VoivodBG

Bas tim redosledom ili moze mesano? Cudno, isao sam na nekoliko koncerata u Dorcol Platz i zvuk je uvek bio katastrofalan, previse mikrofonije, moguce ako nije do kraja ispunjen porostor to cini problem, ili su dali novac u bolje ozvucenje. Bice i Daliborovo Granje ponovo tamo, to bi vredelo videti.

i ovo danas izaslo.

https://nova.rs/kultura/glas-i-hrabrost-u-vremenima-kada-su-mnogi-zanemeli-u-pripremi-monografija-o-zivotu-milana-mladenovica/

„Music of the Secret Society that Owns Belgrade“ je serija kompilacija i festivala izdavačke kuće Inverted Spectrum Records koja ima za cilj da dokumentuje i promoviše underground i sub-underground muzičku scenu Beograda i okoline. Započet 2018. godine, projekat je obuhvatio različite stilove muzike, sa fokusom na psihodelične i avangardne forme roka, džeza i panka, eksperimentalnu elektroniku i ukrštanje tradicionalne muzike sa savremenim stilovima. Promotivni festival posvećen četvrtoj kompilaciji biće održan u Kvaki 22 (9. i 10. novembar), Elektropioniru (11. novembar) i Guvernanti (12. novembar). Na njemu će nastupiti 12 bendova/umetnika kako sa najnovijie, tako i sa prethodnih izdanja serije, zajedno sa 6 DJ-eva. Četvrta kompliacija će uskoro biti objavljena na Bandcamp stranici izdavačke kuće Inverted Spectrum Records i biće dostupna za besplatno strimovanje i preuzimanje. U međuvremenu, možete da poslušate prethodne tri kompilacije: https://invertedspectrumrecords.bandcamp.com/ Inverted Spectrum Records Inverted Spectrum Records Next release: "The Music of the Secret Society that Owns Belgrade - Volume 4" Release festival: https://fb.me/e/1C7yZzlio Inverted Spectrum Records is a boutique label based in Budapest and Ankara. We release psychedelia, experimentalia, synth music, outsider music, avant-jazz, and urban folk, from Ankara, Istanbul, Belgrade, Budapest, Berli... Image Program: novembar, četvrtak //// Kvaka: (Ruzveltova 39, Palilula) 20:00 vrata / doors 20:30 Džezbollah (dizaster jazz) 21:15 The OMY (electro-rock / jazzcore) 22:10 Dol (cinematic rock / psych-pop) + New Church DJ Set novembar, petak //// Kvaka: (Ruzveltova 39, Palilula) 20:30 vrata / doors 21:15 [bend iznenadjenja / surprise band] (progressive folk rock) 22:00 Ab Re (theatrical folk jazz / prog rock) 23:00 Hotel Makedonija (sajkogradska muzika) + DJ Zìxíngchē novembar, subota //// Elektropionir: (Cetinjska 15, Stari Grad) 19:30 vrata / doors 20:00 Izleti (post-punk / garage) 20:45 Crno Dete (turbo-rock / jazz-punk) 21:20 Moussaka (balkanic surf rock) + Nadya Samodurova DJ Set novembar, nedelja //// Guvernanta: (Balkanska 4, Stari Grad) 19:30 vrata / doors dole / downstairs: 20:00 Čkonjević & Đelić (improv guitar duo) 20:40 Dunavski Buzukije (singer-songwriter / psych pop) 21:20 Iframes (ethno-electronic / experimental) 22:10 Mangulica FM (60s-80s turbo set) gore / upstairs: 21:30 ROGI DJ Set (tropicalia / Brazilian pop) 22:20 Inverted Spectrum Records DJ Set (synth / psych / folk) Ulaz: 800 din. dnevno. / per day.

Nema sanse

sveza tema na ne metal koncertima, pa kada stignete

Povodom objave albuma prvenca, Prevrnu se vedro nebo - ИБАR uživo! Specijalni gosti - Bas i Stega! Karte uskoro u pretprodaji. Zappa Baza, 30.11.2023 ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ ИБАR: Jednostavna harmonija, lepe melodije i neparni ritmovi. Ovo je formula koje se ИБАR držao tokom pravljenja albuma Prevrnu se vedro nebo. Verovatno pod utiskom gitarskih linija, jedan kolega ih je posle koncerta opisao kao šumadijski Iron Maiden. ИБАR su: Andrijana Manojlović - Klavijatura i vokal Igor Mitić - Električna gitara Gavrilo Mrđa - Električna gitara i vokal Luka Arežina - Bas gitara Stefan Pejatović - Bubanj Instagram - https://www.instagram.com/ibar_orkestar/ Facebook - https://www.facebook.com/ibar.orkestar/ Youtube - https://www.youtube.com/@ibar-orkestar ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Bas i Stega: Sastav Bas i Stega nastao je u avgustu 2011. godine u Beogradu. Imenovan je spajanjem početnih slogova imena članova prve postave. Muzika koju Bas i Stega stvara satkana je od različitih muzičkih pravaca koji uključuju dab, fank, post-rok, džez i mnoge druge koji su pažljivo ukomponovani u plesne forme i obogaćeni elementima savremene muzike. Kompozicije se zasnivaju na stabilnim ritmovima koji su podržani razigranim bas linijama, a ritmičke strukture obojene su psihodeličnim zvukovima isprepletanih gitara i sintisajzera koji stvaraju jedinstvenu atmosferu. Bas i Stega su: Miloš Spasić - Sintisajzer Stevan Đorđević - Bas gitara Uroš Kiš - Bubnjevi i sempler Dragan Vlajić Gale - Gitara i vokal Facebook - www.facebook.com/basistega Instagram - www.instagram.com/basistega Singl Osećaj - https://youtu.be/nYVqRyhscYU?si=SlKuijY1up_2UbWt

Čuvari formule: Lančana reakcija (2023) Dragan Bjelogrlić je napravio odličan film. Neka ta rečenica dobro utone dok ovo budete čitali. Posle jako zbrčkanog i zašećernog Tome (2021) gde je podelio režisersku palicu sa Zoranom Lisinskim, i koji je udarao na najniže moguće osećaje kod gledalaca, ovde se suočavamo sa jednim ozbiljnim filmom, a i moguće najboljim domaćim mejnstrim izdanjem kod nas. Za vreme Titove Jugoslavije, naši naučnici su u tajnosti radili na pravljenju Atomske Bombe u institutu Vinča, Tito je to želeo jer je hteo da parira ostalim silama koje su izgradile oružje koje su unesrećile ovu planetu njenim nastankom. Skupina od četvoro naučnika je radila testove i pri jednom se desila nesreća gde se radijacija izlila i ozračila ih. Uz pomoć tajne službe poslati su u Pariz, u institut Kiri, gde će videti šta ih čeka u kletoj sudbi od strane Francuskog doktora Žorža Matea, koji će biti njihov spasitelj, ili oni njemu pokusni kunići u budućem eksperimentu. Čudna je ovo godina, imamo Nolana sa Oppenheimer (2023) koji je obradio priču o nastanku Atomske Bombe i njenom tvorcu, i sada sa druge strane vidimo Bjelogrlićevu viziju, koja je možda manji događaj od same kreacije bombe, ali je nikako ne treba umanjiti, jer poseduje nešto što visoko budžetnijem naslovu i fali, a to je ljudskost. Bazirana po knjizi Gorana Milašinovića - Slučaj vinča (2017, Laguna), na adaptiranju scenarija su radili Vuk Ršumović, Ognjen Sviličić i Bjelogrlić, i čini se da je ovo pobednička kombinacija, svako je doprineo da scenario bude izbalansiran. Nemamo preterane dramatike ili patetike, ili našeg prostačkog humora, i ono što uspeva da prođe kroz čitav film je odlična tenzična atmosfera. Usput film je dovoljno jasan da može i najveći laik da razume šta se dešava i kakve su konsekvence po sve naše junake i junjakinje. Svemu tome dosta pomaže i bogata scenografija na kojoj su radile Jelena Sopić i Jovana Cvetković. Bili to enterijeri bolnice, ili samog reaktora ili raznih stanova i lokaliteta, nećete imati osećaj da gledate nešto što je sklopljeno na brzinu, što je učestali problem raznih istorijskih filmova koji se bave određenim dekadama. Bogata kinematografija Ivana Kostića, takođe pripomaže da prikaže lepotu raznih enterijera i kostimografije, ali takođe da nas uvede u umove i stanja glavnih aktera ove priče. naravno sve je to postavljeno kompaktnije sa montažom Milene Predić, gde uz razne fleš bek i trenutne momente, ne gubite nit o nizu događaja. Apropo glumačke ekipe, francuski glumac Aleksis Manenti koji igra stoički nastrojenog i tihog Žorža Matea, briljira, jednostavno u svakoj sceni gde se pojavi pleni, a Radivoje Bukvić kome je zapala uloga Popovića vođi projekta, data je druga strana novčica. U suštini priča je daleko ličnija jer imate dve vrste genija, jedan koji može da spasi život, a drugi koji radi na tome da ga uništi. Kada se njih dvojica nađu zajedno u scenama, čak i bez imalo dijaloga, jasno je da se ovde radi o tome kako naučnici razmišljaju, i kako ipak na kraju dana pored sve te pameti, i želje za dokazivanjem i otkrivanjem novih otkrića, ipak nadolaze poštovanje i čovečnost, pre svega. Tu je i dosta novih lica sa naše scene, koji tek imaju po koju ulogu iza sebe, i dobro je to videti, jer mi se čini da smo malo utanjili sa istima i nadam se da će im ovo biti odskočna daska u daljem radu. Za muziku je bio zadužen Aleksandar Ranđelović koji je uradio sveden, a efektivan OST, koji ne manipuliše previše emocijama, a ponovo dolazi do izražaja da bi naglasio opasnost određenih situacija i efektivan je. Iskreno, nisam imao očekivanja, kada sam otišao u bioskop, bio sam spreman da pogledam još jedan ušećereni i patetičan pokušaj filma koji želi da prikaže to staro zaboravljeno vreme Jugoslavije koje se nikada neće vratiti, a starno nam se gura pod nos, jer kao što je poznato nostalgija je najbolnija od svih bolesti. Međutim desio se totalni obrt, ovde smo dobili jedan snažan film, koji nam je trebao, da se ne bavi samo istorijskim aspektom, i da se ne navodi populizmom, već da hrabro može da pokaže, kako se i dalje mogu ispričati razne priče putem filma, koje ne iziskuju visoki budžet ili efekte, i da u esenciji i dalje je bitan taj ljudski faktor koji zapravo može najviše da nam zapleni srca i da nas okupira danima posle gledanja. I pride ovo se oseća kao ličan film, a ne nešto što bi trebalo da se podilazi masama, napravljeno je sa pažnjom spram detalja ka vremenu kada se taj događaj desio, i da su likovi pravi, ljudi od krvi od mesa, a ne samo prolazni flis papiri koje dobijamo servirano na godišnjem nivou. Stoga: Desetka čista.

Samo Zica.

Uzasno je. Nista gasi internete, motaj kablove.

Gde je @Demon Seed da zacini temu?

Killers of the Flower Moon (2023) I pred nama je Skorsezeovo novo filmsko ostvaranje, reviozionistički vestern koji nam predočava veliki istorijski zločin načinjen nad Osadži indijanskim plemenom. Kao što to uvek biva, Skorseze bira da prikaže jasne teme koje su ga inspirisale decenijama, neizbežna moć za kojom pojedinci žude i novac koji im daje široko otvorene ruke da čine šta god im volja dozvoli. Uvek me je fasciniralo kako je uspešno mogao da prikaže kako ljudskost ubrzo može da nestane od ta dva faktora, a na scenu stupi svirepost I proračunatost, koja su ipak I dalje veći užas od bilo kakvih karakondžula sa velikog platna. Jer nema goreg zla od čoveka spremnog da naudi bližnjem svom, po cenu uspeha I zarade. Bazirano po knjizi istog imena, pisca Dejvida Grana, u epskih tri i po sata trajanja, Skorseze je uspešno istkao ovaj triler, I odao počast žrtvama. Skorseze je scenaristčki deo podelio sa Erik Rotom, I uspeli su dosta toga iz knjige da prenesu (koja je baziirana po isečcima iz novina I raznih sudskih zapisa I oficijelne istrage koju je sproveo FBI), I možda što je najbitnije dali su adaptaciji daju svoj lični pečat. Dok se knjiga bavi misterijom, ko I zašto sistematski upokojava Osadži pleme, ovde oni otvoreno prikazuju kako se to dešava od samog početka. Zlo je na otvorenom I sveprisutno u belom čoveku, koji sve promatra kroz čist profit, u prevodu Dobrodošli u Ameriku, zemlju slobodnih I raznih mogućnosti! I to dodaje sasvim drugačij kontrast, umesto da lovimo I razrešimo misteriju, utoliko je efektivnije što vidimo izvršioce zlodela, I njihove nesvesne žrtve I kako to sve emotivno utiče na jednu zajednicu. Pametan potez, I pokazatelj da čak I pod stare dane, Skorseze ume da iznenadi. Oduvek smo bili naviknuti da vesterni imaju binarnu postavku, kaubojci su dobri momci, osim par odevenih u crno, I naravno da su Indijanci svirepi divljaci. Dobro je videti I drugu stranu priče jer ponekada je istina mnogo gora od šarenih laža koje nam je Holivud servirao tokom decenija. Na prste ruke, ne mogu da nabrojim filmove gde su Indijanci dobili priče iz njihove perspektive. 1919 godina, Ernest Berkhart (Leonardo Dikaprio) se vraća iz Prvog svetskog rata I odlazi da radi na farmi svojeg ujaka I zamenika šerifa Vilijama Kralja Hejla (Robert Deniro) na kojoj je I njegov mlađi brat Bajron. (Skot Šeperd) Oni tu istu zemlju dele sa Osadži narodom koji je došao u posed velikog bogatstva putem nafte, ali naravno čak I kada imau delić sreće I bogatstva, to je sve učinjeno pod patronatom belog čoveka, koji im određuje koliko novca mogu da raspolažu I koriste. Uz sve to, dešavaju se razne smrti Osadži naroda. Leonardo Dikaprio ima solidan performans kao priglupi Ernest, teško je odglumeti tipa koji nije najpametnije jaje u kokošinjcu, ali opet ima nešto u tintari. Malo sam se zasitio samo Leonardovih grimasa, oklembešene usne I obrve su bile iskorišćene toliko puta do sada da bih više cenio da se malo manuo toga. Deniro je bio na visini zadatka, posle uspavanog Irca, ovde imamo priliku da vidimo jedan ambivalentan lik, Hejl je istovremeno stub društva, dobročinitelj I blag I dopadljiv čovek, a opet sa druge strane najsvirepiji kasapin. Zanimljivo je videti kako sa guštom balansira između ova dva, I kako odaje uverljiv utisak, ali najbolji su trenuci kada maltene počne da preglumljuje I proždire sve na ekranu I oko sebe. Lili Gladston, ne znam ko je ova devojka, prvi put sam čuo za nju kada je film najavljen I izašla ona famozna slika koja nas je gonila sve ovo vreme do izlaska prvih trejlera, ali njena Moli Berkhart je srce I duša ovog filma. Retkost je danas naići na glumicu koja može toliko toga da prikaže sa svojim izrazima lica, I sa toliko malo reči. Da istovremeno bude dostojanstvena I jaka kroz čitav film u kojoj njen lik prolazi najgore, a opet da nosi svu tugu I nepravde za svoj narod sa takvom čistoćom. Neverovatan performans i jedva čekam da je vidim u drugim naslovima I nadam se da će se ovime probiti u orbitu. Ono što film itekako izdvaja od ostalih je naravno, ono što Skorseze najbolje radi, a to je postavka sporednih likova. Verujte mi na reč, ovde ih ima previše, I skoro dao maksimalnog od sebe od uloge koja im je ponuđena, svaka je vredna pojavljivanja, makar i na nekolicinu minuta. Videćete tu dosta saradnika Braće Koen, ujedno ima dosta I muzičara iz kantri miljea, izdvojio bih neverovatnog Džejson Isbela koji je delio poprilično jake scene sa Dikapriovim likom. Montaža je poverena njegovoj vernoj saradnici Telmi Šunmejker, iako je film predugačak učestalo se dešavalo da imam osećaj kao da čitam knjigu, jer se često dešava da vidimo više dešavanja, koja se čak I ne spominju da bi imali jači kontekst, I naravno sve je to dosta urađeno drugačije od klasičnih filmova, ima taj šmek sedamdesetih godina. Tome je naravno doprinela i neverovatna fotografija Rodrigo Prijetoa, koji je koristio specijalno napravljene kamere koje su pokušale da oponašju to razdoblje, morali su specijalno za njega da naprave sočiva da bi mogli da ih koriste sa današnjom tehnologijom. Fotografija je bogata, od velikih prerija, prikaza gradića, ili raznih Indijanskih običaja, I toplih boja, imaćete osećaj da ste u tom dobu. Svakako ne treba zaboraviti i Džeka Fiska, koji je radio scenografiju, ne treba da spominjem da je to jedan od Dejvid Linčovih-Terens Malikovih regularnih saradnika, I njegove tvorevine, oživljavaju to razdbolje. To se može videti po silnim detaljima kako izgledaju kuće, prodavnice I lokali na kojima se nalaze, I doprinose velikoj imerziji koja se ne viđa često kod velikih filmova današnjice. Robi Robertson je napravio njegovu bluz verziju muzike za film, koja nije nametljiva, ali kada se pokrenu razne emocije, udara jako I na svaku pravu notu. Sve ovo dovodi do kraja, pa ako ovo sve valja, šta ne valja? Malo je nezahvalno reći da je trajanje problem, čini mi se da je Skorseze jedan od onih režisera koji sebi mogu da dozvole da im film traje I preko tri sata, ali ćete uvek dobiti nešto autentično zauzvrat. Čak iako ima meandriranja. Posle završetka sam imao osećaj da je trebalo kratiti razne scene, pogotovo one koje su nam prikazivale događaje koji su ispričani već, ali onda sam se uhvatio kako razmišljam da su itekako efektivne. Osim možda par flešbeka gde zbog Američke publike moraju da prikažu već odigrane scene, to je trebalo kratiti, nije problem u trajanju. Što se samog scenarija tiče, smatram da je odnos između Ernesta I Kralja, mogao da bude bolji, I nekako ne mogu da se otmem utisku da to proizilazi najviše iz Dikapriove glume. I epilog pred sam kraj filma mi je bio nametnut, možda sam bio samo umoran, ali da nam nisu ukazali kako se šta završilo I završili ga kako je inače završeno, ne bi smetalo. Mislim da će ovaj film, kao I prethodni da podeli dosta publike, svi će se žaliti na trajanje. Ali mu trebaju dati priliku, esencijalno je ovo jedan ljudski film nabujan raznim temama I idejama koje se I danas mogu koristiti u modernom dobu u kojem živimo. Dajem mu 7, ali mislim da kroz buduća gledanja, može da dođe do 8. Svakako dok nam je gospodin Skorseze živ, samo neka pravi filmove I radi ono što voli. P.S. Jako je sladak omaž mlađem kolegi Ari Asteru.

Keep of Kalessin, Kataklysm i Morbid Angel u velikoj Sali SKC, mislim da je to poslednji koncert koji sam gledao tamo.

Nije lako biti organizator. To je sustina. Sto se tice svega, dobro je da imamo bilo sta od koncerata, kada se uzme u obzir da je jako malo prostora ostalo da mogu da se odrze koncerti. Da mi je neko rekao da ce takvo stanje biti, rekao bih ma nema sanse.

Dugoocekivani dok o kultnom industrial bendu sa pocetka 90tih. Ne znam da li cu stici, i zivo me interesuje kako ce izgledati dok, taj tip sto ga pravi je sve sam radio, nalazio snimke sa audio i vhs kaseta i posle peglao u post produkciji, pride tu ce biti i preziveli clanovi. Nadam se da ih samo nece dici u nebesa.