Totamealand

Steve Vai u MTS dvorani 27. aprila.

Čeka se album.

Hvala za link, skinulo se i pregledalo. Da, u onom bendu se bukvalno ne zna koje luđi, a jasno je i ko je najmanje normalan. To je jedna klasična priča, ekscentrični genijalci se grupišu u želji da stvaraju nešto nesvakidašnje, dovoljno slušalaca se primi da se tokom godina izgradi kult, i onda pedeset godina kasnije isti genijalci prosipaju neke nerazumljive fore kako bi opisali kako je rad na muzici nešto transcendentalno, neopisivo i hiperintelektualno. I što je najblesavije, na momente ima smisla i shvatiš zašto je KC sjajan bend.

Uf, u kom li sam ja svetu bio u tom trenutku...

Ko god da je onomad doveo Roger Waters: The Wall u Cineplexx na jedno veče bi mogao da se baci na posao. 😛

Ima li igde link za taj novi dokumentarac?

Theneedledrop neki dan kaže da mu je najneomiljeniji album koji je ove godine izašao novi Iced Earth, a ja u fazonu "Iced Earth je ove godine izdao novi album?" Sad gledam prethodnu stranu. Da li je realno da ono postoji? 😶

Liče omoti, Nocturno. Nisam dovoljno vredan da istražim, ali moguće je da je isti autor.

Tri reči: As death embraces.

Jedna jedina pesma sa To dust you will decay, i to ne cela. I opet neko baš u tom trenutku ide po pivo. Malo sam zbunjen.

Stavljam Ghost umesto Blind Guardian, dodajem Moon Tooth i Slipknot, i eto mojih predloga za hit godine 202. Što se ne-metal albuma tiče: 1. The Smile - A Light for attracting attention 2. Embrace - How to be a person like other people 3. Pattern-Seeking Animals - Only passing through 4. Elf Power - Artificial countrysides 5. Death Cab For Cutie - Asphalt meadows

Opasno mi se sviđa omot za novi Haken koji izlazi sledeće godine. Ako se po jutru dan poznaje, ovo bi moralo da bude bolje nego Virus.

Simpatična je pesma, dobijam neki Riot ili NWOBHM vajb, zvuči više kao bendovi koji su inspirisali Metallicu nego što zvuči kao Metallica. Ali ne na loš način, zanimljivo je čuti takav povratak korenima u poznim radovima.

I dalje su besprekorni po pitanju spotova, ali čoveče, koliko mi je ova pesma meh, refren je toliko izlizan da je prosto neprijatno. Generalno mi nije legao ni ostatak albuma, Rammstein je ipak postavio mnogo više standarde. Angst i Meine Tränen su dobre stvari, Schwarz možda i najbolja, ostatak onako.

Nemam pojma o kakvom eventu se ovde radi, nisam dovoljno dobro ispratio. Samo bih da ostavim srce za Norma.

Ti si verovatno pomešao sa 14.11, na koji je izašao Space oddity.

Setio sam se čim sam video datum. Zaista monumentalan koncert.

Razmišljam ovih dana o ovome što smo pričali pre neki mesec. Gledam sledeći niz albuma hronološki: The Least we can do is wave to each other, H to he, Fool's mate, Pawn hearts, Chameleon in the shadow of the night, The Silent corner and the empty stage, In camera, Nadir's big chance, Godbluff, Still life, World record, Over, The Quiet zone / The Pleasure dome. Trinaest albuma. Kad bih morao da biram koji album najmanje volim od svih ovih, i dalje je stvarno dobar album u pitanju. Došao sam do zaključka da niko, ali NIKO nikad nije imao ovoliko dobrih albuma u samo osam godina. I prilično sam uveren u to. Igi, šta ti misliš? 🙂

https://www.facebook.com/photo/?fbid=680652780093258&set=pb.100044456258493.-2207520000. Iako sam pre više od deset godina digao ruke od toga da će Dream Theater ikada doći u Beograd, hajde da ovde među znalcima i ljudima sa uvidom u "organizatorske poslove" postavim pitanje kako to da nas do sada nijednom nisu posetili. Imao sam ranije utisak da su skupi ili da nemamo dovoljno fanova ovde, ali opet, čujem da nastupaju po manjim lokacijama, a pretpostavljam da su jeftiniji nego što su bili na vrhuncu popularnosti. Šta li je posredi?

The Promise Ring - Nothing feels good Leonard Cohen - Ten new songs Koenjihyakkei - Nivraym Slipknot - The End, so far

Nikad nisam uspeo da se primim na ovaj album. Nemam utisak da su se pronašli u toj grunge struji, Gene se možda malo bolje snašao s' ozbirom na njegove generalne mračne tonove, ali ipak, daleko je to i od KISS standarda i od samih grunge standarda. Nisu po meni bolje prošli ni sa Phycho circus koju godinu kasnije, tako da mislim da nije do stila, verovatno je izvor prosto bio presušio.

Ja nisam najreprezentativniji QOTSA fan, ruku na srce. Koliko god da mi jesu dobri Rated R i Songs for the deaf, preferiram radove od Era vulgaris pa na dalje. Mislim da je Homme pre petnaestak godina smanjio gas sa šizofrenijom, džemovanjem i šamaranjem rifovima po faci, stvari postaju malo melodičnije i sentimentalnije, a opet umeju da budu i raw i slick produkcijski, zavisi od albuma. Villains na kraju krajeva iznose dobre pesme - i opener za đuskanje, i Fortress kao melanholičnija numera, a i prženje na The Evil has landed. Generalno ima i dosta dobre orkestracije i kulminiranja u vidu gudača, lepo je sve to spakovano sa mašnom. Od mene thumbs up za album. 🎖️

Fantastičan je Villains, šteta što nije bolje prošao kod publike. Cover je takođe brutalan, mora da je super imati ga na originalu.

Nemoj tako, album ima solažu na motornoj testeri.

Vrhunska stvar, doduše, refren je veći od vasione. Favorit uz Kaisarion, Respite i Watcher.