VoivodBG

Gracias, imali ste više sreće mi smo se malo pogubili jer smo skrenuli možda bismo čak i uhvatili taj niz pesama osim poslednje. Jbg, biće prilika za Baronesse u budućnosti.

Jbg nešto mi ostade iz prošlosti sa nekog starog certa da nisi pio, no nema veze. Donald ili Obama ili nešto ranije i konzervativnije? 😄

Jel se sećaš šta su sve svirali otprilike? Pretpostavljam da je najmanje pesama bilo sa Red & Blue.

Zar ti nisi beše strejt edž? 😁

Prvo, jako loša organizacija da se ne najavi da će redosled biti Baroness, Kvelertak i onda tek Mastodon, jer kako su najave išle sve je sugerisalo da će Kvelertak da otvore i da možda ne bi bilo loše preskočiti ih, jer se nisam zagrejao za bend. Ipak desilo se da je koncert krenuo pre otvaranja u 19 i Baroness su prvi svirali, a dok smo našli Halu Park Zagreb došli smo na poslednju pesmu. Ipak Baroness ostaju da budu uhvaćeni negde niz put, po rečima prisutnih jako kratka setlista jedva 50-tak minuta. Sam prostor gde se odigrao koncert je ogroman i dobar, prostran je i bilo je potaman da se u njega napakuje preko 2k ljudi, barem toliko kažu da je bilo i mogao bih delimično da se usaglasim. Bina je ogromna, možda niža nego na šta smo navikli, ali ugođaj prave ii razne platforme sa strane gde se može sesti i na miru sa štandova sa pićem i merchom da se isprati na miru sve. Što naravno nismo uradili već otišli u prve redove ko pravi metal ratnici. Osvrnuo bih se na merch štand, mislim da je u današnje vreme zaista bezobrazno skupo naplatiti majice skoro 40 eura, a o duksevima i da ne pričamo koji su išli još više. A i nije bio toliko interesantan dizajn istih. Bilo je uglavnom Baroness vinila poslednjeg albuma i nekih singlica. Ali da se vratimo na bendova i zbog čega smo ovde došli, jako brzo posle Baroness na binu izlazi Kvelertak. Pokušao sam da izvrtim zadnjih par albuma, i ono meni oni esencijalno zvuče kao dad rock bend, što i nije daleko od istine, mešavina speed-thrash metala sa 70s hard rock estetikom i vokalima koji bi legli kakvom punk-crusty bendu više. Međutim ova opaka 6-torka je bila crni as! Bukvalno od prve pesme nisu stali i samo su rokali kao da je to najbitnija stvar na svetu. Jako su svi simpatični uživo dok se klibere međusobno i pentraju po pojačalima, pogotovo ćelavi gitarista koji me podsetio na najdobroćudnijeg medu. Uzgred pevač je najsmešnija karikatura tipa koji živi i dalje sa roditeljima i imitira Axl Rose-a i Joey Ramone-a sa onim kožnjakom, dok se razbacuje stalkom ili poliva pivom i dok u najgorem ćaletovskom maniru loži masu na tapšanje i da viču oi, ali mu to uspeva. I maltene izgleda kao da živi sa roditeljima i da ga puštaju da izađe na turneje od po mesec dana i onda nazad u podrum na skidanje od lepka. Njihov set je maltene proleteo i izneadio sam se kako su uspeli da dignu masu, čak i ljudi koji sigurno nisu slušali bend do tog momenta, su mogli da nađu nit i da samo hedbenguju i đuskaju uz gitaroške eskapade. Verovatno najefektivniji momenti koncerta su gde pevač vadi zastavu bena i odlazi na prošireni deo bine tik uz ogradu dok maše ispred same publike, i za kraj najvrednija slika koju je Simadin spomenuo na njihovoj temi je što je natopljen pivom i znojem, jer nije stao i bio kao navijena igračka, samo uzeo na kraju i iscedio svo to pivo i znoj sebi u facu i usta sa takvim osmehom da bi mu roditelji kupii Sunđer Boba Kockalona da to lakše podnese. Iako ovo nije tehnički moja šolja čaja od benda, odlično zezanje i binski performans, ako ikada naletite negde na njih pogledajte ih nećete se pokajati. Ali svi znamo zašto smo ovde ipak inicijalno došli, na bend koji je na sve probleme koje je naišao od uličnih pacovskih dana, pa sve do maltene komercijalnog probijanja i dokazivanja da metal itekako može biti i pristupačan i žestok i pre svega progresivan, ali i dalje potentan. Naravno pričam o najpoznatijim sinovima grada Atlante, koji su održali reputaciju najmuzičkog grada Amerike, i ponosno ga i dalje predstavljaju. Izlazak na binu je najavio titane metala koji su ovog puta potpomognuti petim članom, klavijaturistom, koji nosi najsmešniji šeširić ikada posle Slash iz GNR. Zadnjih par albuma ima dosta kljavi i logično je bilo da se sve to i odsvira, a ne da se ide na matrice. Hushed i Grim je dominirao setlistom, i Brann se odmah razmahao na introu Pain With an Anchor, i bilo je prelepo videti da ljudi znaju tekstove i da od samog starta kreće unisono pevanje publike i benda. I to nije sve odmah pa iz nedra u bedra uleće Crystal Skull gde se oseća sva silina benda kao jedne kompaktne jedinice gde bez pardona isporučuju bezgrešno svaki rif, i možda najveća bojazan je iskorenjena, žirafini vokali, nisu postojali ove večeri, svako od njih je doprineo na svoj način da sve pesme zvuče priblnižnije studijskim verzijama i što je po meni najveći uspeh da se tesktovi lako razazaznaju jer uglavnom se kod metala nešto izgubi u lošem ozvučenju ili kada tonci pojačajaju namerno sve instrumente da bi sam bend zvučao megalomanski glasnije. Ovde to nije bio slučaj, dobili smo prime time Mastodon, zategnut i potkovaniji nego na bilo kojem snimku koji sam pre gledao (meni je ovo prvi njihov koncert, i nadam se da neće biti jedini) i sve je teklo odličnim tempom, prelazak u Megalodon je napravio jednu od najnasilnijih šutki u kojoj sam učestvovao iako sam odavno prestao da ulazim u iste. Ima nešto primordijalno u metalu i rifovima i atmosferi koja nas zavede i probudi naš primatski mozak da se resetujemo na inicijalno stanje svesti, što bi zapevao Max Cavalera back to the primitive. Nekako je i zahvalno što su posle nje odmah prešli na The Crux gde vidiš kako se Brent i Bill sjajno nadopunjuju dok Brann i Troy kidaju te vokale, i dalje mi je fascinantno kako može poletnije da zvuči nego na albumu, čist banger u već jakom katalogu benda. Dobro je da su tu uleteli i sa Teardrinkerom jer da su nastavili tempom da udaraju bez pardona, svima je legao predah, a i ponavljam, bilo je prelepo gledati kako svi uglas pevamo refren i da Mastodon pogađa u dušu kao i najjača kafanska pesma. I da nisu završili još sa Blood Mountain albumom uleće Bladecatcher, koja je najpakleniji haos ponovo napravila u masi koja se izvozala u još jačoj šutki, i to je ponovo jedan od svetlih primera gde možemo da čujemo i vidimo svakog od članova benda kako rade kao švajcarski sat. Onda smo se vratili na The Hunter sa Black Tongue, u suštini dobra je pesma, ali bih nekako voleo više da je tu uleteo Stargasm, zapostavljena pesma, publika naravno nije jenjavala sa mosh pitom koji je postajao sve pakleniji. I kao u poručenom momentu došlo je do malog odmora sa Skeleton of Splendor, dopada mi se što je evidentno da su dobro iskalkulisali kada treba dati predaha publici jer da su u konstantnom borbenom modu, ne bi ni oni, a bogami mi dole ostali čitavi. Ali zna se koja traka se očekivala, postojala je manja bojazan da će je preskočiti jer su na festivalima uglavnom kratili setlistu, ali prvi uvodni taktvoi The Czar su najavili putovanje kroz univerzum, ako bih morao da pitam iz čitave Mastodon diskografije, onda definitivno Crack The Skye ima najskuplje pesme i ovde se vidi i čuje čitava nadmoć benda, kristalniji i savršeniji zvuk nije mogao biti i to se ceni. I hvala im na tome. Posle ove epske pesme se ponovo šaltamo na Hushed & Grim pesmama Pushing the tide - More than I could Chew koji ponovo daju mali predah, jer onda je usledilo totalno uništenje sa najmrsnijim rifovima iz ranijih opusa, pogađate Mother Puncher je u kući i izazvao je takvu eksploziju "nasilja" da je letelo svo piće u vazduhu, a neki su i skoro bili pregaženi u stampedo šutke koja se širila sve više od samog centra ka ostatku prostora. Vidno pogođeni takvim prijemom ulazimo u zadnju fazu koncerta gde završavaju sa Gobblers of Dregs i Gigantium, koja mi je postala lični favorit sa poslednje i zaista je epska i kolosalna pesma da se zatvori koncert. Inicijalno je delovalo kao da je to sve što imaju u svojem arsenalu i stvarno su ostali zatečeni tolikom količinom entuzijazma od strane publike, da su ipak morali najskuplju da ostave za kraj, pogađate Blood and Thunder koja je nezaobilazna u njihovom repertoaru je najtvrđa tačka koju možeš staviti na bilo koju setlistu. Na kraju nje se ben povlači sa bine i sam Brann ostaje sa gomilom palica dok se od srca zavhaljuju Zagrebu i kako ih je iznenadilo što su posle 5 godina ponovo tu i što je ovo bitan dan jer je bio poslednji dan turneje sa Baroness i Kvelertakom i da mu je drago da su uspeli da ponove uspeh prvog koncerta i onda je pobacao palice po publici i obećao da će se vratiti mnogo ranije i da pauza do sledećeg koncerta neće biti dugačka. Nekako mi je puno srce, kada vidim da bend iz moje mladosti zvuči ovako potentno i bezgrešno u živom nastupu. Kao jedinica ratnika su, sve se zna šta i kako da se odradi bez da se pogledaju, a ostavljaju svoj znoj, dušu i osmehe na terenu jer vole to što rade iskreno, a i ujedno su dokazali da konstantne kritike na određene aspekte, recimo te vokale koji su svi spominjali, a i oni dokumentovali na živim albumima benda bez blama, govori da se radi o opuštenoj bratiji, koja je pošteno i vredno radila u sada već poznim godinama, i da mogu bez ikakve sramote da ponosno stave čitavu diskografiju koja i dalje isporučuje kvalitenu muziku i pre svega pesme, jer džaba sav taj metal i mast, ako nemaš tako zarazne rifove i refrene koji su eto noćas dokazali da su i dalje najbolji i na visini zadatka. Mastodon je sve, Mastodon je čojstvo, Mastodon je ljubav. Videćemo se u budućnosti negde. I jedva čekam da vidim šta njihova budućnost donosi. U to ime, živeli! Edit: John Baizley bratina bio većinu vremena u publici u prvim redovima na Mastodnu pa je palo slikanje, baš kul i opušten bratan. Malo mi je samo žao što nisu svirali pesme sa Emperor of Sand i Once More Around The Sun, ali to će da se izmeni u budućnosti. Svakako koncert godine za mene.

Idu utisci kasnije i slike i tako to.

https://deezer.page.link/MxHyLtcJD3GqZPe67

Uleteo i Trapara u komentare, i brani te. 😵

Opšte je poznato da je čovek narcis, i zasigurno gugla svoje ime i pseudonim... ni ne čudi što je puklo toliko "prijateljstva" od Sagite do Abraxasa. Ali dobro je Dimone, ovo nije kao jedan Vranjkela momenat koji se desio na yumu pre xy godina. 😄

Me gusta.

Michael Gira (Swans) will tour for the first time in four years in Autumn 2022 performing a solo set in mostly unique, non-traditional locations across Europe, with support from long-time SWANS member Kristof Hahn (The Angels Of Light, Sometimes With Others…), who will present his new solo album “Six Pieces” out on Lawrence English’s Room40. This tour happens after the two of them completed the new SWANS album together with a great line-up, album that will be released at some point in 2023. Michael Gira just published the book “The Knot: Complete Words for Music, Collected Stories and Journals” available via Young God Records. Shows as follows, tickets on sale: 02/11/2022 FI Helsinki Temppeliaukio Church 04/11/2022 CH Martigny Caves Du Manoir 05/11/2022 IT Bologna San Barbaziano 06/11/2022 IT Bologna San Barbaziano 08/11/2022 DE Munich Amerika Haus 09/11/2022 DE Dresden Schauburg 11/11/2022 DK Aarhus Radar 12/11/2022 DK Copenhagen Stairway 14/11/2022 SE Göteborg Hagakyrkan 15/11/2022 NO Oslo Kulturkirken Jakob 18/11/2022 NL Nijmegen Stevenskerk 19/11/2022 BE Bruges Cactus Club 21/11/2022 UK Canterbury The Gulbenkian 23/11/2022 UK Belfast St. Patrick’s Parish 24/11/2022 IE Dublin St. Ann’s Church 25/11/2022 UK Glasgow Cottiers 27/11/2022 UK Liverpool Unitarian Church 28/11/2022 UK London Hackney Church 30/11/2022 DE Bochum Christuskirche 01/12/2022 DE Berlin Betonhalle 03/12/2022 CZ Prague Divadlo Archa 04/12/2022 AT Wien Desertshore Festival 07/12/2022 PT Braga gnration 08/12/2022 PT Espinho Auditório

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/hyperborean-folklore

🙁