Totamealand

Nekako je sav... mnogo.

Baš sam došao to da postavim. Indie synthpop bend? Zvuči kao moj sledeći guilty pleasure.

Signals i Fragile maestralni, A Passion play album posle kog sam digao ruke od Jethro tull-a, ali znam da ljudi volU. Pitanje za Prowlera - vulkan? Verovatno ne, doduše.

Plus k'o kuća, sve što si rekao za The X Factor stoji. Ne samo što se Harris pre ovog albuma razveo, u tom periodu mu je i umro otac. Pored toga što je gloomy muzički, kroz tekstove se takođe provlači pomenuta težina ("I felt like suicide a dozen times or more, but that's the easy way, that's the selfish way, the hardest part is to get on with your life.") I onda na sve to, enter Mr. Blaze Bayley, čovek koji je imao savršen glas sa snagom u srednjem registru, fantastičan je na ovom albumu, plus je tekstovima doprineo mračnoj atmosferi - The Aftermath je jedan od njegovih najboljih tekstova. Jedan od mojih najomiljenijih Maiden albuma, odmah iza Somewhere in time i Seventh son. Budući da lično nisam fan Maiden radova iz prve polovine devedesetih, mislim da je The X Factor astronomski skok dalje u svakom pogledu u odnosu na prethodnike. Toliko toga što su pokušali na ovom albumu je bilo radikalno drugačije, posledice se i dalje čuju na kasnijim albumima, pogotovo na A Matter of life and death.

Realno, ako izađe reklama na kojoj lepo piše "sviramo samo ceo TBOS i ništa više", kupujem kartu prvi dan. Ali ne, ne verujem da će se to dogoditi, tipujem na pet pesama sa albuma na predstojećoj turneji.

Plus za Just push play.

Gotta have that.

Kombi, ima organizacija iz NS preko Beograda i tako to. Mogu da ti šibnem info u poruci ako hoćeš.

Idem, karta spremna.

Pitao sam se da li da otvaram i na kraju sam rešio da pogledam. Otprilike sam i očekivao te pesme.

Hvala najlepše, kolega Rush fan. Interesantno je da su nam se poklopili utisci za Tears of the clown, mene je isto podsetila na Dickinsonove rane solo radove. Što se tiče najmanjeg favorita sa albuma, to bi mi i dalje bila Shadows of the valley, mada i ona počinje da se sleže lagano. Naslovna stvar je dobra, ali što kaže Dekapitator, nije mi u potpunosti prirasla. The Great unknown i Tears of the clown su jako dobre numere, ali preostalih sedam pesama su mi sve stvarno fantastične.

A Matter of life and death >>> Dance of death >>> The Book of souls >> The Final frontier > Brave new world Svi su odlični, doduše.

Jel' on to rekao "Revolution calling"? Pesma mi je onako, mada moram priznati da mi se sa prošlim albumom maaaalčice vratilo interesovanje u ovaj bend. Where dreams go to die, Redemption i recimo In this light su bile prilično dobre stvari.

Baaaaaaaaahahahahah, kakav fazon.

Kakva slučajnost, baš slušam Easy money. Odaaavno nisam pustio Larks tongues, them riffs!

Nisam ljubitelj ovih pesama sa Islandsa koji se provlače kroz različite set liste, ali mnogo je dobro videti gomilu stvari iz sedamdesetih. Šteta što izgleda ne planiraju da navrate bliže.

Istina za pesmu što je Luka postavio, ja bih izdvojio deonicu na 4:20 kao Maiden prototip. Plus kao što rekoh, intro na momente zvuči kao nešto što bi momci iskoristili kao uticaj na intro za neku od pesama sa poslednja tri albuma. EDIT: Kontam da većinu mnogo smaramo što drvimo o progu, ja se izvinjavam.

Znaš kako, shvatam ja da je Smallwood deo tima, sarađuju već sto godina. Međutim, ne bi me čudilo ako im jeste predlagao da album podele u dva dela i izdaju jedan po jedan (a la Use your illusions kako je pomenuto), vrlo verovatno je uvideo da bi to bilo profitabilnije iz mnogo razloga.

https://www.youtube.com/watch?v=fHCJopm_Un4 Odličan nov intervju sa Brusom. 4:54 "One of my favorite bands, Van der Graaf Generator." Impresioniran sam činjenicom da su se izborili za to da bude dupli album iako menadžment nikako nije bio oduševljen idejom. Verujem da su svaku pesmu smatrali jednako vrednom čim nisu hteli da ga skrešu za 13 minuta i udovolje Smallwoodu.

Istina, to je bio album gde su mjuzu učinili dosta žešćom i modernijom. Samo što ga ja ne gotivim toliko pa ga često zaboravljam.

Oldschool albumi od Wheels of steel zaključno sa Power and the glory su prilično legendarni i svakako među najboljima. A od ostalog ovako: Innocence is no excuse je dobar za one koji vole malo "razvodnjeni" 80s zvuk u rock mjuzi. Što se mnogih fanova tiče, ovaj bend je vaskrsao krajem devedesetih sa albumom Metalhead i od tada su izdali neke stvarno kvalitetne albume poput Killing ground i The Inner sanctum, meni je i Sacrifice od pre par godina bio jako dobar. Mnoooogi veličaju i Lionheart.

Interesantno pozivanje na album Nursery cryme par postova iznad, Steve je lično u AMOLAD dokumentarcu rekao da The Legacy ima Nursery cryme vibe, meni baš zato intro dosta ume da zaliči na The Musical box na primer. Maideni nikad nisu krili uticaj proga, ima ih od prvog albuma, od Fantoma do Sedmog sina i na svim epskim numerama pre i posle, ali na skorijim albuma su ti uticaji baš izraženi - naravno, nisu jedino što čini njihov zvuk današnjice.

Ako je tako, evo su moji glasovi. Kao i uvek kada su u pitanju glasanja ovog tipa, mislim da mi je tek poneka pesma hit ili očekivan izbor, koristi se prilika za neke pikanterije: Heaven can wait, Heading for tomorrow Start running, Rich and famous Insanity and genius, Heal me Salvation's calling, Farewell The Winged horse, Men, martians and machines Wings of destiny, Anywhere in the galaxy Lake of tears, The Heart of the unicorn My temple, Revelation (šta bih dao da mogu da izaberem još dve...) Insurrection, Leaving hell Deadlands, Rise Empire of the undead, I will return

Ja sam kao uzeo da glasam ali kada sam video da mora da se stavi grad preskočio sam, pošto ne znam da li bih bio u mogućnosti da idem ako me izvuku. Mada ono, šanse da pobediš su minimalne.

Howe nije rifadžija i tip koji šreduje, svira gitaru kako nikog drugog nisam čuo da svira. Mislim da je upravo njegova boja i tehnika ono što čini Yes sound. Šteta što često srećem negativne komentare na račun The Ancient, ja baš volim da tu pesmu navedem kao primer njegove naprednosti, maestralan je na akustičnoj gitari a na električnoj ume da bude disonantan koliko i premelodičan. Pritom konstantno iznenađuje, čini mi se da posebno na poslednjem minutu može da se čuje onaj njegov karakterističan fazon da gitara zvuči kao da je slajd a nije. EDIT: Ubacim ja The Ancient u winamp i krenem da se igram sa seeking barom, na koji god minut da stavim ide neka mindblowing ideja. Jebeni Howe, genije...