VoivodBG

To je nekadasnji Odeon bioskop.

ništa vreme je da se zatvori consecration tema i otvori CONS (2024- )

Sviđa mi se što intro zvuči ko old school Mastodon, ali braćo kada krene pevanje... Sve lađe potonu.

https://sylvainrifflet.bandcamp.com/album/dooble Moglo je i u jazz ali je više elektronski. Poprilično dobra vožnja.

Rebel Ridge od Jeremy Saulniera, odličan! Jasna i dobro snimljena akcija. I film je generalno jebeno prelep, mislim svi njegovi filmovi su odlični što se tiče kamere, montaže i boja koje zahvate. Jedino što smara tematika osvete koju konstantno koristi, ali kao hajde da kažem da je malo odmakao od klasične postavke. Glavni glumac Aaron Pierre je baš harizmatičan tip, i već vidim da bi mogao da iznese akionu franšizu sa sličnim likom.

@Srbin Hamza hoćeš da utvrdiš da je Harkerova kompleksniji karakter od Sterlingove? Ne bih rekao, pride Džodika bolje glumi Sterlingovu, Majka još ima dugo da gaca u glumačkom svetu da dostigne taj nivo. Jedino što pozdravljam što je izašla iz klasične stereotipne žrtve koju ponavlja u svakom mogućem filmu gde se pojavila. Za Jaganjce imam i predznanje o liku iz knjige (ali to nije ni potrebno, ako adaptacija podari naznake čak i na kašičicu, pa ostavi gledaocima da izvuku šta požele posle), takođe postoji i slučaj koji je inspirisao longlegs, korisni link: https://en.wikipedia.org/wiki/Killing_of_JonBenét_Ramsey Ta informacija nikome ništa i ne mora da znači, i svakako ne mora ni emotivno da doprinese, ali hej, tu je, pa ko voli neka čita. Ovaj slučaj je svakako zanimljiviji od Perkinsonovog scenarija. Bafalo Bil je strašniji jer je ukorenjen u realnost, Ed Gin je poslužio kao inspiracija, i nekoliko drugih serijski ubica. Iskreno natprirodni likovi koji su u dosluhu sa zlim silama su mi odavno postali težak pase. Veća jeza i strah proizilazi iz ljudi koji liče na obične ljude, a iza se krije nešto mnogo zloćudnije. A kada spomenem prostetiku mislim na masku, sam lik Longlegs da onako izgleda u Americi i ide i ponaša se kao pajac, pa završio bi brate u instituciji jer bode oči kao da je neki ludi paun. Pride ne pomaže ni Kejdžov stil glume, niti mi je bio jeziv tokom njegovih recitacija i ključne scene. Efektivnije bi bilo da su ga ostavili bez te maske i da je smanjio njegove Kejdžizme po kojima je postao poznat. Realno slab rad i trud sa njegove strane, i čak bi bilo daleko bolje da ga ima što manje u filmu. Zašto svi pobogu zovete The Blackcoats Daughter February? E vidiš taj film ima jezivu atmosferu, ali mi je emotivno toliko slabašan i koristi neke prvoloptaške stereotipe, i atmosferu i estetiku, i džaba što se povezuju filmovi kada to u većem planu ne donosi ništa. Šta sada trebamo da čekamo da Perkins nekako poveže i Ivicu i Maricu i da se oduševimo? I generalno slaba je postavka scenarija, od samog naslova se može pretpostaviti o čemu je film. Pride nisam čitao nikakve spojlere jer sam namerno čekao da izađe i da ga pogledam bez ikakvih uticaja. I lako se poveže ko je ko u filmu i kako će se određene stvari odigrati. I opet se vraćamo na trenutni problem filmske produkcije, a to je da sve to može da izgleda lepo upakovano, da podseća na nešto što je prethodilo, ali da je ovo još jedan polovičan film koji je izguran na mišiće od strane marketinške agencije i plaćenih korisnika na svim servisima. Ako ti lično možeš da uživaš u filmu, samo napred, to niko ne može da ti uskrati. Ali hajde da se ne zavaravamo da je ovo neki budući klasik i da ga kitimo perjem koje ne zaslužuje.

@Srbin Hamza ima ih, itekako ih ima. A to poređenje sa The Silence of the lambs nije na mestu. Taj film je više o tome kako ona kao agentica mora da prebrodi mnoge probleme, muška sredina koja je potcenjuje, i ranu traumu iz detinjstva da bi bi dostigla svoj maksimum. Hanibal je samo višnjica na vrhu, a Bafalo Bil (pride on je dobio inspiraciju iz pravog ubice ali nije film o njemu, on je samo katalizator nesreće koja se dešava svim žrtvama u filmu) krešendo u skoro pa savršenom trileru, i mnogo jači košmar od Kejdžovog lažnog prostetičara iskarikiranog sataniste. Da ti uprostim još više Longlegs nema uopšte nikakav kontakt sa gledaocima u vezi misterije, niti kako Harkerova dolazi do razrešenja, sve je providno i na izvolte. A stila ima na izvoz, a to ne čini film dobrim. Čak mu još više i oduzima. Bukvalno car je go situacija. Ono razrešenje na kraju je toliko glupavo i naivno da čak i šta je uspeo da izgradi u prvih pola sata, sve je palo u vodu. Žao mi bilo bačenih para za bioskop, da sam bio pametniji komotno sam mogao da sačekam VOD. I da se ogradim, nije me poneo hajp od marketinškog tima, nadao sam se samo solidnom filmu. Pogledao sam sve pređapnje radove Perkinsa, i jedno je evidentno, ima svoj stil, tačnije nadograđen od raznih drugih režisera, i ume da napravi jezivu atmosferu. Ali mu je potreban neko da napiše koherentnije, i utegnutije scenarije.

@Srbin Hamza ako nikada nisi gledao nijedan horor u životu, pa još da i kažem u redu. Ali teško, isprazan, loše napisan i prestilizovan film koji zaista nema šta da ponudi u tom žanru.

Longlegs (2024)

Tokom odmora sam uspeoo da se trznem iz čitalačke letargije i da pročitam jedan roman. Veliki uspeh (zamislite da izgovaram to kao Borat, ali mnogo neuspelije jer nemam tu žišku u glasu) kada se uzme u obzir da sam napravio poveću pauzu sa knjigama. Frederik Begbede jeste čovek i muškarac, radio u polju marketinga, čak je vodio i svoj šou na televiziji, a onda otperjao i odlučio da bude i pisac. To odmah daje naznake da se radi o jako teškom čoveku, ali nisam ni pretpostavljao koliko teškom. Booka je većinu njegovih romana prevela kod nas, i od svih muških pisaca koje imaju na lageru, njega najviše guraju pored Ulebeka i Knausgora. Živo me interesovalo šta može da mi ponudi sa ovim romanom koji ima zanimljiv prevod pravog naslova konvertovane u dinarsku vrednost. (699 dinara) Oktav je na vrhu marketinške agencije u Francuskoj, u kojoj rade sa raznim firmama pokrivajući šarenolike proizvode. Ali iako ima unosan posao, vanserijsku mogućnost da plodi razne mlade modele, i dovoljno novca da ne mora više da radi. Jebe ga ono što jebe čitav ljudski rod, a to je unutrašnje nezadovoljstvo, a možda i najopakije stanje, dosada! Kroz njegovu cinično natopljenu vizuru sveta marketinga, uvidećete neke praktične savete kako biti najefikasniji na tom poslu, ali ujedno kako i prodati veći deo svoje duše zarad čega? Toliko novca da ćete izgubiti bilo kakav emotivni kompas i mogućnost da budete u realnosti kakva jeste? Da možete nekoga da zavolite i skrasite se? Begbede piše svaku rečenicu sa toliko cinizma, da ona curi iz knjige kada je otvorite, i to mi nije prijalo. Mislim da više to dominira svime nego neka promišljanja i situacije koja je načeo, i nažalost nije mogao da koherentnije završi knjigu. Pribegao je lenjom absurdističkom pristupu i rešenju svega šokantnim dešavanjima, koja ruku na srce posle toliko decenija deluju klinački i naprženo. Funkcioniše deo gde je predvideo da će marketing mutirati kao i razne korporacije za koje je rađen i da će nam servirati jednu verzije istine bez koje većina sadašnjih generacija neće moći da živi, a tto je usecanje reklama u naše moždane sive mase i masovna hipnotisana gomila konzumenata (hej i ja tu pripadam, ali se trudim da smanjim, bogca ti!) koja voli da otvori svoj novčanik i uradi se malim dozama dopamina novom kupovinom ili ubeđivanjem da to nešto skupo i lepo jeste potrebno. Biću pažljiv sa preostalih par romana koje sam uzeo od njega naslepo, ako nastavi u ovom stilu, biće to lagano preskakanje.

Alien: Romulus (2024) letterboxd recenzija

Afterparti (2017)

koji novi? 😏 ono sto treba da izadje sa onog poslednjeg klipa cons. ?

Dom kulture, Lazarevo 26. oktobar 2024. INTRO: Dobrodošli u srce banatske tame, mesto autentičnog rustičnog gotika, ravničarske depresije i sivila; na nesveto tle nad kojim kruže mirisi i ostaci kužnih močvarnih isparenja iz prošlih vremena u određena doba godine i oblaci teške prašine današnjice; malu naseobinu besomučno šibanu velikim istorijskim događajima, totalitarnim ideologijama i iredentizmima svake vrste, migracijama i kolonizacijama; naselje u kojem se slojevi krvave istorije čovečanstva XIX i XX veka jasno mogu sagledati u njegovim spomenicima, ruinama i mogilama; selo u kojem su svoje utočište pronašli naši očevi i dedovi na drugom talasu kolonizacije Vojvodine, gonjeni teškim životom posle Drugog svetskog rata, prohujalim ratnim strahotama i nenamirenim osvetama u krvi, na obećanoj zemlji koja ih rado uzima sebi, a ponekad i vraća nama, deci ovog veka, koja smo udahnuli sav taj mrak iz njihovih priča i nastojimo da mu damo smisao u potrazi za ličnim slobodama i ostvarenjima. Dobrodošli na šesto okupljanje u najveće METAL selo u Srbiji! LINEUP: THE BLOODY EARTH (Niš, Srbija) funeral doom, death doom https://thebloodyearth.bandcamp.com/album/crnoslovlje SVARTGREN (Beograd, Srbija) black metal https://svartgren.bandcamp.com/album/divlja-vatra MOGILA DEATHCULT (Požarevac, Srbija) stygian death metal https://mogiladeathcult.bandcamp.com/ OATHBRINGER (Kragujevac, Srbija) heavy metal https://oathbringer.bandcamp.com/ FORGOTTEN SCREAM (Zrenjanin, Srbija) modern metal https://forgottenscream.bandcamp.com/ POLYWHY (Novi Sad, Srbija) post-hardcore, mathcore, noisecore https://polywhyofficial.bandcamp.com/album/wanton-psalms + secret guests

Wayne Barlow radio omot, i dobar Lustmord posle duzeg vremena.

Aj potvrdite da li su Ruje ponovo uzele sve karte, živo me interesuje.