Totamealand

Svaka čast što ste stavili Disposable heroes na drugo mesto, ljudi. Štaviše, top tri je identičan mom. Odlučite za Justice da li su tri ili četiri, da se ne zajebem opet.

Auuuu, koliko će ovo morati da se vrti, Wilson stvarno ume da bude izazov za slušanje. Posle prvih par obrtaja, rekao bih da Routine, Home invasion i Happy returns imaju najviše potencijala. Ne bih još komentarisao ove dve najduže, one će najverovatnije poslednje da legnu. I da, Perfect life sjajno radi u kontekstu albuma kao što sam i pretpostavio, druga polovina ima prelepe vokalne harmonije koje samo rastu i razvijaju se. Sviđa mi se kako se ti akordi provlače kroz ceo album i daju mu pravi konceptualni šmek.

Tačno tako, samo obrni 2112 i Hemispheres. Kad su pre skinuli video, sunce im...

Izvinjavam se za double post, ali ovo moram da podelim - odličan intervju sa Gedijem na That metal show. Posebno interesantan deo za Grobodana od 13:45, gde Gedi rangira prvih devet Rush albuma od omiljenog ka najmanje omiljenom. https://www.youtube.com/watch?v=RXjFqSoOeNg&feature=youtu.be

Mhm, sećam se toga, ne znam doduše da li se poklapamo sa Opeth top 5, ja dadoh svoj na prošloj, pretprošloj strani.

Da, verovatno zato što su slični bendovi. Orchid meni lično najmanje omiljeni album, ali što se tiče The Twilight, obožavam deo od 5:36

Slažem se. Mislim da je i Neil u dokumentarcu rekao isto. Ja nisam toliki fan reggae uticaja, iz tog razloga već godinama ne mogu da svarim Vital signs, ta pesma mi je glavni razlog zašto mi se Moving pictures ne nalazi na vrhu liste iako su skoro sve ostale pesme na albumu fantastične. Sličan slučaj i sa Digital man na narednom albumu. S druge strane, reggae momenat na The Spirit of radio mi uopšte ne smeta, jer je stvarno prekratak i služi kao zanimljiv break umesto da bude ritam koji nosi celu pesmu. Jacob's Ladder definitivno favorit na mom omiljenom Rush albumu. Natural science je preblizu, doduše. Jako mi se sviđa da pratim tvoju avanturu, Grobodane. Keep us up to date, a naredna četiri albuma možeš u jednom tejku što se mene tiče, ipak je to famozna synth era - ja je lično obožavam, sa izuzetkom prosečnog Hold your fire.

Sviđa mi se što selimo diskusiju sa yuma na fejs pa nazad. Ima i to smisla, slažem se. Meni je doduše možda logičnije da se to nekako izbalansira, kao što ti rekoh, time što posle par meseci takve turneje sledi jedno šest, sedam meseci kod kuće i tako. Ali nagađam i ja kao i svi, pričamo o ciframa, ne znamo pravi uzrok raka niti išta. Ali da, nije slučajno da je u pitanju jezik... Kao što rekoh, fokus na podršku!

Gledam nešto datume proteklih godina, 2012. godine su imali samo dva meseca turneje, 2013. negde oko četiri a prošle manje od mesec i po dana. Osamdesetih godina se toliko datuma moglo izgurati za šest meseci, što se sad ne bi moglo za tri godine? Čak i da je bio mnogo gori raspored, nije kao da se Bruce nije čuvao, ipak je čovek išao na rutinske preglede i zato je sreća što je rak otkriven u ranom stadijumu. Samo nek' se on leči i oporavlja, album i koncerti mogu da sačekaju koliko god, a fanovi nek' se drže zajedno i poštuju čoveka, bend, menadžment, celu ekipu, ipak je svima teško pala vest. Nije vreme za negativnost...

Ja sam gotivio Lerija još dok je stvarno bio na TV-u i dobro intervjuiše, očigledno i dalje voli taj posao čim je batalio penziju u koju je otišao pre tri, četiri godine. Kapiram da mu je Corey bio zanimljiv, dosta se ubacivao sa nekim podpitanjima.

Sjajan intervju. Volim kada metal izvođači dolaze kod Larryja i sličnih voditelja i objasne neke stvari, budući da matorci često nemaju pojma o čemu se radi.

Uvek mi je bilo krivo što nikad nisam uspeo da stvarno zgotivim Bad omen i My last words. Sad kad vidim ove rezultate, nekako mi je lakše.

Ne znam, brate, do ovde je bez greške.

Čudi me da Looking down the cross nije malo bolje prošla. Ali dobro, u jakoj je konkurenciji... E sad... Peace sells Devil's island Good mourning / Black friday

Zabavljamo se. Azale, ti i Dersu Uzala na Rush temi biste se vrlo dobro slagali u stvarnom životu, kapiram.

Oldschool: od Orchid do MAYH Classic: od Still life do Damnation Transitional: Ghost reveries i Watershed New: Heritage pa nadalje Tako ih otprilike ja delim. Ironija je što retro prog albume obeležavam kao new.

Sjajno.

Svaka čast da neko izdvoji Dirge, fantastična stvar. Poslednja dva minuta su maestralna. Moj lični favorit je Still life. Pa onda se za drugo mesto nekako kolju Deliverance, Damnation, Heritage i Morningrise. Što bi značilo da mislim da im je svaka epoha kvalitetna na svoj način.

Ne znam, meni je Rush zanimljiv kroz celu diskografiju. Nije kao da su ispucali najbolje na Moving pictures i onda pokušavali da snime isti taj album još 20 puta, već su se menjali. Ide synth era (fantastične melodije, by the way, Geddy je očigledno bio baš inspirisan da komponuje na klavijaturi), pa opet malo hard rock fazon kao u dobre stare dane samo sa modernijom produkcijom i uplivima aktuelnih uticaja, pa onda opet počelo da ih kopka da mjuza bude progresivnija i tako. Za mene su Signals, Presto, Vapor trails i Clockwork angels sjajni koliko i 2112 i Hemispheres, pa nek' viču ljudi ''blasfemija''. Ukusi su čudna stvar. Mada mislim da je karakteristično za starije fanove da batale bend u nekom trenutku. Mlađi fanovi kad se dovate benda koji već iza sebe ima tri decenije rada se nekako interesuju za celu diskografiju jer dobijaju preporuke od fanova svih generacija, kako onih koji su krenuli sa 2112, tako i onih koji su krenuli sa recimo Counterparts.

Osim što su tri albuma posle Moving pictures još bolja i svakako među njihovim najboljim. Ali to od ljubitelja Rusha od '09, tako da se možda ne računam.

Wow, ovo bi stvarno valjalo videti. Čuo sam samo Waterfall cities od njih (znam, treba da se stidim, ali zaboga, imaju 20 albuma! ), ali ono, prog fan mora da se opasno provede na ovakvom koncertu.

Master of puppets Disposable heroes Baterry

Kad smo već kod toga, mislim da je ova tema adekvatna da se kaže... srećan rođendan, Cliff.

Odlično, evo mene taman, ja sam Porcupine Tree fan koji će da potvrdi da je Ghost bio fantastična predgrupa. Jebiga, nismo se rodili dovoljno rano da ih gledamo osamdesetih, ali hvala im što su nam priredili Powerslave i Seventh son turneje, tako da eto, ta želja nam se ostvarila.

Koncert koji mi je promenio život.