Totamealand

Jeste, ali ovo nije u studiju sa Dream Theaterom, to je bila priprema za neke od onih Jordanovih solo koncerata.

Super vesti.

http://www.imdb.com/title/tt0247007/

Tačno tako.

Ahahah, ne znam da li da priuštim sebi toliki luksuz.

Moram da pazarim sutra jedan primerak, izgleda da ima štošta interesantno.

Ne zvuči loše, mada umeju oni to i bolje.

Lucky bastard. I ja sam samo tako zainteresovan za koncert, ali Zagrebački nastup pada usred aprilskog ispitnog roka, a u Budimpešti je usred junskog. Fucks.

Bump posle godinu i nešto dana - samo da javim da se ove godine sprema novi album, ako je iko zainteresovan.

Zaista nisam znao, hvala na informacijama. Čudi me da na Kosovu postoji broj ljudi zainteresovan za tako nešto.

Šta su Evergrey street teams?

Iskreno, jedna od mojih omiljenih, garantovano u top 5.

Pain and pleasure, Run of the mill, Burnin' up, Sinner, All guns blazing... I dalje ne shvatate da možemo do sutra?

Auuuu, što ja gotivim tu pesmu, jedna od najjačih stvari iz ranog perioda.

Ajde probaću i ja da napravim neku za mene ''idealnu'' set listu, ali da budem realan koliko je to moguće. Prophecy Revolution Never satisfied Victim of changes Dissident agressor Running wild Metal gods Heading out to the highway Beyond the realms of death - - - - - - The Hellion / Electric eye Some heads are gonna roll Ram it down Turbo lover A Touch of evil Painkiller - - - - - - Living after midnight Breaking the law You've got another thing comin' Pokrio sam sve albume i sa svakog izabrao ili hit ili jedan od mojih favorita, ali sam izostavio Ripper radove, ne verujem da će se na oproštajnoj turneji osvrtati na taj period. Naravno, fali par stvari i čega sve ne, ali budimo realni - ne mogu da sviraju tri sata u svakom slučaju.

Ja nisam ni čuo prvi album, a ni drugog se ne sećam najbolje. Svi ostali su dobri, s tim što više volim prog period od pristupačnijeg metala na Paradise lost.

Napokon sam završio sa ispitima i stigao da slušam Elysium. Vrtim ga već par dana, i već ga obožavam - rekao bih da mi je ovo omiljeno Stratovarius izdanje. Naslovna stvar je previše dobra, a ne zaostaju ni Infernal maze, Event horizon, Under flaming skies i još par komada. Stvarno su me oduševili, napokon su se vratili u formu - i mada ovo više nije onaj isti bend koji je bio pre petnaest godina, hrabro ću reći da je po mom mišljenju još i bolji.

Plusčina za Sabotage, jedan od mojih omiljenih.

This.

Ja ništa od ovoga ne znam.

Živo me interesuje kako će ovo zvučati, verovatno ću biti tu.

Evo nešto od sinoć što nisam verovao da ću ikada čuti. EDIT: Plus i ovo:

Au, što volim kada se pravi pametan neko ko nije upućen u situaciju... Prvo, druga strofa u Take the time se ne izvodi zato što je Mike insistirao na tome. Navodno, nije želeo da se James previše forsira i mislio je da mu time znatno olakšava posao, iako je James uporno tvrdio da može da otpeva drugu strofu. Ima nekoliko snimaka full verzije na youtube-u iz 2007. godine, sa onih koncerata kojima se obeležava 15 godina od Images & words, pa prosudite sami da li James može da izvede taj deo. Drugo, James sa godinama zvuči sve bolje. Nisam veteran kao pojedinci koji slušaju Dream Theater od vremena piratskih kaseta, ali znam šta čujem, jebote. Na Train of thought turneji je počeo polako da mu se vraća glas, na Octavariumu je već bio u stvarno dobroj formi, Chaos in motion turneja je već predstavljala manji korak unazad, ali se čovek opravdao na poslednjoj turneji. To najbolje znaju oni koji su gledali DT prošle ili pretprošle godine. Ako neko hoće da me demantuje time što će me uputiti na snimak sa Download festivala iz 2009. godine, ta priča ne pije vodu - nastup je odrađen u sred bela dana, bez ikakve tonske probe i bez vokalnog zagrevanja. Potražite bolje snimke iz Budimpešte (nastup nekoliko dana kasnije) - James jednostavno kida! Treće, James sada ima scenski nastup bolji nego ikada. Ponovo, ko je gledao Dream Theater uživo u skorije vreme, znaće o čemu pričam. Četvrto, nije mi jasno kako James može da unazađuje muziku u bendu kada je njegov doprinos na poslednjih nekoliko albuma minimalan. Bar što se tiče Black clouds and silver linings, ceo album su napisali Petrucci, Portnoy i Rudess, uključujući i tekstove i vokalne melodije. Šta je LaBrie tu mogao da skrivi? Ako ćemo da mu prebacujemo to što više ne peva visoke tonove kao u mladosti, to nije njegova krivica - ostatak benda mu jednostavno ne traži ta peva takve tonove. A da li je James u stanju da u studiju danas otpeva nešto takvo najbolje pokazuje bonus disc sa obradama iz 2009. godine - Take your fingers from my hair, jel' čuo neko ovo? Napokon, što se tiče Yesa bez Jona Andersona... Ja bih svakako gledao ovu postavu kada bi mi se ukazala prilika, Yes je Yes bez obzira na to ko pevao, nek vrate Trevora Horna ako hoće, nemam problema sa tim. Ali činjenica je da su koncerti Yesa u ovoj postavi znatno lošije posećeni u odnosu na to koliko ljudi im je bilo na koncertima recimo 2003. godine, kada je Jon još bio u bendu. Verujem da bi se isto dogodilo i sa Dream Theaterom - uveren sam da bi bez Jamesa bend izgubio na popularnosti. Ja znam da ne bih digao ruke, koji god član da ode iz kog god benda ja ću nastaviti da slušam bend. My two cents.

Beyond the Realms of Death mi iz nekog razloga nikada nije bila među omiljenim pesmama, na tom albumu ima par jačih stvari. Ja prosto ne bih mogao da izdvojim nijednu pesmu koju bih hteo da čujem, zato što mi je stvarno svejedno, verujem da ne mogu da omanu sa set listom za oproštajnu turneju. Možda samo par manje poznatih pesama da ubace, čisto da se tr00 fanovi obraduju.

Koje su ovo novine, matori? Nadam se da nisu od juče.