Dhamma

Hvala za knjigu! --------------------------------------------------- 585. Zašto posmatramo svoj um? Mi proučavamo svoj um zato što želimo da prevlada harmonija mira, zato što nam je potrebna radost ljubavi u srcu i zato što nam je stalo do toga kakav će kvalitet života naslediti naša deca. Ne upuštamo se u takvo proučavanje zato što želimo nešto novo i ezoterično za svoj ego, nekakva transcendentalna iskustva koja će popraviti sliku koju imamo o samima sebi. Studiramo sopstveni um kao deo svoje društvene odgovornosti; shvatamo da se koreni nasilja, nepravde, eksploatacije i pohlepe nalaze u čovekovoj psihi i upravo ka tom mestu usmeravamo svoju čistu, preciznu, objektivnu pažnju. Vimala Takar: Awakening to Revolution

PUN MESEC - utorak, 3. juli 2012. Teško je pobeći od sveta, teško je uživati u tome. Al' tegoban je i boravak u domaćem životu, mučna je zajednica s onima koji nam nisu ravni. Patnja spopada i putnika. Zato ne budi putnik, da te ne spopadne patnja. Dhammapada, strofa 302 Buda je ove stihove uputio monahu kojeg je obuzelo samosažaljenje: "Sigurno je da niko ne pati koliko ja." Srećom po njega, monah je dobio mudar savet u pravom trenutku i na pravi račin, tako da je bio u stanju da vidi šta radi i da to ostavi iza sebe. Kada zaboravimo na sadašnji trenutak, skloni smo da okrivljujemo spoljašnje okolnosti. Ili krivimo same sebe. I na jedan i na drugi način povećavamo bol, zaboravivši da proširimo svesnost i potpuno primimo patnju. Jer patnja je uvek posledica našeg odupiranja stvarnosti. Ako se ne vežemo, tada i ne patimo. Patnja jeste poruka. Ona nije nešto pogrešno. Ne moramo da se otarasimo patnje; treba da je razumemo. S ljubavlju, monah Munindo

584. Razbijena čaša Možda kažete: "Nemoj mi razbiti tu čašu!" Ali ne možete nešto što je lomljivo sprečiti da ne bude razbijeno. Ako se ne razbije sada, razbiće se kasnije. Ako je vi ne razbijete, razbiće je neko drugi. Ako je ne razbije taj drugi, srušiće je jedna od mačaka koje su tu motaju. Buda nam kaže da prihvatimo to. On je video dovoljno duboko da bi razumeo kako je ta čaša već razbijena. Kad god uzmete čašu, nalijete vode u nju, ispijete i odložite je, on vam savetuje da vidite da je ona već razbijena. Razumete li to? Budino razumevanje je bilo takvo. On je u još nerazbijenoj čaši video i razbijenu. Kada uslovi koji je drže na okupu nestanu, ona će se razbiti. Razvijajte u sebi takav stav. Koristite čašu; čuvate je. Onda vam jednog dana ona isklizne iz ruke: "Tras!" Nema problema. A zašto nema problema? Zato što ste je videli razbijenu i pre nego što se zaista razbila. Razumete? Ali ljudi obično kažu: "Toliko čuvam tu čašu. Ne dam da se razbije." Kasnije tuda naiđe pas, sruši je i vi onda mrzite tog psa. Ako je vaše dete razbije, onda mrzite njega. Mrzite bilo koga ko ju je razbio -- zato što ste od sebe načinili branu koja ne da prirodnom toku da teče. Napravili ste branu bez ijednog prelivnika. I šta drugo može da se dogodi sa takvom branom nego da pukne, zar ne? Kad se pravi brana, naprave se i prelivnici. I kada nivo vode dostigne određenu visinu, ona počne da se preliva preko njih, sasvim bezbedno. Međutim, ako voda dođe do vrha brane, tada je sama brana ugrožena. Zato je neophodno da i sami imate ovakve prelivnike. Uviđanje nestalnosti jeste Budin prelivnik. Kada na stvari gledate na ovakav način, u stanju ste da budete mirni. To znači praktikovanje Dhamme. Ajahn Chah

MLAD MESEC - ponedeljak, 18. jun 2012. Onaj ko zna mnoštvo svetih strofa, a ne vlada se prema njima, liči na pastira koji broji tuđe blago, jer takav ne uživa blagodeti kretanja Putem. Dhammapada, strofa 19 Iako imamo najnoviji model kompjutera, sa super brzim procesorom i velikim diskom, ako ne naučimo kako da ga koristimo, on za nas neće imati mnogo vrednosti. Poruka ovog učenja je da, iako jeste bitno šta mislimo i u šta verujemo, još je bitnije kako živimo to učenje kroz svoje postupke telom, govorom i umom, dakle kako ga praktikujemo. Ako smo upućeni u veštinu korišćenja svog uma da misli, tada imamo sreće. Sada je naš zadatak da tu sposobnost razmišljana "o stvarima" dalje razvijamo sve dok nas ona ne dovede do toga da "znamo" stvari. Buda nije želeo od nas da se zadovoljimo time da smo u stanju da recitujemo kanonske tekstove ili pomeramo jednu po jednu kuglicu na brojanici. On nas je podsticao da razvijemo sposobnost napuštanja pogrešnog razmišljanja i da zaista "znamo" mesto mira. Tek to bi trebalo da bude naš krajnji cilj. S ljubavlju monah Munindo

583. Zmijski rep Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Sa druge strane, bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš toj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji. I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad izgubiš te stvari i tada zaista patiš. To znači da iako su stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas. Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i loše, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put. Ađahn Chah

582. Jesti svesno Ljudi vrlo lako pogrešno razumeju svesnost. Misle da ako samo rade jednu stvar za drugom, recimo da jedu a da pri tome ne čitaju, ili ako se kreću vrrrrrlo lagano i pažljivo, da je to onda svesnost. Možemo mi da prestanemo da čitamo, da sklopimo knjigu i nastavimo polako da jedemo, a da ipak ne budemo svesni toga što jedemo. Sve zavisi od toga šta naš um radi dok jedemo. Da li samo jedemo ili mislimo i jedemo? Je li naš um u ustima ili negde sasvim drugde? U tome je ključna razlika. Jan Chozen Bats: Mindful Eating

571. Mudrost Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu; mi ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe... Ađahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha

570. Obično Stanja su neobična, ali mir uma, to neuslovljeno, toliko je obično da ga niko čak ni ne primećuje. Ađahn Sumedho

Najvažnije reči na svetu Šest najvažnijih reči na svetu: Priznajem da sam tu načinio/la grešku. Pet najvažnijih reči na svetu: Zaista si to dobro uradio/la. Četiri najvažnije reči na svetu: Koje je TVOJE mišljenje? Tri najvažnije reči na svetu: Najlepše te molim. Dve najvažnije reči na svetu: Hvala ti. Jedna najvažnija reč na svetu: Mi.

578. Nibbana sada! Poteškoća sa rečju nibbāna (na sanskritu: nirvana) jeste da njeno značenje leži izvan dosega reči kojima bismo je opisali. Ono je, u suštini, neopisivo. Druga poteškoca je da mnogi budisti nibbānu vide kao nešto neostvarivo -- toliko visoko i daleko da zapravo ni ne zavređujemo da pokušamo da do toga dođemo. Ili vidimo nibbānu kao cilj, kao nešto nepoznato, nešto nedefinisano što bi nekako trebalo da dosegnemo. Većina nas je uslovljena na taj način. Želimo da dosegnemo i postignemo nešto što nemamo. Dakle, na nibbānu gledamo kao na nešto što, ako marljivo radimo, pridržavamo se sīle (pravila morala), istrajno meditiramo, možda odemo u manastir, posvetimo čitav svoj život praksi, tek tada će nam kao nagrada možda, na kraju, stići nibbāna -- i pored toga što nismo sasvim sigurni šta je ona zapravo. Ađahn Ča je koristio sintagmu "stvarnost neprijanjanja" kao definiciju nibbāne: uvid u stvarnost neprijanjanja, Ovo nam pomaže da stvari smestimo u njihov kontekst, zato što je naglasak na probuđenju za to kako prijanjamo i vezujemo se čak i za reči kao što su "nibbāna", "budizam", "praksa", "sīla" ili bilo šta drugo. Često se kaže da budistički put jeste put neprijanjanja. Ali i to može postati samo još jedna tvrdnja za koju prijanjamo i čvrsto je držimo. I tu se krije kvaka-22: koliko god se upinjali da svemu tome pronađete smisao, na kraju ste potpuno zbunjeni zato što i jezik i opažanje imaju svoje granice. Morate da odete iza jezika i opažanja. A jedini put da se nađete iza navika koje upravljanju mislima i emocijama jeste kroz svesnost -- svesnost svojih misli i svesnost emocija. "Ostrvo dalje od kojeg ne možete otići" jeste metafora za to stanje kada jesmo budni i svesni, nasuprot pojmu postajanja budnim i svesnim. Ađahn Sumedho: Nibbana sada!

Ako ste se nekada pitali je li Buda ljudsko biće ili božanstvo, možda će vam biti zanimljiv ovaj govor Braman Dona (AN IV.36)

577. Svesnost sama po sebi nije dovoljna Čini se kao da većina ljudi ne shvata vrednost delovanja svesnosti. Skloni su da misle kako značaj meditacije leži u onome što posmatraju. Ali taj objekat uopšte nije bitan. Ljudi takođe provode mnogo vremena razmišljajući o rezultatima. Žele da dožive stanja smirenosti, žele da se zagnjure u okean blaženstva. A onda se vežu za ta stanja i objekte na koje se fokusiraju. Stvarna vrednost meditacije nije u dobijanju takvih rezultata, koliko god prijatni oni bili. Prava vrednost meditacije leži u procesu osvešćivanja i razumevanja onoga što se događa. Taj proces jeste važan, a ne rezultat! Umesto da kukate zbog onoga što se dešava ili što se ne dešava, treba da budete zadovoljni time što jeste svesni -- bez obzira čega -- i da učite na osnovu toga. Svesnost sama po sebi nije dovoljna! Imati želju da zaista razumemo to što se događa daleko je važnije nego samo pokušavati da budemo svesni. Vežbamo meditaciju uvida zato što želimo da razumemo. Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough

576. Smirivanje uma Kada osetite odbojnost, osvestite je i onda fokus prebacite na neki neutralan objekat kao što je dah ili neki fizički osećaj. Posmatrajte ga jedno vreme kako biste smirili um, a onda se opet neko vreme ponovo okrenite ka toj odbojnosti -- nastavite da prebacujete fokus sa jednog na drugi objekat. Mnogim meditantima je teško da svoj um posmatraju neprekidno. Sve dok ne posedujemo stvarnu mudrost, sve dok zavisimo od toga da mudrost crpimo spolja, pukim intelektom, biće nam neophodna samatha meditacija da smirimo um. Ashin Teđaniya: Awareness Alone is not Enough

575. Kisagotami Kisagotami je bila siromašna udovica koju su pogodile mnoge nesreće u životu. I onda, kao poslednji udes, njeno najmlađe i poslednje živo dete umre iznenada. A ono joj je bilo sve što joj je još ostalo na svetu. Skoro luda od bola, nije dozvoljavala da kremiraju detetovo telo, već ga je svuda nosila sa sobom, nadajući se čudu. Onda joj neki ljudi rekoše da ode do Bude, velikog učitelja, koji će joj možda pomoći. U njoj se pojavi tračak nade i ona tako i uradi. Stigla je pred Budu noseći mrtvo dete u naručju: "Daj mi neki poseban lek da izlečim svoje dete", molila je. Buda je odmah shvatio da ova žene neće moći podneti surovu istinu, te je razmislio na trenutak. Onda reče: "Da, ja mogu da ti pomognem. Idi i donesi mi tri zrna gorušice. Ali da bi lek bio delotvoran, ona moraju poticati iz porodice u kojoj do sada još niko nije umro." Kisagotami krete nošena nadom u srcu. Ali kako je išla od kuće do kuće, slusala bi price o gubitku najdražih, sve tužnije jedna od druge. To veče, kada se vratila do Bude, naučila je da njen gubitak nije nešto što je samo nju pogodilo, već karakteristika ljudskog života -- i prihvatila je tu činjenicu. I dalje ispunjena tugom, sahranila je telo svog detata i onda se poklonila Budi. John Snelling: Elements of Buddhism

Naš prijatelj Važan deo meditacije jeste učenje da osetimo sadašnji trenutak, ovde i sada. Tako, kada dišemo, to je vrlo zanimljivo, mi uvek dišemo u sadašnjosti, uvek dišemo u ovde i sada. Nekad volim da o dahu govorim kao o našem prijatelju. Ako uspostavimo kontakt sa dahom kao sa svojim prijateljem, tada kad god pomislimo na tog prijatelja, on ce nam pomoći da doživimo sadašnji trenutak. Kad god smo izgubljeni u mislima o prošlosti ili budućnosti, kad god je zbrka i nered u našem umu, potrebno je samo da se setimo našeg prijatelja i istog momenta ćemo doživeti sadašnji trenutak. Godwin Samararatne: The Basics of Buddhist Meditation

574. Setva pirinča Sedi i posmatraj svoj udah i izdah. Opusti se, osećaj se udobno, ali ne dozvoli da ti pažnju odvlače druge stvari. Ako se to ipak desi, zaustavi se. Pogledaj gde je to um zašao i zašto ne sledi dah. Potraži ga i vrati natrag. Postaraj se da sledi dah i jednoga dana naići ćeš na nešto dobro. Ali nastavi da radiš što si radio i do tada. Radi tako kao da ne očekuješ da od svega toga bilo šta dobiješ, kao da se ništa neće dogoditi, kao da ne znaš ni ko to radi -- ali samo nastavi sa praksom. To je kao da uzmeš pirinač iz ambara i poseješ ga. To naizgled liči kao da ga bacaš. Bacaš ga svuda unaokolo kao da ti ne treba. Ali on će se pretvoriti u klice i izdanke. Onda te izdanke posadiš po polju i zahvaljujući tome posle imaš da jedeš pirinač. Tako je to. Ajahn Chah: In Simple Terms

573. Žaba na udici Životinje ulovljene u zamke i klopke pate. Sputane su, čvrsto vezane. Sve što im je preostalo je da čekaju lovca da dođe i pokupi ih. Kao kad je ptica ulovljena u zamku: omča joj je oko vrata i bez obzira koliko se otima, nije u stanju da se oslobodi. Ipak, ona se trza levo-desno, ali nema pomoci. Može jedino da čeka na lovca. A kada lovac stigne, gotovo je. To je Mara. Ptice ga se plaše; sve ga se životinje plaše, zato sto ne mogu da mu umaknu. Naše klopke su slike, mirisi, ukusi, dodiri i ideje. One nas vezuju. Kada smo vezani za slike, zvukove, mirise, ukuse, dodire i ideje, nalik smo ribi na udici, koja samo čeka ribara da dođe. Nije važno koliko se borimo, ne možemo da pobegnemo. U stvari, mi smo još gori od ribe na udici. Mi smo poput žabe na udici -- jer kad žaba proguta udicu, ona je proguta sasvim, do samog stomaka. Kada je riba proguta, udica se zaustavi već u ustima. Ajahn Chah: Simply So

572. Šta je to meditacija? Prisutnost uma sada, koja promišlja i uči od života u trenutku dok ga živimo. Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha _/|\_

571. Šta je to mudrost? Mudrost ne znači imati mnogo znanja o ovome svetu. Ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znači znati prirodu stanja dok ih doživljavamo. Ona znači ne biti zarobljen svojim reakcijama ili uplitanjem u stanja našeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe... Ajahn Sumedho: Buddha, Dhamma, Sangha _/|\_

570. Mačke Nečistoće uma su poput mačaka. Ako mački daješ da jede kad god poželi, ona će ti sve češće dolaziti. I doći će dan kada će te i ogrebati ukoliko je ne nahraniš. Ali ti ne moraš da je hraniš. Počeće da mjauče i mjauče, ali ako je ne budeš hranio dan-dva, prestaće da dolazi. Isto je sa našim strastima. Ako ih ne hraniš, neće te uznemiravati. Tada je tvoj um u prilici da se stiša i sasvim umiri. Ajahn Chah: Simply So

MLAD MESEC - nedelja, 20. maj 2012. Nepažnji se prepuštaju budale i bezumnici, dok mudrac pažljivost ceni kao najvrednije blago. Dhammapada, strofa 26 Sve se mi zaboravimo s vremena na vreme i postanemo uzgubljeni u zbrci. Ali ono što je najvažnije je koliko nam je potrebno da se setimo. Nije moguće da se otarasimo konfuzije samo zato što je ne volimo. Međutim, tu meditacija može pomoći. Kad ulažemo napor u redovno vežbanje vraćanja na odabrani objekat pažnje, uvek iznova, tada u sebi razvijamo određenu vrstu snage. Iako to u prvom trenutku ne vidimo, unutar naše svesti raste dragoceni potencijal. Meditacija nam se može učiniti dosadnom i čak besmislenom. Ali ta energija nikada ne nestaje. Dobar napor koji ulažemo u to da se setimo da se vratimo objektu meditacije može nam se isplatiti u svakodnevnom životu kao spontana svesnost ovde i sada. Tamo gde bismo se ranije zaboravili i postali izgubljeni u nepažnji, iznenada postajemo budni i ujedinjeni sa onim što se događa. Takva svesnost zaista jeste najvrednije blago. S ljubavlju monah Munindo

569. Stanje stvari Budale odbacuju ono što vide, ne ono što misle. Mudri ljudi odbacuju ono što misle, ne i ono što vide. Huang Po

568. Uzajamno pomaganje "Monasi, veliku korist imate od bramana i kućedomaćina. Daruju vas onim što vam je neophodno: ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaćini imaju veliku korist od vas. Pravim značenjem i formom podučavate ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, oličavate im svetački život u njegovoj sveukupnosti i potpunoj čistoti. Na taj način, monasi, pomažući jedni druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu i sasvim okončali patnju." Buda Bahukara sutta -- Velika korist (Iti. 107)

Zmijski rep Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš njenoj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji. I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran, zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad zaista i izgubiš te stvari i tada još više patiš. To znači da iako su te stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas. Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i zlo, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put. Ajahn Chah: In Simple Terms

565. Paljenje vatre Ova naša praksa je nalik čoveku koji trlja dva komada drveta kako bi zapalio vatru. Čuo je da neko kaže: "Uzmi dva komada bambusa, trljaj ih jedan od drugi i dobices vatru." I on ih zaista uzme i počne da trlja. Ali njegovo srce je nestrpljivo. Malo ih je protrljao i očekuje da se upali vatra. Srce navaljuje da se vatra pojavi što pre, ali od toga ništa. Onda mu sve postane dosadno i zastane da se malo odmori. Nakon toga ponovo malo trlja ona drva i ponovo napravi pauzu da se odmori. Tako, i to malo toplote što je stvorio, brzo se izgubi, jer nema kontunitet. Ako nastavi tako, zaustavljajući se kad god se umori, iako biti umoran i nije tako loše, u sve se to uključuje i njegova lenjost i od čitavog posla na kraju nema ništa. Konačno zaključuje da vatre ni ne može biti, da mu vatra ni ne treba, i tako odustaje. Neće više da trlja ona dva štapa. Posle svega, krene unaokolo da objavljuje: "Nema vatre. Ne može se dobiti na taj način. Stvarno nema vatre. Eto, probao sam i ništa." Adjan Cha: In Simple Terms