Totamealand

Ja sam jedino radove sa Tony Martinom zaobišao, a i to samo zato što sam bio lenj, ispraviću tu grešku jednog dana valjda. Inače mi se i te kako sviđaju albumi sa Diom, a iskreno mi i Born again ima neke opasne momente.

Izdvajam Hollow i Choke, ali i te kako ima dobrih riffova, refrena i harmonija među ostalim pesmama. Solidno izdanje.

Ide se obavezno, ko god mu svirao u pratećem bendu. I meni nedostaje ekipa koja je svirala na Promise and terror turneji, bili su fenomenalni, ali Bayley je ipak Bayley. Ima ceo Gun da se trese od energije i moći te glasčine.

Imaš ovo, studijska verzija Wrathchilda sa Bruce-om iz '99 godine. Mislim da ne postoji ništa drugo, mada može da se nađe gomila live snimaka sa live albuma tokom godina.

Stone Sour - House of gold & bones part 2 Spock's Beard - Brief nocturnes and dreamless sleep Steven Wilson - The Raven that refused to sing Steven Wilson - Get what you deserve DVD Iron Maiden - Maiden England DVD

Sale, ima li nekih utisaka? Ja sam ih video prekjuče u Berlinu, bolji koncert u životu nisam gledao. Reči su suvišne.

Ne shvatam zašto bi ovo trebalo mnogo da nas pogađa, u svakom slučaju gledamo Rogera Watersa i The Wall.

Meni je na prvo slušanje bilo jasno koliko će fanovi da napadnu ovaj album. Album je dosta sporiji od onoga što ih je proslavilo, ali je i veoma melodičan, plus ima neke momente koje stvarno nisam navikao da čujem kod Megadetha. Najviše mi se sviđa što album nije predugačak, 11 pesama je taman dobar način da se umanji šansa da diskutujemo o tome koliko ima fillera. Favoriti: Super collider, Kingmaker, Beginning of sorrow, Built for war. Sve u svemu, baš mi je prijao Super collider, jedino se nadam da neće imati istu sudbinu kao TH1RT3EN, sećam se da sam i njega prilično nahvalio kada se pojavio, ali mi je brzo dosadio. Opet, sa druge strane, Endgame mi se nije dopadao u startu, međutim vreme je pokazalo da je skroz OK. Ništa nije nemoguće...

Podsetili su ljude i naučili omladinu ko su tate. Mada, ono, mogli su da izaberu neku drugu pesmu možda.

Samo trinaest godina je prošlo, a mnogi fanovi već stavljaju Brave new world rame uz rame sa nekim kultovima iz osamdesetih. Dovoljno rečeno, stvarno odličan album, mada iskreno za nijansu više volim naredna tri. Favoriti: Blood brothers, The Wicker man, Ghost of the navigator, The Nomad, Dream of mirrors i naslovna stvar. Dakle, skoro sve pesme.

Respect za Iommija i to što gura bend i priču uprkos zdravstvenom stanju.

Super koncert, respect. A tek Minnemann što jede one bubnjeve...

R.I.P.

Malo mi previše liči na N.I.B. na momente... Deo na 2:32 je odličan, though.

Jako tužne vesti. Počivaj u miru, Jeff.

Zanimljivo je da je jedino na tom koncertu u Beogradu svirana The Loneliness of a long distance runner, odmah nakon tog koncerta su je zamenili sa Sea of madness, verovatno se ona nije toliko dobro pokazala. A nisam imao pojma da je Wasted years posvećena toj seriji, oduvek sam mislio da ju je Adrian napisao o životu na turneji i o tome kako se on osećao u to vreme. Stranger in a strange land mi isto ide u tu priču, slične su u tom pogledu.

Bio je prošli put Sultans of swing, ali se ne sećam da je bila So far away na tom koncertu. Ipak je zato na oba koncerta svirao moju omiljenu Dire straits stvar - Telegraph road.

Dobar je bio koncert, stvarno je divno čuti onu njegovu gitaru, te tonove i tu boju zvuka. Nisam prepoznao sve pesme naravno, ali od solo stvari su highlightovi bili Hill farmer's blues, Marbletown, Speedway to Nazareth i What it is. Što se tiče pesama iz Dire Straits, i dalje sam u šoku što je izostavio Sultains of swing i Brothers in arms, neverovatno mi je da Knopflerov koncert prođe bez te dve pesme, ali dobro, biva to kod casual fanova.

Fenomenalan koncert, vrhunska lista, impresivan nastup, u svakom pogledu sam se proveo bolje nego pre tri godine, a i tada je bilo sjajno. Ovo je jedan bend koji mi stvarno ne bi smetalo da gledam još sto puta.

Nego šta, kod koga će da se zna red ako ne kod Nemaca? Vidimo se večeras.

Respect za one koji fino nalaze ravnotežu, tj. improvizuju sa merom ali donekle ostaju verni originalu. I opet, mislim se nešto, na kraju krajeva je i to stvar ukusa. Neko će biti oduševljen improvizovanom deonicom, neko neće biti posebno impresioniran jer je možda baš vezan za originalnu verziju, that's how it goes. Ali ima momenata gde je prosto blasfemija promeniti nešto što je savršeno.

Dobre poente, Sale, lepo si se pozvao na primere improvizacije kod Floyda i Lifesona, koje su uglavnom uvek na mestu. Ali ne htedoh da komplikujem, pa sam zato pažljivo izabrao Neila kao primer, kod njega nema vrdanja. Jedino što bi možda trebalo spomenuti je kako se neki gitaristi vade na improvizaciju, koja u nekim situacijama u stvari prekriva lenjost muzičara da opravda nešto što je postalo kultno i odsvira solo kako dolikuje. Zamisli da Adrian improvizuje pomenuti solo u Stranger in a strange land, ne verujem da bih bio dirnut koliko kada bih čuo one prave tonove. Na stranu što taj solo nije tehnički zahtevan, treba ga opet znati. A pritom gledam da ubacim Maiden reference u priču, jer smo odlutali od teme. A ako bendu već nešto postaje dosadno, zašto se ne menjaju riffovi? Obično stradaju komplikovanije sekcije.

Verujem da se Nicko u međuvremenu opijao svojim vinom i nema pojma šta se dešava. Inače, interesantna diskusija se pokrenula na prethodnoj strani. Sa ovim se apsolutno slažem. Ali ovo je već interesantno razmišljanje. Za mene su Maideni skup izuzetnih muzičara, svako sa svojim kvalitetima i to se svakako čuje na studijskim albumima. A kada odem na koncert, volim da ih čujem da su i uživo muzičari tog kalibra kakvi su i na albumu. Ima nešto u tome da, pored toga što te ponesu same pesme, energija i različiti faktori koji su deo magičnog koncertnog iskustva , čuješ muzičare koji su u top formi i inspirišu te i impresioniraju svojim umećem uživo kao i kada ih slušaš sa CD-a. Ovog leta ću, na primer, imati priliku da vidim Rush i već vidim sebe kako zadovoljno klimam glavom kada Neil Peart odsvira neki od svojih signature prelaza stopostotno precizno. To je važan deo koncertnog iskustva, tako da mi je savršeno jasno zašto neko može da bude malo razočaran ako muzičar ne ispuni očekivanja na koncertu. Međutim, daleko od toga da je koncert u tom slučaju propao.

Čini mi se da neki DJ pušta muziku pred Rammstein, neki tip iz Combichrista.