meni najdražih tema na konceptualnom albumu koji je prepun teatralnih tema. DT su još davno apsolvirali teme u Roger Waters stilu i ova je zaista izuzetna. Sa svakim narednim ponavljanjem (ne samo u ovoj pesmi, već i kroz ostatak albuma) dolazi do odličnih varijacija u melodiji. A New beginning - Maestralna stvar. Strofe koje su zarazne koliko i sami refreni, pamtljiva orkestarska sekcija, ali najsvetlija tačka je gitarski solo na kraju - ovo će ući u istoriju kao jedna od najboljih Petruccijevih solaža u karijeri. Mangini i Myung fasciniraju, neverovatno stabilan groove na istoj. Moment of betrayal - Suzdržavao sam se od komentarisanja ove pesme kad je prvi put izašla jer je delovala kao previše šablonska, obična Dream Theater pesma. Međutim, ispostavilo se da je jedna takva bila više nego neophodna albumu koji je prožet klavirom i uspostavljanjem atmosfere putem kraćih, apstraktnih numera. Sjajan refren, volim što je svaki sledeći ravniji ritmički. Heaven's cove - Komentarisao sam na prošloj strani. Obožavam ovakve deep-cut numere usred konceptualnih albuma. Ponovo neke od ionako brojnih prelepih melodija na albumu. The Path that devides - Ovo je već furija, ludilo i bes, uz The Walking shadow verovatno predstavlja vrhunac dramatike na albumu. Što bi Steven Wilson rekao u jednom intervjuu, nema dobrog proga bez sekcije sa borbom. James još jednom izvanredan. Astonishing - Zna se kako se okončava konceptualni album. Naslovna stvar sadrži dosta repriza, i to upravo onih tema koje su meni na albumu bile najupečatljivije (možda sa izuzetkom one iz The Answer). Honorable mentions: The Gift of music, Lord Nafaryus (tango sekcija, anyone?), A Savior in the square, A life left behind, A Tempting offer, The Road to revolution ("Open eyes, help me see which choice is riiiiiiiiight!), The Walking shadow, i hajde recimo Our new world, iako je mogla da ima malo ubedljiviji refren.

Auuu, odavno nisam video ovako dobar komentar. A volim Death magnetic.

Ja bih da preporučim The Colour of spring ako smem, savršena ravnoteža između ranog pop senzibiliteta i kasnijih eksperimentalnijih prog tendencija. 80s Bowie albume nisam slušao, planirao sam da započnem godinu njima, ali ispalo je kako je ispalo pa ću ipak ostaviti to malo po strani.

Čuj 20 godina, možemo da se vratimo i u 60s. Realno, kada album traje 130 minuta, mora da padne trimovanje. Meni trenutno najteže pada gomila klavirskih numera (za koje mi se u početku činilo da ih i nema previše), teško se navikavam da svaka druga pesma počinje u fazonu klavir i glas, pogotovo na drugom disku. Ali ko god pravi skraćenu verziju i izostavi naslovnu stvar, The Road to revolution, Brother can you hear me i Three days - fail. Ja s druge strane nisam još siguran oko Our new world, ali lagano, tek tri dana ima a i ne stižem da slušam previše.

Meni fale samo dva: Hombre lobo i, verovao ili ne, kultni i moj omiljeni Electro-shock blues. Nikako da na njega nabasam, a navodno bi trebalo najlakše da se nabavi. Ako budeš znao gde se mogu naći ta dva, šibni personal message.

Čestitke.

Što je najgore, nemam. Tad sam pokupovao pun kufer Eels albuma dok ne pobegnu, Bowie će uvek moći da se lakše nađe.

Ljudi, nismo na Maiden temi.

Jedna od mojih najneomiljenijih Maiden pesama, ali wow, ovaj singl mora da je raritet!

Znaš kako, možda bi bilo prikladno da i ja albumom Blackstar započnem kolekciju.

Možda kad bismo se gađali tramvajima, prijatelju. I to kažem kao neko ko misli da je Blackstar jebeno mnogo dobar. Ali da, zapravo jesam strog prema cenama diskova, još uvek živim u vremenu u kojem je disk bio 1300, otkako su prešli 1500 postaje malo mnogo. Kapiram tebe, doduše, ja bih sigurno dao 2200 za novi Bowie disk da sam kolekcionar, ali ja nisam ni započeo kolekciju. Realno, odakle krenuti sa nekim ko ima 25 albuma? Nek' prođe par godina pa da vidiš kako se pravi kolekcija. EDIT: Radnja u kojoj je TBOS bio 2500 je Vulkan. Gospoda, zvali na telefon dan ranije da mi kažu da su stigli Maideni. Isto tako očekujem poziv za Roger Waters The Wall DVD. Zabavan princip za nas staromodne koji nemaju internet kartice, ali i to će se promeniti uskoro.

Ne znam šta bi voleo da dokažeš, ali The Book of souls je kasnio dve nedelje i koštao je 2500 dinara - međutim, em je dupli, em je deluxe edition u formi knjige. Blackstar, singl disk, ne znam koliko je luksuzno pakovanje ako košta 2200. Pre godinu dana sam naleteo u Beču na Lodger za pet evra, to je bio dobar deal.

Potpis. Mislim, ja se sad primam na prvo slušanje, komentarisao bih gomilu deonica koje su mi cool, ali gledaću kroz par dana i nekoliko slušanja da napišem komentare o samim pesmama umesto o produkciji i tome kako ko svira. Biće ovo zahtevno.

Yep, ima dosta sporih stvari i onih srednjeg tempa. Album mnogo manje metal, nije mi baš razvodnjen ali mekši jeste. Produkcijski nije mnogo drugačiji u odnosu na A Dramatic turn of events, osim što su bubnjevi glasniji u miksu kao što i treba. Jedan sasvim random komentar na "nebitnu" pesmu - prošla Heaven's cove, odličan prvi utisak. Dug intro u Genesis fazonu, James ima sjajne vokalne melodije, dobra dinamika, još bolje harmonije, i odjenom kraj. Tipična pesma na koju se naleće usred konceptualnog albuma. Idemo dalje...

Stižem do kraja prvog diska, ovde ima previše toga da se usvoji. Uspeo sam već da otkačim na neke momente, doduše, A New beginning je jebeno luda stvar.

Wow, kakva ekipa, odakle ovo odjednom? Nisam se nešto primio na EP, moram priznati. My book of regrets je dobra, ali s obzirom na to koliko je Steven visoko digao standard što se tiče epskih, dužih stvari, ova i nije baš u rangu recimo Routine, Luminol ili Remainder. Happiness solidna, Vermillioncore opasan groove ali odnekud poznat riff. Druga dva instrumentala meni nisu ništa specijalno, a novije verzije starih pesama retko dobijaju moju pažnju. Čeka se da 4.5 zaokružimo na 5.