Wow, moram da poslušam ovaj intervju koji je dao kod Marona, taj čovek pravi najbolje intervjue trenutno.
RIP Lemmy, nisam bio veliki fan ali jesam vrteo Ace of spades, On parole i Motorizer u nekom periodu. Prezahvalan sam što sam uspeo da ih uhvatim uživo 2011. godine.
Za one koje interesuje, intervju počinje na 54:40. Jbt, Lemmy jedva govori....
Ja lično obožavam The Final Frontier cover. Izgleda cartoony ali i elegantno, ima više stila nego što deluje odvratno. Ali imam utisak da su sa The Book of souls pokušali da se udalje od toga, ponovo su napravili Edija koji je prilično gadan nalik onima sa oldschool omota.
Klanjanje ostrichu.
Kakve su ono moderne prog liste? Šta se dogodilo sa kretanjem od korena? Yes, Camel, Rush, Gentle Giant, Pink Floyd, Van der Graaf Generator, Genesis, King Crimson, PFM, Trace, Nektar, Jan Dukes de Grey?
Wilsonova poslednja tri albuma zaslužuju jedno od prvih mesta na svakoj top listi poslednjih godina. Pogotovo Hand. cannot. erase. Jedini pravi broj jedan za 2015.
Nisam hteo da postavljam svoju listu pošto je tema na metal delu foruma, ali kad se već drvi o nemetalu poslednjih strana, mogao bih da se izvučem. Imam dugačku verziju za komentarima za svaki album, ali mrzeće vas da čitate.
10. Helloween - My God-given right
9. Vola - Inmazes
8. Muse - Drones
7. Death Cab For Cutie - Kintsugi
6. Blur - The Magic whip
5. of Montreal - Aureate gloom
4. Spock's Beard - The Oblivion particle
3. Ghost - Meliora
2. Iron Maiden - The Book of souls
1. Steven Wilson - Hand. cannot. erase.
Honorable mentions:
The Decemberists - What a terrible world, what a beautiful world
Stratovarius - Eternal
Faith No More - Sol invictus
Symphony X - Underworld
The Neal Morse Band - The Grand experiment
U petak 25. decembra ima svašta nešto u Domu omladine, između ostalog Rubber soul project i The Bestbeat, valjalo bi otići.
I da, zna se koji je najvažniji bend u istoriji muzike. Stonsi, Velveti i još 20 bendova mogu da se bore za drugo mesto.
Mhm, stoji da pesma ne pruža ništa novo i revolucionarno što se stila tiče, fanovima je serviran klasičan Dream Theater. Videćemo šta će ostatak albuma ponuditi od iznenađenja.
Kida nova stvar, sve što volim kod DT-a je na mestu. Dobri riffovi, vokalne melodije, nepredvidljivi aranžman, sulud instrumental. Krajnje nekonvencionalan singl posle onih koji su promovisali protekla izdanja, ali tako je kada treba izdvojiti "pristupačnu" stvar sa konceptualnog albuma.