Totamealand

Nije kao da su im animacije oduvek krš, doduše. Gledali smo poslednjih par turneja, dosta su se popravili po pitanju vizuelnih efekata, pogotovo kada su promovisali self titled album. Ovo je stravičan korak unazad, nadam se da će ozbiljno dovesti stvari u red kada krene turneja, jer ako ovo bude išlo na video bimovima... Šta reći?

Fair enoigh, bilo bi možda pametnije da se ograničim na svoje društvo. Meni lično Train of thought ne bi bio ni u prvih sedam, ali poslednjih godina upoznajem sve više ljudi koji se kunu u taj album i nazivaju ga čak i najboljim, što je vrlo uvrnuto s obzirom na to kako je album prvobitno prihvaćen. Moralo je da prođe neko vreme očigledno. Neosporivo je da su Dream Theater uvek gledali da budu moderni (Awake, Train of thought, Black clouds and silver linings su meni najočigledniji primeri), ali zanimljivo, od svih albuma mi je Dramatic najmanje upečatljiv kao album na kojem se pomeraju granice i ide u korak sa vremenom. To je klasičan zvuk benda sa fokusom isključivo na pravljenju dobrih pesama, album zvuči kao da im ništa nije bilo važnije od toga. Azal ima dobru pretpostavku što se tiče gomile segue numera, intro/outro momenti, a sad koliko će biti fillera i koliko će pokušaj biti usiljen, videćemo. Gledam opet ovaj trailer, da li je moguće da Steven Wilson može da ima onako maestralnu animaciju a Dream Theater izbacuje... ovo? Nije kao da očekujem Star Wars efekte, ali stvarno...

Animacija amaterska, a o mjuzi nije kao da može da se stekne neki utisak kad ti od svake pesme puste po pet sekundi. Hajp doduše nije opao, pogledajte malo bolje komentare na youtube, blabbermouth, DTF, svi su u fazonu "batalite klipove, dajte pesme već jednom." Album se željno iščekuje i ljudi su totalno zapaljeni, nigde ne vidim hejt osim na yumetalu, kao i obično. Za gubljenje ključne publike ne mogu da se složim, gledao sam Dream Theater više puta lajv i s vremena na vreme povedem spiku sa prisutnim oldschool fanovima koji ih prate od devedesetih. Plus za konstataciju vezanu za A Dramatic turn of events. Izdržaće test vremena i biće smatran jednim od njihovih najboljih. Vala, ako je prvobitno hejtovani Train of though mogao da dostigne kult status, kako ne bi ADTOE.

Onaj momenat kada shvatimo poslednje spotove i pesme. "Look up here, I'm in heaven." Kakva tuga, reči su suvišne. Počivaj u miru, legendo.

Očigledno su i Bowie i ovi momci pokupili ideje sa nekog trećeg mesta, nisu ni oni izmislili povez, pokrete i imena.

Naslovna numera je ispala ubedljivi highlight albuma. Kao još dva favorita bih izdvojio suludu i energičnu Sue, i Dollar days koja je sušta suprotnost, jedna od mirnijih numera i jako cool balada. Lazarus mi je ispala previše ravna, nije mi dovoljno melodična a nema ni neke ekstra promene koje bi me uvukle u priču. Inače, 40 minuta i sedam pesama, meni lično malo kratak album - ali i dalje, jako dobar.

Gledao sam ih jednom u Šapcu, brutalno prženje. Bilo je slomljenih ruku u publici, no shit.

Eh, bio je dobar Ozric prošli put ali bio sam pod utiskom da su bend koji je dosta videti jednom - plus sam i dalje malo pissed off što su kasnili dva, tri sata onomad. Međutim, mooooožda banem zbog Project RnL.

To je to!

Good point. Zanima i mene kakvi su bili, kao i da li si bio i drugi dan, da li je u tom periodu u Gillan bendu svirao Gers?

Ne bi trebalo da postoji nijedan drugi PFM. Samo je pitanje kako su zalutali u line up pre Motorheada.

Ma jebeš lika, koga boli uvo šta on nosi, valja nazdraviti za instruktorku.

Kakva legenda od čoveka, to je nadrealno...

Zato sam stavio samo jednog, da sam naveo još nekog bolelo bi vas još više. Mislim, voleo bih i ja da u top 5 može da stane 30 gitarista.

1. John Petrucci 2. Jimmy Page 3. Adrian Smith 4. Alex Lifeson 5. Steve Howe Honorable mention: Tony Iommi.

Opa, srećna Nova! Skida se ali čuva se za sutra.

Slike iznad objasnile. A ovo mislim da govori sve. Ne pamtim ovakvu žalost u rock/metal zajednici otkako je Dio umro.

Wow, moram da poslušam ovaj intervju koji je dao kod Marona, taj čovek pravi najbolje intervjue trenutno. RIP Lemmy, nisam bio veliki fan ali jesam vrteo Ace of spades, On parole i Motorizer u nekom periodu. Prezahvalan sam što sam uspeo da ih uhvatim uživo 2011. godine. Za one koje interesuje, intervju počinje na 54:40. Jbt, Lemmy jedva govori....

Ja lično obožavam The Final Frontier cover. Izgleda cartoony ali i elegantno, ima više stila nego što deluje odvratno. Ali imam utisak da su sa The Book of souls pokušali da se udalje od toga, ponovo su napravili Edija koji je prilično gadan nalik onima sa oldschool omota.

Niz od H to he zaključno sa World record obaveza.

Fair enough.

Klanjanje ostrichu. Kakve su ono moderne prog liste? Šta se dogodilo sa kretanjem od korena? Yes, Camel, Rush, Gentle Giant, Pink Floyd, Van der Graaf Generator, Genesis, King Crimson, PFM, Trace, Nektar, Jan Dukes de Grey?

Nisu ni devedesete za bacanje.

Sad mi je jasno zašto sečeš vene na White light/white heat. Za vas noise, avant-garde fanove je čak i prog smešan, da li ste realni?

Wilsonova poslednja tri albuma zaslužuju jedno od prvih mesta na svakoj top listi poslednjih godina. Pogotovo Hand. cannot. erase. Jedini pravi broj jedan za 2015. Nisam hteo da postavljam svoju listu pošto je tema na metal delu foruma, ali kad se već drvi o nemetalu poslednjih strana, mogao bih da se izvučem. Imam dugačku verziju za komentarima za svaki album, ali mrzeće vas da čitate. 10. Helloween - My God-given right 9. Vola - Inmazes 8. Muse - Drones 7. Death Cab For Cutie - Kintsugi 6. Blur - The Magic whip 5. of Montreal - Aureate gloom 4. Spock's Beard - The Oblivion particle 3. Ghost - Meliora 2. Iron Maiden - The Book of souls 1. Steven Wilson - Hand. cannot. erase. Honorable mentions: The Decemberists - What a terrible world, what a beautiful world Stratovarius - Eternal Faith No More - Sol invictus Symphony X - Underworld The Neal Morse Band - The Grand experiment