Totamealand

Je l' puštao neko Digital noise alliance? Ja sam casual slušalac novijih albuma, ni za jednim od njih nisam odlepio, ali pratim iz radoznalosti i proberem poneku kul pesmu. Interesuje me, doduše, da li noviji Queensryche, tj. Toddryche ima ozbiljne fanove ovde. 🙂

Zapravo je ovo dosta dobro sad kako se izvrtelo. U pogledu rifova i ritmike ima tu dosta momenata koje smo već čuli na poslednjih nekoliko albuma, ali melodije su malo ćaknutije nego obično, ima pojedinih zaista nepredvidljivih rešenja koja su prilično osvežavajuća. I dosledan je album, sviđa mi se što je koncizan, dvanaest pesama taman iznose ispod sat vremena. Mislim da je najveći problem što je ovo Slipknot, bend koji je sa starijim albumima prilično podigao standard pa sad novija izdanja treba da se mere sa njima. Da je ovo objavio neki drugi bend, bio bi im vrhunac karijere. Favoriti: De Sade, Medicine for the dead, Finale, Hivemind.

Tek sad vidim, odlična je fora. Da sam ga kupio na slepo ne znajući kakav je, i ja bih ga polomio. Posle nedelju i po dana vrtenja, i ja mogu da se složim da je ovo peti album u nizu koji svedoči da i te kako imaju šta da ponude bez Tolkija. Nisam siguran da je moderniji od pojedinih prethodnika, čini mi se da je Nemesis bio nekako najmanje osvrnut na retro zvuk, ali ni ovde nema omaža starom Stratovariusu u vidu neoklasičnih solaža ili burgijanja duplom. Mada ima tu i tamo standardnog power ritma i poznatih progresija. Mislim da album može da prođe i kod starih i kod novih fanova. Favoriti: prve četiri pesme; strašan niz.

Juče sam prvi put obrnuo album. Kako je krenula prva pesma, da nije vokala, pomislio bih da sam greškom pustio novi Blur. Jim Root je istrajao u svojoj ambiciji da postane Graham Coxon. Bilo je interesantnih deonica na prvo slušanje, radujem se da ga vrtim ove nedelje, ali prerano je reći bilo šta. Može da bude sjajno, može da baš ne bude sjajno.

Opa! Mislim da je ovo prvi put da vidim The Man who would not die na vinilu. Takođe thumbs up i za Dramatic, kriminalno potcenjen album.

Nisam još preslušao album, ali sam se zaintrigirao za pesmu Heilroom kad sam pročitao tvoj post, zapitao sam se o čemu li se radi.

Embrace - How to be a person like other people Megadeth - The Sick, the dying... and the dead! Toxik - Dis morta Death Cab For Cutie - Asphalt meadows of Montreal - Freewave lucifer f<ck f^ck f>ck Bob Dylan - Infidels R.E.M. - Reveal Leonard Cohen - The Future

50 godina od remek-dela. Živeli.

Kad smo kod solaža, ona na Killing time je prilično ubitačna.

Mrzim da budem jedan od onih koji govore ovakve stvari, ali reći ću to - ovo mi je najbolji Megadeth album još od The System has failed. Kad god bi u poslednjih petnaest godina izašao novi Megadeth, u najboljem slučaju bi mi bio okej, neki albumi su baš bili prosek. Ali ovaj radi. Trešerskiji momenti su moćni i zabavni, nema suvoparnog drljanja, a melodičniji delovi su zapravo suptilni i umereni, retko šta mi se čini kao cheesy ili generično. Biće da je valjalo napraviti pauzu od šest i po godina radije nego štancati albume svake dve godine. Favoriti: Dogs of Chernobyl, Sacrifice, Mission to Mars, naslovna.

Bedak, stvarno. Čovek se cimao da ti namesti zvuk u Vrtoglavici kao da ti radi zvuk za Štark arenu.

Ko god da je sastavljao listu, gledao je koncert u nekom paralelnom univerzumu. Fali ovde dobrih desetak pesama, da ne govorimo da je redosled blentav. Otvaranje je bilo Cactus, pa Brick is red, pa Bone machine. Hey je isto bila negde pri početku, sve je izmešano ovde. Ne vredi, ne može čovek više da se osloni na setlist.fm, moram sam da zapisujem pesme.

Nope. Ali bile su prve dve, bio sam prijatno iznenađen.

Meni tekstovi deluju totalno blentavo i skoro pa nebulozno. Možda se varam. Hang wire je još mogla da padne sa Bossanove.

Jesu prebili. Dva sata bez stajanja, pesme kratke pa kao da se nižu bez pauze, svaka tri minuta nova pesma. I set lista je zaista bila kao da sam je ja sastavljao, sve najbolje stvari sa prva tri albuma su bile tu. Ne mogu da se usudim ni da kažem da mi je neka pesma falila koliko je set bio napakovan. EDIT: Ima li neko set listu? Još uvek ništa na setlist.fm.

Izuzev prvenca, nijedan album nisam preterano pažljivo slušao. Ali jesam fasciniran činjenicom da 35 godina kasnije i dalje snimaju albume u istoj postavi.

Trebalo je da ih ulovim u Amsterdamu 2020. godine, pa svi znamo šta se desilo. Srećom sam još tada tražio refundaciju, jer da sam otišao ove godine na novi datum, poljubio bih vrata, jer je koncert bio otkazan na taj dan ako se dobro sećam, zbog Hammillovog zdravlja. I ja imam utisak da je gotovo. Hammill i VdGG mogu da ostanu neostvarena želja. I gle slučajnosti, i ja sam se ove godine primio na njegove solo radove. Slažem se, Hammill je jedan od najdoslednijih kompozitora u toj eri. Pesme poput Modern, In the end, Red shift, Gog, Faint-heart and the sermon, itd, ništa lošije nego kultne VdGG stvari. Ja lično izdvajam prvih šest albuma, čak me dobro voze i direktniji momenti na Nadir's big chance.

Takođe. Karta je već počela da bledi, doduše.

Kapiram da ovo nije mesto da pitam za utiske sa Transatlantica. 😛 Ali video sam set listu za Mercyful Fate, vidim da se najviše forsiraju prva dva albuma, što je prekul.

Elf Power - Artificial countrysides Interpol - The Other side of make-believe Fruupp - The Prince of heaven's eyes Beulah - The Coast is never clear

Meni se mesec dana kasnije album i nije baš sjajno održao. Solidan je album, ali se na kraju ispostavilo da mi nedostaje neki WOW highlight. Iako je sve to korektno, zna se gde su Porcupine Tree standardi. Iskreno, radije bih slušao skoro bilo koji od Wilsonovih solo albuma...

Prva dva albuma imaju omote koji su kultni koliko i sami albumi. Ako album bude zvučao jeftino kako omot izgleda...

Kad sam video vest, odmah sam se setio da ovo nije prvi put. Bruce je već pretio u Atini da će da prekine koncert jer u publici pale baklje. Navodno ih dim guši kako dopire do bine (kapiram da kontrolisani scenski efekti nisu isto što i baklje): Interesantno, u Grčkoj ista priča 23 godine kasnije.

Ortakinja je htela da ide baš zbog Brajda, tako da joj je bedak. Ja sam se premišljao oko Transatlantica ali sam prelomio da ne idem. Vučem ove godine karte za šest koncerata koji je trebalo da se održe pre dve godine, a i oni su bili neizvesni, pa sam rešio da ne napakujem još.

Svaka čast za temeljan izveštaj. Sviđa mi se akcenat na novom album, mada bih voleo da ima više pesama sa prethodna dva. Naravno, shvatam da mi to ne bi bilo toliko važno da sam bio na licu mesta i osetio da je set lista iskidala takva kakva je.