Totamealand

http://www.setlist.fm/setlist/steven-wilson/2013/o2-abc-glasgow-scotland-1bdb0174.html Evo set lista sa druge večeri, mnogo mi fali Remainder the black dog na ovoj. Prva lista, zato, is to die for.

Head crusher i How the story ends moji favoriti sa Endgame. Interesantno je da je taj album fino izdržao test vremena i sada ga radije puštam nego pre tri, četiri godine, dok se prethodni album dosta slabo održao u mojoj playlisti. Videćemo šta nam Dave sprema ovaj put.

Teško da ću slušati album pošto nisam slušao ni ona legendarna izdanja i uglavnom znam hitove tu i tamo, ali moram reći da je poslednji singl fenomenalan.

Dobre liste, ne žalim se. Ide se u Budimpeštu.

Wow, nisam znao. Imao sam utisak da neka druga imena koja je Exit dovodio koštaju mnogo više.

Pristojno zvuči ovaj Redemption sempl. Vidim da će ovo biti prvi Queensryche album nakon Promised land koji ću poslušati.

Isto, i ja bih baš voleo da vidim Aerosmith, čak se i pričalo o tome po medijima ali ništa nažalost od toga. A od ostalih su barem Def leppard i Kiss su bili najavljivani, pa otkazivani potom, tako da nije da niko nije hteo da ih dovede.

Pih, što nisu dovodili Radiohead proteklih godina... Razmisliće se za Atoms for peace, samo da čujem prvo kakav je album.

Šta ako je Keri umešan sa menadžmentom i dobija veći procenat?

Ladno na istoj strani pričamo i o novom i o prošlom albumu. Elem, pustim ja ovaj album i skapiram ''Čoveče, pa ovo je Saxon!'' Stvar je u tome da su mi prethodna dva albuma bila toliko nezanimljiva da sam ozbiljno zapostavio ovaj bend, a kao što to nekada biva, drugi bendovi u međuvremenu izdaju opasne albume pa se njima češće vraćam. I tako se pojavio novi Saxon i ja bez ikakvih očekivanja reših da reda radi poslušam. Međutim, ovaj album već ima sve što Saxon album treba da ima. Baš me je lepo vratio u Saxon element u poslednjih par dana... Favoriti: Wheels of terror, Wariors of the road, Guardians of the tomb, Sacrifice.

Pa kako da nije highlight. Fantastična stvar prepuna dobrih melodija, i dalje umem pustim celu s vremena na vreme, a ni Thoughts part 5 nije razočarala.

http://en.wikipedia.org/wiki/Nemesis_%28Stratovarius_album%29 Evo credits, ako ćemo da verujemo wikipediji. I kao što sam pretpostavio - sve pesme koje su mi najjače na albumu je pisao Kupiainen. Izuzev One must fall, ona mi je malčice dosadna. A ni ove dve Johanssonove pesme me nisu mnogo zabavile. Matias mastermind, hands down.

Ovo će da se poseduje.

Sada je već jasno da je Stratovarius postao bend Matiasa Kupiainena, i to jako dobar. Nadam se da je čovek srećan što su mu u bendu Kotipelto i Jens. Baš mi prija album, ima puno pamtljivih melodija i super ideja, pogotovo pri početku. Negde od Castles in the air prestaje nažalost da mi drži pažnju, ali zato je tu sjajna pesma da zatvori album, što je uvek važno. Favoriti: Haclyon days, Out of the fog, Nemesis, Stand my ground, Abandon.

Trenutno sam prilično motivisan da se iscimam na Helloween & Gamma ray u Sofiju ili Peštu, videću gde u zavisnosti od organizacije. Ali verujem da će me posebno spičiti euforija kada izađe prva set lista, nadam se da će biti nekih iznenađenja. Doduše, ja Helloween gledah samo jednom, tako da ono... Burning sun obavezna!

The Hunger, Meant to be, Regret, While you were gone, Surrounded by sadness... Neke od mojih omiljenih Blaze Bayley balada. Mada nisam bio siguran da li da neke od njih navedem, pitajući se da li su balade. Stare at the sun meni na primer ne bi bila balada, ali to je večita diskusija u koju ne bi vredelo ulaziti. Nova pesma mi se nije posebno dopala...

Svaka im čast što ne forsiraju da album bude gotov što pre. A pesme će se čuti.

Mnogo mi se dopada spot, mislim da mi je i pesma generalno bolje legla sad kada sam video spot nego u kontekstu albuma.

I ovo: http://www.setlist.fm/setlist/dream-theater/2012/estadio-luna-park-buenos-aires-argentina-73dc127d.html

Prvi deo je sve bolji što ga više slušam, i sada kada se već slegao mogu da kažem da mi je to omiljeni Stone sour album. Sama mogućnost da ga drugi deo nadmaši je nezamisliva i plaši me.

Bio sam pre neko veče na nu metal / domaćica nighty (koja kombinacija ) ali skroz je bilo cool. Kapiram da ću svraćati češće.

Angelystor je i dalje majstor za review-ove. Mene prosto obuzme neko divno raspoloženje svaki put kad se pojavi novi Helloween album i stvarno sam lepo proveo poslednjih par dana slušajući Straight out of hell. Ovo je već treći Helloween album koji dočekujem kao fan i po treći put sam zadovoljan onim što su nam podarili. Novi album se fino nadovezuje na prethodna dva, s tim što je primetno vedriji. Ne nedostaje mu ništa od neophodnih Helloween sastojaka - možda bih jedino voleo da ima nekih upečatljivijih gitarskih harmonija, ali nema veze. Šteta je što mu nekoliko pesama kvari prosek, ali generalno, stvarno dobar album. Favoriti: Nabataea, Burning sun, Church breaks down, Waiting for the thunder, Make fire catch the fly.

U poslednjih 25 godina ipak Minut sa njom, albumčina. Uzbuna je OK, nijedna pesma me nije impresionirala ali roka album tu i tamo, nađe se poneki rif i poneki solidan refren. Lelek Serba i Šerše La Fam među mojim najmanjim Čorba favoritima svih vremena, bez sumnje. Šta se desilo sa tekstovima od pre pet godina? To su komotno mogle da budu poslednje Borine reči u svetu muzike, ali eto, čovek i dalje misli da ima šta da ponudi, samo što ja nisam oduševljen ovim tekstovima.

Mislim da sam previše očekivao od ovog albuma, budući da mi je Luminol verovatno omiljena Steven Wilson solo stvar. Međutim, ostatak albuma mi nije u rangu pesme koja ga otvara. The Watchmaker je super, ima posebno opasan kraj, ali ostale pesme me nisu nešto oduševile. Dobre su, ali ne breathtaking kao Luminol. Grace for drowning mi je za nijansu bolji. I on je imao par slabijih stvari, ali i više dobrih.