VoivodBG

https://www.vinoifino.rs/novosti/novost_dom_za_koji_nisam_ni_znao_da_mi_nedostaje_vinski_magazin_vino_i_fino_2736

Nedelja (2024) Eto dočekasmo da još jedan naš poznati pevač dobije svoju biografsku filmsku priču. Sinoć sam pogledao Nedelju, i mogu vam reći da je bioskopska sala bila puna. U jednu ruku drago mi je, da ne bude da naši filmovi mogu da privuku masu, ali i dalje ne mogu da se prestanem čuditi da se svi lože na biografske filmove počivših poznatih ličnosti. Slagao bih kada bih rekao da nisam imao očekivanja, Nemanja Ćeranić (režiser, ko-režiju potpisuje Miloš Radunović) me je iznenadio sa svojim prvencom Lihvar i želeo sam da uspe u predstavljanju života Džeja i da nam isporuči čistokrvni mejnstrim film. Dobra vest je da Nedelja daleko bolje sklepana i osmišljena naspram Tome. Ćeranić maksimalno koristi od budžeta koji ponovo je nešto veći od Lihvarovog, ali sa uspehom prikriva sve nedostatke u mnogo razigranijoj montaži i kinematografiji Predraga Gavrilovića i Aleksandra Karaulića koji nam bez problema prenose to davno izgubljeno vreme stare Jugoslavije. I ono što je možda najbitnije, estetski je ovo jedan od lepših domaćih filmova. Boje su jarke, odlično su postavljene scene sa igrama sena i svetlosti. I vidan je napredak u montaži naspram Lihvara. U suštini pratimo Džejovo odrastanje i jako brzo napuštanje porodice gde završava u domu, tu se ubrzo uči šibicarenju i odatle vidimo njegovo višedecenijsko odrastanje na Dorćolu sa ekipom koja je plivala u mangupskim i kriminalnim vodama. Ako bih baš imao veliku zamerku, to jeste što je Džej sporedan lik u sopstvenom filmu. Daleko više vremena se posvećuje njegovom bratu Džambi (glumio ga Janketić jr), koji je bio poznat kao kriminalni kralj Dorćola. Kao da autori nisu imali poverenja da bi muzički deo priče o Džejovom uspehu mogao da drži pažnju publici, pa su pritegli za mnogo lakšim i petparačkim narativnim rešenjem. Zanimljivo je da su izbegnute neke konotacije sa Arkanom, navodno je Džamba pucao u njegovu sliku u jednom restoranu i da su imali zavadu. Verovatno da su to prikazali ne bi dobili pooslednju pesmu koju peva Ceca. Kada dođemo do dela sa upoznavanjem Marine Tucaković i Aleksandrom Radulovićem Futom, i umesto da dobijemo zanimljive priče i uvide iz studija kako su nastajale pesme i kolaboracije i kontakti sa ostalim izvođačima sa scene i kako je dolazio do slava, kroz sve se to samo pretrči. Definitivno je film predugačak, moglo je ovo da se skrati i na recimo 90 do 100 minuta i da bude kompaktnije. Husa je dobar izbor za Džeja, ali jeste bilo bizarno gledati čoveka koji je u svojim kasnim četrdesetima, a da glumi mlađanu verziju Džeja. Čak sam se nasmejao kada mu jedan od likova kaže mali, a ovo odrastao čovek. I veliki je propust takođe što nisu iskoristili više Džejevih pesama, malo mi je bilo čudno da se od Olivera Mandića čak tri puta izvrtela jedna pesma, možda je režiser voli i smatra da je efektivna za film, ali posle tri puta može samo da vam izađe na nos. U svemu ovome se nalazi dobar film, možda će čak i serija da podari neke dodatne bravure ili jednostavno u montaži saseće mast i predugačke scene i time da dobijemo kohezivnije delo. Na stranu svih nedostataka ovo ne bi trebalo da vas spreči da odete u bioskop i da ga pogledate, i da nastavite da pratite Ćeranićev dalji rad, koji se nadam izlazi do kraja godine i zvaće se Volja Sinovljeva. 5/10

18.5. u Budimpesti.

https://bombarder.bandcamp.com/album/sa-dna-groba

Svaka cast, barem jedan svez bend doveden kod nas.

Mogli su bolji poster majku mu staru. 😄

Utorak rasprodan, srijeda sutra u 10:00h ide u prodaju. Jako se veselimo, velika maratonska dvodnevna rock fešta na Šalati! QOTSA ovime postaju prvi band koji svira na Šalati 2 dana zaredom, kao i prvi čiji je koncert gore rasprodan više od pola godine uoči. Vidimo se!

Gaye Su Akyol je kantautorka, slikarka i antropološkinja rođena 1985. u Istanbulu. Pre nego je započela solo karijeru bila je u bendovima Mai, Toz Ve Toz i Seni Görmem İmkansız. 2014. izdala je album prvenac Develerle Yaşıyorum (I’m Living With Camels), a u realizaciji joj je tad pomogao tročlani bend Bubituzak. Ona u svom izrazu meša tradicionalne turske melodije i njihove tipične strukture s elementima psihodelije, surf rock i grungea. Naravno, sve to uz njen hipnotički vokal i prstohvat nekonvencionalne teatralnosti koja svakako ide uz njen lik i delo. Kao glavne uzore navodi tursku klasičnu muziku koju je slušala uz svoju majku, a zatim Nirvanu i Kurta Cobaina. Muzika koju stvara Gaye Su Akyol primecena je i od najpoznatije world music izdavačke kuće Glitterbeat koja joj je izdala posljednja tri albuma, uključujući i najaktuelniji Anadolu Ejderi ("Anatolian Dragon") koji će ovom prilikom promovisati u Dorćol Platzu. Vrlo uticajni časopis Songlines proglasio ju je izvođačem godine za 2019., dok je prošlu godinu zakucala nastupom na KEXP-u. Ističe se i svojim aktivističkim angažmanom, posebno pomerajuci norme i veća prava za LGBT zajednicu i žene u Turskoj. Ova svestrana umetnica i aktivistkinja nastupiće 16. februara u Dorćol Platzu i sa sobom doneti oveći džak psihodelije, anatolijskog roka i turske klasične i tradicionalne muzike. Early bird ulaznice po ceni od 2200 dinara mogu se kupiti putem Gigstixa, a nakon toga će im pretprodajna cena biti 2600 dinara. Dan ranije nastupice i u zagrebačkoj Močvari, takođe u organizaciji Hangtime Agencyja.

I Cattle Decapitation Terrasite pridruzujem ovogodisnjoj listi najboljih. Malo mi je to fascinantno da sam najvise izvrteo death metal abume, i novi Tomb Mold.